Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Асад јак колико Кремљу одговара

0

Исламска држава ће остати глобална претња, а сценарио из Алепа – опсада и изгладњивање – пренеће се на више места, предвиђају стручњаци за следећу годину, пише "Дојче веле".

© REUTERS/ SANA/Handout via Reuters

© REUTERS/ SANA/Handout via Reuters

Дојче веле наводи да се не назире крај крвавог рата у Сирији, да су сиријски и руски борбени авиони протеклих месеци „готово сравнили“ са земљом квартове под контролом побуњеника у источном Алепу, а да су лешеви данима лежали на хладном асфалту зато што су гробља препуна.

Како пише Дојче веле, сада се поново у читавом граду вијоре сиријске заставе, али не зато што су дипломате након бројних мировних преговора у Женеви 2016. године успеле да пронађу политичко решење за ратом захваћену Сирију.

Такође ни зато што је Савет безбедности УН постигао договор о резолуцији или зато што се трајно поштовао договор о прекиду ватре.

Сиријски председник Башар ел Асад и његови савезници Русија и Иран приморали су својим ваздушним нападима и опсадном стратегијом различите побуњеничке групе да падну на колена. При томе су побуњеници и сопствено становништво у једнакој мери били изложени нападима и изгладњавању, наводи Дојче веле.

„Русија и Иран ту не праве разлике“, каже стручњак за Блиски исток и тероризам Фондације за науку и политику у Берлину Гидо Штајнберг.

Дојче веле наводи и да је Алеп постао симбол за рат у Сирији који траје скоро шест година, а да је тај град још од почетка борби био подељен –између режимских Асадових трупа у западном делу и побуњеничких група које чине разни исламистички и терористички борци у источном делу.

На примеру Алепа види се и немоћ Запада, пре свега Сједињених Држава и њихових савезника, који нису консеквентно подржавали побуњеничке групе.

„Победа је велики успех сиријског режима и њихових савезника Русије и Ирана“, каже Гинтер Мајер из Центра за истраживање арапског света у Мајнцу.

Рат преко марионета

Рат светских и регионалних сила преко марионета тиме, међутим, није окончан: рат у коме су поред Ирана и Сирије у борби против Исламске државе –умешане и Турска, Саудијска Арабија и коалиција коју предводе САД.

„Убудуће ће ратно жариште бити премештено према Идлибу“, сматра Мајер.

Хиљаде побуњеника из источног Алепа пребацило се тамо, на северозапад земље, где је једно од последњих упоришта побуњеника у Сирији. Режим ће ту област вратити у своје руке истом стратегијом изгладњивања као у Алепу, уверен је Мајер.

„Основни проблем сиријског режима је недостатак људства“, оцењује Гидо Штајнберг и додаје да се тај недостатак тренутно надокнађује уз помоћ Русије, Ирана и других јединица из Ирака, Либана и Авганистана.

Дописник немачког јавног сервиса АРД из Каира Фолкер Швенк каже да је сиријски режим у стању да снажним ангажманом одржи своје главни области, али не више од тога.

Према речима Штајнберга из Фондације за науку и политику, Руси су спремни да иду далеко.

„Ове године се показало да су Руси одлучни да одрже Асада на власти. Тако ће остати и следеће године“, каже он.

Нови конфликти

На то новинар Фолкер Швенк каже да ће и даље бити подручја на којима избијају нови конфликти.

Пример су курдске територије на северу и североистоку Сирије, као и области под контролом Исламске државе.

Према подацима британског труста мозгова ИХС, територија самопроглашеног калифата се са 90.800 квадратних километара из 2015. године смањила на 68.300 у јесен 2016. године.

Некадашње територијално ширење Исламске државе је већ значајно сузбијено.

Нападима на сиријску Раку, такозвани главни град ИД, као и Мосул у Ираку, главно и најнасељеније упориште ИД, крај калифата је постао само питање времена, каже Фолкер Швенк.

Додаје да губитак територије ни у којем случају не значи и крај те терористичке организације.

Швенк полази од тога да ће се борци ИД повући на сунитска подручја и да ће наставити борбу из подземља.

Поред тога, они су последњих месеци проширили фронт, „тако што су повећали број напада у Европи и формирали регионалне огранке у Либији и Египту“, сматра Гидо Штајнберг и додаје да то води њиховом већем присуству у свету.

Њихова снага зависи од тога колико ће Турска, САД и Саудијска Арабија наставити да подржавају разне побуњеничке групе, закључује Дојче веле.