Сједињене Државе одавно сматрају да је телевизија једно од главних средстава за деловање на становништво не само у њиховој земљи, већ и за иностранство.

Очигледно је да уопште није случајно основан и CNN, један од најмоћнијих информативних канала. Њега је 1.07.1980.г. основао магнат Тед Тарнер који је одлучио да свих 24 сата приказује новости и да их шири по читавом свету. Најважније је да је политика Беле куће и Стејт департмента буде стотинама милиона људи у 212 земаља света схватљиво објашњена – преко новости и специјалних репортажа, а најбоље у режиму реалног времена.

Руководство CNN никада није крило да је зависно од комерцијалне и дипломатске подршке владе САД у иностранству. Зато се сваки материјал, свако издање, обично слаже према материјалима владиних саопштења за штампу. Тако је од јануара 1991.године када је само CNN-у дозвољено да прати рат у Персијском заливу. Милиони телевизијских гледалаца су директно видели огромне војне акције тек у емисијама CNN-a. Вашингтону је тада требало да свима покаже да има најјачу армију, најбољу авијацију и војну флоту. CNN је тај задатак успешно извршио и канал је за много година постао информативни монополиста за новости.

Други „звездани тренутак“ за CNN је наступио 11.септембра 2001. Планета је видела трагедију у Њујорку и Вашингтону, опет само у емисијама новости канала Теда Тарнера. Произилази да је CNN увек био, и да ће увек бити први, зато што на време сазнаје шта, где и када ће се догодити. На одговарајућа места се морају поставити не само врхунски репортери са најсавременијом техником, већ и професионалци – новинари који ће оперативно донети до гледаоца потребну и проверену информацију. Ако већ нема сопствене, Пентагон, ANB и CIA ће увек притећи у помоћ. Најважније је да до гледаоца слика дође у правом тренутку. Тако се није догађало само једном. То се претворило у систем кретања потребне информације по каналима CNN-a.

Последњу светску сензацију Пентагон је саопштио CNN-у 16.јануара о.г. Штаб канала у Сијетлу је од министарства одбране добио видео о складишту готовине Исламске државе у ирачком Мосулу, са кога је прво скинута ознака поверљивости. У кадру се добро види да после пада две авио-бомбе у ваздух полеће гомила папирних новчаница. Агенције су ту информацију одмах пренеле као уништење милиона долара који су припадали терористима. Истина, конкретан износ нико није пренео и тешко да ће било када изговорити. Долари, како се зна, имају такав систем заштите и контроле да, уколико буде потребно, може да се открије чак и како су се они нашли код банкара-терориста. Можда су управо зато ваздушне снаге САД и изабрали тај конкретан циљ у Мосулу.

Извор: Фонд Стратешке Културе – Борис Степанов

Ознаке: америчка спољна политика, Борис Степанов, медији, САД, ЦНН