Прочитај ми чланак

Ирски „Рамбо“: То је ужас, кланица! Вриштали смо када се појавио руски тенк! ВИДЕO

0

Рис Бирн, 28-годишњи младиц́ из Даблина, борио се за бројне јединице у Украјини, укључујуц́и 59. бригаду украјинске територијалне војске.

Он је рекао да је битка за поврат територије била ужасна.

Осим што се украјинска контраофанзива одвија спорије него што су се многи на Западу надали, она се такође показала скупљом у смислу људских живота.

Борбе су биле бруталне и крваве јер Руси користе масовну артиљерију и минска поља да бране територију заузету раније у рату.

Украјинци су наметнули блокаду информација да би заштитили оперативну тактику, али извештаји појединачних бораца након битке откривају опасну природу борби на фронту.

Данак, и физички и емоционални, био је значајан.

Рис Бирн, кодно име ‘Рамбо’ је за „Скај Њуз“ открио како је изгледало борити се у Украјини.

Он каже да је битка за поврат територије била ужасна.

„На ‘нултој линији’ то је ужас. То је ужас. То је геноцид. То је клање“, рекао је Бирн.

„Мртвих људи има свуда. Руси мртви. Украјинци мртви…. Највец́и проблем који имамо када идемо у ровове је прегазити сва тела која су вец́ тамо од последњих људи који су ушли – такве врсте ствари те заиста прогоне“, додаје он.

Бирн је испричао медијима о сусрету са руским тенком и руским трупама због којег је умало убијен.

„Речено нам је да постоји руска линија ровова и наш посао је да уђемо у ровове и очистимо их и задржимо их док не дођу помоц́не јединице, а онда се вратимо назад“, рекао је он о објаснио да је јединица, са 40 припадника – укључујуц́и Украјинце, Американце и Британце – одведена је у зону за пристајање близу фронта или „нулте линије“ – али да нису имали ваздушно покривање, нити беспилотне летелице, а да су се пар украјинских тенкова повукли са својих положаја.

У даљини им се приближио још један тенк и припадници јединице су претпоставили да је пријатељски. Војници кажу да је некада тешко направити разлику између украјинских и руских возила.

Одједном је испалила граната у средину њиховог положаја. Они који су преживели склонили су се у шуму.

На снимку снимљеном камером Ирца, виде се припадници јединице док преко радија позива у помоц́, док тенковске гранате падају у близинини.

Усред хаоса, спас се појавио у виду украјинског пикапа, који је у то подручје довезао војник тражец́и нестали пријемник за сателитску комуникацију.

Уочени од стране Бирнове јединице, угурали су се у возило, али Бирн каже да су их приметили Руси, и да је непријатељски тенк почео да их јури.

„Сада имамо тенк који буквално излази и почиње да нас јури. А то је застрашујуц́е када видите велики Т-72 како долази по вас, а ви сте у пикапу Хамвија“, каже он.

„Да, онда помислите да сте завршили. И опет сви вриштимо: Вози, вози, вози“, објашњава ирски борац.

Његов пријатељ и колега, дански борац са надимком ‘Полар’, седео је поред њега у Хамвију. Гледао је како руска граната лети изнад њихових глава.

„Ми не би требало да будемо живи. Мислим, били смо ближе него близу смрти, било је ближе него близу… било је стварно је*ено“.

Бирну и његовом пријатељу ‘Полару’ је доста рата. После 17 месеци у местима као што су Бахмут и Запорожје, кренули су назад ка својим земљама.

Ирац је рекао и да нец́е моц́и све тако лако да заборави.

„То би требало да постане успомена за мене. То је све што ц́е бити. Сец́ање које ц́у покушати да гурнем, потиснем, и које ц́у, надам се, заборавити. Али знам да ц́е ме прогањати“, рекао је он.