Прочитај ми чланакВест да Бајденова администрација планира да да зелено светло за испоруку ПВО система Патриот Украјини подигла је поприлично прашину међу зидинама Кремља и у проруско наклоњеној јавности.
Међутим, ово је за сад идеја јер овај план тек треба да буде одобрен од стране секретара за одбрану Лојда Оситна, пре него што се пошаље у Белу кућу, да га одобри председник Бајден.
Међутим, чак три неименована извора указују да се очекује зелено светло.
Прича о Патриоту у Украјини траје још од летос. Више пута се говорило о томе, али је све остајало мртво слово на папиру. Москва, пре свега Димитриј Медведев више пута је јавно претио да ће испорука овог ПВО система бити црвена линија, која ће означити почетак рата између Русије и НАТО пакта. Запад је био суздржан.
С почетком масовних ракетних напада по критичној (читај енергетској) инфраструктури поново се повело питање испоруке ПВО система Патриот Украјини. Још више се говорило о томе кад су две ПВО ракете 5В55 из система С-300 пале на једну фарму уз украјинско-пољску границу. Тад је Немачка изјавила да ће своје ПВО системе као ономад 2012 и 2013. са почетком грађанског рата у Сирији, када су балистичке ракете почеле да падају на турску територију распредила тамо.
Уследила је салва критика на рачун Немачке, а онда се јавио и чувени Арестович преко подкаста Фогин, да објасни да ће распоређени Патриоти са пољске стране границе чувати небо над западном Украјином, а онда недељу дана касније уследила је вест о тези да ће ПВО систем Патриот доћи у Украјину.
Шта знамо још. Пре свега наводи се да се ради о једној ракетној батерији ПВО система Патриот ПАЦ -2 који је већ распоређен у Немачкој, да се распоређеивање очекује у наредним данима?! и да ће Украјинци, односно посаде бити обучене за кориштење овог система у бази Графенверу у Немачкој. Или су већ обучени, пошто је патриот доста сложени ПВО систем, који захтева дугу и сложену обуку.
За ПВО систем Патриот први пут се чуло у Операцији Пустињска олуја, када је овај ПВО систем из Европе, муњевито транспортним авионима пребачен на Блиски исток, у Израел, због серије лансирања балистичких такета од стране Садама Хусеина.
Тадашњи ирачки председник Садам Хусеин покушао је да са провокацијама испаљивањем модификованих балистичких ракета Ал Хуссеин и Ал Абас увуче Израел у отворену конфронтацију и тиме сруши коалицију која је на челу са САД покренула рат против ове државе. Могућност употребе бојевих глава пуњених хемијским или биолошким оружјем, која је свакодневно преко медија засипала становиништво у Израелу створило је огромни психолошки притисак, јер је Ирак доливао уље на ватру претњама напада на цивилне циљеве у Израелу. Нападом коалиционих снага 17 / 18. јануар 1991. Ирак је у знак одмазде почео лансирање ракета Скад на Израел. За време трајања Пустињске олује укупно је лансирано 39 ракета Скад усмерених на два важна индустријска центра Израела, Тел Авив и Хаифу, а неколико ракета пало је и на јужни део Самарие, али и Димоне где се налази један од највећих нукеларних реактора на Блиском истоку.
Послератном анализом утврђено је да су само две особе настрадале директно од балистичких ракета, док је велики број појединица доживео, због стреса срчани удар, неколико их је умрло због неправилне употребе гас маски. Повређених је било 229, а чак 225 је неправилно користило лекове и вакцине за заштиту од хемијског оружја што је изазвало здравствене компликације. Материјална штета према попису показала је да су Скадови оштетили или уништили 332 куће, чак 6.142 стана, 23 јавне зграде, 200 трговина и 50 аутомобила. Напади са војне тачке гледишта показали су мане америчког ПВО система Патриот који је из Немачке и Холандије пребачен да заштити Израел од модификованих Скадова.
