Прочитај ми чланакУ 21. веку 16 од 17 година спада у најтоплије откако је 1880. отпочело мерење
Повећање температуре, концентрација угљен-диоксида, раст нивоа мора и повлачење глечера јасни су знаци да је глобално загревање јаче него икада, и то ће бити тема састанка о спровођењу Париског климатског споразума у понедељак у Бону.
Температуре на планети су 2016. трећи пут заредом обориле рекорде са око 1,1 степен Целзијуса више него у прединдустријској ери, саопштила је Светска метеоролошка организација.
Површина под ледом на Арктику је током лета 2016. била мања него икада, а у неким областима Русије тепература је за шест или седам степени била већа од уобичајене.
На другој страни Земље, Антарктик је током пролећа на јужној хемисфери изгубио више од два милиона квадратних километара између 2010. и 2016.
На планинама алпског типа глечери су у повлачењу већ 36. годину заредом.
Концентрација главних гасова стаклене баште, угљен-диоксида, метана и азот-оксида су у 2016. достигли највиши ниво, а угљен-диоксид је у 2015. прешао границу од 400 честица по милиону на глобалном нивоу и та тенденција се наставља.
Да би постојала шанса да се раст температуре заустави на 2,0 степена Целзијуса и спрече друге најозбиљније последице загревања, концентрација угљен-диоксида до 2100. не сме прећи 450 честица по милиону.
Емисија гасова стаклене баште из фосилних горива су у 2016 остале стабилне трећу годину заредом што је велики успех, а томе су допринели напори Кине која може да уради још више, наводи се у извештају научника.
Они су упозорили и на нагли раст количине метана који на загревање утиче више него угљен-диоксид.
Ниво воде у океанима наставља да расте и општи ниво мора је између 2004. и 2015. растао 25 до 30 одсто брже него пре.
Ово повећање има велике шансе да се настави због топљења глечера и ледених површина на Антарктику и Гренланду, а најбрже је у Пацифику и Индијском океану.
Отопљавање подстиче и екстремне метеоролошке прилике попут суша и врелих таласа, а неки климатолози сматрају да се број суша, шумских пожара, поплава и урагана удвостручио од 1990.
Према подацима Светске банке цена природних катастрофа достиже 520 милијарди долара годишње и оне сваке године отерају у сиромаштво 26 милиона људи.
Од 8.688 угрожених или полуугрожених врста, на 19 одсто утичу климатске промене било температуром било другим ефектима.
