Прочитај ми чланакНаучници немају времена да се баве питањима ЕУ, већ за то бирају заступнике, рекао је чувени биолог и писац Ричард Докинс. А познати британски стручњаци и научници, дубоко депримирани вољом народа исказаном на референдуму, упозоравају да би сада нови облик Брегзита, тзв. "браин драин еxит" (одлив мозгова) могао да погоди британске универзитете, као и ширу научну заједницу.
Велика Британија је једна од земаља са највећим бројем страних истраживача: њих 33 одсто није рођено на Острву, при чему већина странаца долази из ЕУ.
Према извештају Краљевског друштва, на британским универзитетима ради више од 31.000 људи из ЕУ и они чине 16 одсто укупног броја британских универзитетских истраживача. На Кембриџу, једном од најбољих светских универзитета, 23 одсто научника је из ЕУ.
– Напуштање ЕУ ствара значајну несигурност за наше водеће факултете, па ћемо да радимо са владом како бисмо смањили сваки поремећај изазван том одлуком. Велика Британија још није напустила ЕУ, па је зато важно да наше наставничко особље и студенти из земаља чланица схвате да то неће имати тренутни утицај на њихов статус на универзитетима – рекла је др Венди Пјат, генерална директорка „Расел групе“ водећих британских факултета.
Британија доста зависи од европских научних фондова из којих годишње повлачи око 1,3 милијарде евра. Колико су научници из ЕУ важни за просперитет британске науке, најбоље говори податак да је Велика Британија 2015. године била најуспешнија у повлачењу средстава на такмичењима за престижне тзв. консолидатор грантове Европског истраживачког савета (ЕРЦ), а 65 одсто тог новца су осигурали странци.
Зато бивши председник Краљевског друштва, астроном лорд Мартин Рис, одлуку о напуштању ЕУ сматра „дубоко депресивном“.
– Подршка из ЕУ је била снажна, посебно младима, факултетима, техничкој заједници, као и већини наших пословних и професионалних лидера – изјавио је лорд Рис за британски „Гардијан“.
Нобеловац Пол Нурс, такође бивши председник Краљевског друштва, назвао је референдумску одлуку „лошом за британску науку“ и „лошом за Британију“
– Наука напредује захваљујући пробојности идеја и људи, па цвета у околинама које удружују интелигенцију, смањују баријере и отворени су према слободној размени и сарадњи – рекао је Нурс.
„Научници не знају ништа о политици“
„Прво сам желео да изађемо из ЕУ из ината Дејвиду Камерону. Онда се у све умешао и Борис Џонсон чију фризуру једноставно не подносим, па ћу ипак гласати за останак у ЕУ“.
Ту је реченицу је, као пример ирационалности јавног дискурса о Брегзиту, у колумни у магазину „Проспект“ пре британског референдума навео славни еволуциони биолог Ричард Докинс.
– Ја, баш као и већина људи, немам ни времена, ни искуства да се бавим са толико комплексним економским и друштвеним питањима како Велике Британије, тако и ЕУ. Због тога бирамо чланове парламента који за врло велике плате те ствари раде за нас и уместо нас. Одржавање референдума је, када су у питању овако важне одлуке, монструозно неодговорно – написао је Докинс.
