Прочитај ми чланак
Познати социолог и аналитичар Џејмс Петрас се у интервјуу за телевизију „Руссиа Тодаy“ осврнуо на актуелну ситуацију у Грчкој, пошто је највећи број гласова добила конзервативна „промеморандум“ странка Нова Демократија.
Петрас верује да нова власт, ако уопште буде формирана, неће дуго издржати, поготово ако се узме у обзир да је већина бирача заправо бирала странке које се противе мерама штедње, али – због грчког закона, према коме прва странка аутоматски добија додатних 50 места у парламенту – Нова демократија је у позицији да са Пасоком формира власт.
Лидеру Нове демократије Антонису Самарасу остало је још мало времена да то и оствари. Вероватно и хоће, упркос неким изјавама лидера Пасока који наводи да жели велику коалицију, што значи и улазак Сиризе у власт. Наравно, Нова демократија и Пасок би волели да видети Алексиса Ципраса на својој страни, иначе ће морати да се носе са изузетно јаком опозицијом, чија популарност и даље расте. Ципрас је још у недељу увече, после објављивања резултата, потврдио да до такве коалиције дефинитивно неће доћи.
Џејмс Петрас се слаже да, без обзира каква влада била формирална, мере штедње у Грчкој једноставно неће функционисати.
РУССИА ТОДАY: Како ће становници Грчке прихватити додатне мере штедње у случају да се сада оформи влада која их заговара?
ЏЕЈМС ПЕТРАС: Заправо 60 одсто грађана бирало је странке које одбијају мере штедње. Осим тога, сматрам да, уз дуг од 350 милијарди долара, никакав договор између десничарске владе и банкара неће функционисати.
Покушај формирање владе националног спаса пун је услова. Победник избора Антонис Самарас из Нове демократије каже да жели да преговара о условима за враћање дуга. Али Немци изричито поручују да се око мера штедње неће ништа преговарати, евентуално могу само да се смање камате и можда одложе поједини дугови који управо стижу на наплату.
Али 100.000 радника у јавном сектору биће отпуштено, минимална плата ће се преполовити, пензије ће се смањити, биће срезано око милијарду долара у здравственом сектору, који је ионако у већ катастрофалном стању.
То ће довести до великог незадовољства јавности. Део гласача дао је глас десничарима из Нове демократије, верујући да неће морати додатно да пате, али европски банкари ће инсистирати да се нова власт подреди њима.
Постоји ли било каква алтернатива за Грчку? И како држава у таквом економском стању може да оствари раст?
— Не могу да остваре раст све док су под меморандумом, који им усовљава мере штедње. То је један од великих парадокса. Мислим да је све што ће из овог произаћи то да ће нова влада веома брзо доживети колапс. Верујем да је и берзанско тржиште предвиђало да ово неће функционисати и да тек долазе велики немири, посебно у банкарском сектору, који ће одмах бити снажно погођен кад падне влада.
Могло би се рећи да ово није крај кризе, ово је њено продубљивање, и видећемо како ће се развијати у следећих неколико дана.
Да ли је одговор за Грчку излазак из еврозоне?
— Да, то би требало да се догоди. Мислим да план Сиризе да одбацити мере штедње и да Грчка остане унутар евра једноставно неће моћи да прође. Грчка има нека резервна новчана средства – могли би драстично да смање војни буџет. Требали би да сав новац који имају преусмере на ново покретање економије. Нема другог изласка из овога. Све друго је бескрајно кретање према доле.“
Што би се десило са Немачком када би криза у еврозони наставила да се шири?
— Немачка је била највећи добитник еврозоне и за то ће сносити последице. Грчки излазак из евра имао би снажан утјецај на Шпанију, Италију и Португалију, и то би на крају све скупа имало утјецаја на Немачку. Немачка ће морати да плати цену због своје непопустљивости и захтева да једна земља саму себе одведе у гроб.
То је оно што мере штедње доносе. Мерама штедње се не исплаћује новац банкама, него се рециклирају дугови, новим дуговима се замењују лоши дугови. Сматрам да је кумулативни дуг у Грчкој астрономских пропорција.
Крајем јула долази на наплату један велики дуг, кога Грчка једноставно не може да плати. То је тотална девастација економије и свих изгледа за будућност, али на крају ће Немачка платити. Распад еврозоне ће значити да ће свака држава ићи својим путем.
Адванце.хр
