Прочитај ми чланакСаборна црква у манастиру Дадиванк овог викенда била је препуна. На миси се зачуло јерменско појање, али су присутни верници током службе брисали сузе. Осим што тугују за својим најмилијима, жао им је и због пораза нације. Уз то, ово свето место ће у среду прећи у руке Азербејџана.
Како наводи Скај њуз, ово је била последња недеља када је средњовековни комплекс манастира у Дадавинку био јерменски.
Foto: Printscreen/YouTube/Sky News
“То је наше наслеђе и требало би да га чувамо и штитимо. Нажалост, то ће постати део Азербејџана. Болно је, али не желим да се опростим јер сам сигурна да ће се вратити”, каже Сона Хачатурјан која је дошла у посету из престонице Јеревана.
На улазу се вијори руска тробојка. Руски тенк се налази у дворишту манастира. Руске снаге гарантују спробођење мировног споразума који су пре неколико недеља потписали Азербејџан и Јерменија и тако окончали вишенедељне, крваве сукобе у Нагорно-Карабаху. Мировним споразумом, Азери су повратили већину територија које су им Јермени отели у ратовима 1990их. Пораз у Нагорно-Карабаху, азербејџанској територији којом су управљали Јермени, жестоко је погодио Јермене.
Азербејџан је обећао да ће јерменским хришћанима да буде омогућен континуиран приступ Дадиванку и другим верским објектима који ће ускоро да буду њихови. Руси су ту како би били сигурни да ће реч да буде одржана.
“Азербејџанци нису Турци, али понашају се попут њих. Османски Турци су обећали да ће све бити у реду, али када су дошли “Младотурци” на власт отпочео је геноцид над Јерменима. Династија Алијев је дала многа друга обећања почев од Хејдара па до Илхама Алијева, али они не испуњавају своја обећања”, каже отац Шмаван, који је дошао из Јеревана како би помогао у вршењу службе.
Депортације и масовно убијање етничких Јермена док је Отоманско царство пропадало рана је која никад неће зарасти за Јермене и њихову огромну дијаспору. То је била и главна ставка у ратној реторици премијера Никола Пашињана.
Турска и Азербејџан су једине две државе које још одбијају да признају геноцид.
Велики део јерменског културног наслеђа уништен је када је западна Јерменија “апсорбована” у Турску у првом делу 20. века. Са територијалним губицима насталим као резултзат овог рата, Јерменија је поново стиснута.
Манастир Дадиванк је донекле очуван, а испод слоја чађи од пожара налазе се очуване фреске из 12. века које су откривене тек током обнове раних деведесетих година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 23, 2020