Израелци су били свесни да код деловања ракета Патриот није била у питању ракета пресретач МИМ (миссиле интерцепт миссиле), чак и ломљава Ал Хусеина, већ то што пресретач није ишао директно на бојеву главу већ ка најтоплијем делу мотору ког је уништавао, док је бојева глава падала, као и делови ракете на насељено место. Све ово је утицало да Израел мора да убрза изградњу противракетног штита и што пре увођење ракете Арроw, коју Американци нису сматрали ривалском ракетом па су се њихове фирме масовно укључиле у производњу неких компоненти.
Патриот је скраћеница од сложенице Пхасед Арраy Трацкинг радар то Интерцепт Радар Он Таргет – познат је и под скраћеницом МИМ-104. У оперативној употреби војске САД налази се од 1984. а и поједних чланица НАТО Немачке, Холандије, Грчке. Ратну славу стекао је за време операције Пустињска олуја 1991 када су га проипагандни медији ковали у звезде, а онда је испливала пар година касније сурова истина да овај ПВО сисwтем није имао баш среће у пресретању балистичких ракета. Овај ПВО систем од 1992 године налази се у континуираној модернизацији па је познат под ознакама ПАЦ-1, ПАЦ-2 и ПАЦ-3 који је усваршена верзија овог ПВО система, која се користи за пресретање балистичких ракета. Интензивно га употребљава Саудијска Арабија и Израел.
За време Хладног рата пројектанти су овај ПВО систем замислили као одбрамбени систем пред совјетским летелицама и крстарећим ракетама чија брзина није превазилазила 2 маха, али не и заштиту од балистичких ракета. Да би смањили његово откривање и уништење засновали су га као мобилни систем, који на једној локацији делује више часова, а онда се премешта на другу локацију. Развој је започео 1967, прве ракете су ласниране из њега 1970, а прва једница је са овим системом постала оперативна 1981, а у потпуности 1984. Од тад се кренуло и у развој система који ће бити способан да пресреће балистичке ракете.
Основна ватрена једница овог ПВО система је батерија- дивизион коју чине радар АН/МПQ-55 или модернизовани АМ/МПQ-65, комадно место АН/МСQ-104 Енгагемент Цонтрол Статион, антенски УХФ комплет ОЕ-349 Антенна Маст Гроуп намењена комуникацији са вишим командним местом, генератор за производњу електричне енергије ЕПП-ИИИ и лансери М-901. Сваки дивизион састоји се од четри до шест батерија као основних ватрених једница. батерија као најмања ватрена једница способна је за независно деловање и чини га шест до осам лансера, а једна станица може да контролише рад чак 16 лансера. Пуни састав батерије са осам ласнера опслужује 92 официра и подфицира. Батерија има командни вод, вод за одржавање, лансирни вод са четири ласирне секције од којих свака има по два лансера, вод за контролу лансирања и вођење пројектила који је смештен у командној станици ЕЦС коју опслужују 3-4 војника, радарску станицу и комуникацијски истем, Сваки лансер има 3 члана посаде. Батерија може бити лоцирана до 50 км од ИЦЦ и смештена на подручју од 40 км. Прелазак у први степен борбене спремности батерије износи 45 минута, а дивизиона са шест батерија 60 минута. Један дивизион има укупно 680 људи. Војска САД у свом саставу има 104 ватрене јединице и више од 6.000 ракета, а ту се налази и 68 лансера и 3.000 пројектила намањених за извоз.
Ради се о пројектилу укупне дужине 5,2 м, пречина 0,41 м, тежина при лансирању је 914 кг од чега бојева глава има тежину од 90 кг високо екплозивном фрагментирајућом бојевом главом. Мотор покреће чврсто гориво. Тећжина горива износи 562 кг, а време сагоревања је 12 секунди, Бојева глава смештена је иза секција за смаонвођење, а кативира се помоћу близинског упаљача. Верзија ПАЦ-2 коју ће доботи Украјина има бојеву главу тежине до 45 кг. Управљање летом пројектила остварује се сервомеханизмом преко четири међусобно спојена делта крила. Пројектил има максимални домет до 70 км против високолетећих циљева. око 20 км против тактичких балистичких ракета и максималну висину гађања до 24 км за ваздухопловне циљеве. Минимално врме лета ракете је мање од 3,5 минута. Током лета пројектил може да издржи оптерећења од 20 до 30 Г. Сви пројектили су смештени у четири алуминијумска контејнера који су смештени на полуприколици, где се предњи крај током припреме за ласнирање подиже под углом од 38 степени. Како би систем супрешно деловао треба да буде добро увезан комуникационим системом који треба да прослеђује поуздане информације.
