Прочитај ми чланакНаоружани борци Исламске милитантне групе Хамас данас су испалили десетине ракета на Израел и ушли на југ земље у изненадном нападу због којег је израелска војска прогласила „приправност за рат".
Десетине ракета испаљене су рано јутрос ка Израелу, а сирене за ваздушну опасност чуле су се широм земље.
Израел је такође отпочео нападе ка Гази
Ово насиље је последња распламсавање у борби која траје деценијама.
Како је све почело?
Сукоб који траје већ 100 година
Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим делом Блиског истока, поражено у Првом светском рату.
Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.
Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави „национални дом“ за Јевреје.
Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању „националног дома“.
Између двадесетих и четрдесетих година 20. века, пристизао је све већи број Јевреја – многи су бежали од прогона у Европи и тражили домовину после Холокауста у Другом светском рату.
Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.
Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.
Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.
Стварање Израела и „Катастрофа“
Пошто нису успели да реше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.
Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат.
Учествовале су и војске суседних арапских земаља.
Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано из домова за време овог сукоба.
Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или „Катастрофа“.
До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.
Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.
Јерусалим је био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.
Како никада није дошло до мировног споразума – свака страна је кривила другу – деценије које су уследиле донеле су нове ратове и сукобе.
Како мапа изгледа данас
У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.
Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.
Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама – израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.
Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.
Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.
Сједињене Америчке Државе (САД) су једна од само неколицине земаља које су признале претензије Израела на цео град.
У последњих 50 година, Израел је саградио насеља на овим просторима, где сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци кажу да су та насеља незаконита према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.
Шта су окупирана Западна обала и појас Газе?
Јордан је окупирао земљу која је постала позната као Западна обала – комад земље на западној обали реке Јордан и омеђен Израелом на северу, западу и југу.
На његовом истоку лежи Јордан.
Египат је окупирао Газу – мало приобално подручје на египатској граници.
Јерусалим је подељен између израелских снага на западу и јорданских снага на истоку.
Пошто никада није било мировног споразума, било је више ратова и борби у деценијама које су уследиле.
Израел је 1967. године окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.
Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседном Јордану, Сирији и Либану.
Израел није дозволио ни њима ни њиховим потомцима да се врате у своје домовине – Израел каже да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање као јеврејске државе.
Израел и даље контролише Западну обалу.
Иако су се повукле из Газе, УН и даље сматрају тај комад земље делом територије коју је окупирао Израел.
Да ли је Јерусалим палестински или израелски?
Израел полаже право на цео Јерусалим као своју престоницу, док Палестинци полажу право на источни Јерусалим као главни град будуће палестинске државе.
САД су једна од само неколицине земаља које су признале Јерусалим као главни град Израела, док истичу да о коначном статусу града треба одлучити путем преговора.
У протеклих 50 година Израел је изградио насеља у овим областима, где сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци, уз подршку већине држава и међународних тела, кажу да су ови домови илегални по међународном праву, али Израел то пориче.
Напетости између Израела и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали, врло су честе.
Да ли је Палестина држава?
УН су 2012. гласале за признавање Палестине као „државе посматрача која није чланица“.
Промена од „посматрачког ентитета“ омогућила је Палестинцима да учествују у дебатама Генералне скупштине и побољшају шансе за чланство у агенцијама УН и другим телима.
Гласање није створило палестинску државу.
Међутим, више од 70 одсто од 193 чланице Генералне скупштине УН признаје државу Палестину.
Ко контролише Газу?
Газом влада палестинска војна група Хамас, која се много пута борила против Израела.
Израел и Египат строго контролишу границе Газе како би спречили да оружје дође до Хамаса.
Палестинци у Гази и на Западној обали кажу да пате због израелских акција и ограничења.
Израел каже да делује само да би се заштитио од палестинског насиља.
Који су главни проблеми?
Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сагласе.
Међу њима су: шта би требало да се деси са палестинским избеглицама, да ли јеврејска насеља на окупираној Западној обали треба да остану или буду уклоњена, да ли две стране треба да деле Јерусалим и – што је можда најзахтевније од свега – да ли треба створити палестинску државу уз Израел.
Мировни преговори се воде и прекидају скоро три деценије, али до сада нису решили сукоб.
Шта доноси будућност?
Укратко, нема назнака да ће се у догледној будућности стање решити.
Последњи мировни план, који су припремиле Сједињене Државе још док је Доналд Трамп био председник, израелски премијер Бењамин Нетањаху назвао је „договором века“.
Али Палестинци сматрају да је једностран и никада није примењен.
За сваки будући мировни споразум биће потребна сагласност обе странеда би се решила сва питања.
Док се то не догоди, сукоб се наставља. Крај се не назире.
Провокација или игра великих сила: Шта стоји иза операције Потоп Ал Аксе у Израелуhttps://t.co/S58OqLzXtE
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 7, 2023