Како се пројектил лансира?
Патрит ракете после лансирања се води кроз три фазе лета. У првој фази систем вођења пројектила усперава ракету према циљу који је захваћен главним радаром. У другој фази рачунар за управљање ватром наставља праћење пројектила са прецизним навођењем и у трећој фази радарски пријемник смештен на самој ракети води пројектил у сусрет надолазећем циљу блаиситчкој ракети или летелици. У украјинском случају оба. Суштина система је праћење уз помоћ главног радарског система и станице за лансирање ракете. Значи станица по добијању податка усмерава ракету према циљу примањем рефлексних електормагнетних таласа од самог циља уз помоћ полуактивне моноимпулсне претраживачке матрице система за самонавођење смештеног у глави Патриот пројектила.Да би погодак био успешан близински упаљач бојеву главу треба да активира на удаљености мањој од 10 м од мете. Повећањем те удаљености прогресивно се смањује број погодака фрагментима, тако да на удаљености од 30 м од циља број погодака фрагментима се смањује девет пута а на удаљености 100 м око 100 пута. Срце система је рачунар WЦЦ који обавља основне функције праћења и пресретања циља, коа борбене задатке командовања и контроле. Податке систем добија од радарског система, који праћењем одраза на екарану може да утврди географску дужину и ширину на којој се налази циљ у том тренутку, његов азимут у односу на радарску антену
Које системе би могла да добије Украјина?!
Тактичко технички подаци за систем ПАЦ -1
Димензије: дужина 5,3 м, полупречник 41 цм, распон крила 85 цм, тежина приликом лансирања 914 кг
Погон: једностепнеа ракета на чврсто гориво, принцип вођења: командно са помоћиу система надзора преко ракете и полукативно вођење, тежина бојеве главе 20 кг, тежина дела 2 гр. Максимална брзина 3 маха. Домет по даљини 70 км, по висини 20. лансер четири ракете на мобилној управљивој приколици
Статус у резерви
Тактичко технички подаци за систем ПАЦ -2
Дужина 5,18 м, полупречник 41 цм, распон крила 92 цм, лансирна тежина 900 кг,
Погон: једностепена ракета на чврсто гориво
Принцип вођења: командно вођење са помоћу система надзора преко ракете и полуактивно вођење,
Бојева глава 90 кг моћног експлозива, глава бојева са деловима и близинским упаљачем. Тежина једног дела 45 гра,а. Највећа брзина пројектила 5 маха
Максимални домет по даљини 70 км, по висини 24 км,
Лансер четири ракете на мобилној управљивој приколици
Патриотске муке 2003
О Пустинској олуји и улози патриота је махом све речено у извештају Конгреса из 1996 када је утврђено да ране верзије овог система нису баш слушале. Овим системом је више било жртава пријатељске ватре у Другом заливском рату у операцији Ирачка слобода 2003. прва жртва су 23 марта били британски пилоти торна који су кренули у мисију над Ираком. После повратка са задатка летелица је оборнеа америчким ПВО системом који је грешком торнадо препознао коан ирачки авион.. Оба пилота су страдала, а американци су правдали Британцима, да је авион грешком оборен јер га је рачунар заменио за ирачку балистичку ракету. Два дана касније 25. марта 2016. пилот америчког ловца Ф-16 током рутинског лета добио је упозорења да га прати противникова ракета. Пилот Ф-16 испалио је ракету на ПВО систем који је пратио радарски сигнал и погодио батеију ПВО Патриот. Посада ракетне батерије рекла је да се одједном над њима појавила беличаста светлост. Мислили су да су мета напада ирачких минобацача, али били су мета напада сопствених снага.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 15, 2022
