Прочитај ми чланакЉудска права и борба против корупције за Сједињене Државе су само изговор и алат за обрачун са онима који се противе њиховој политици, сматра Беатрис Бисио, професор Федералног универзитета у Рио де Жанеиру.
У том светлу, каже она, напад на СР Југославију и преседан Косова били су само „пилот-пројекат“ за наредне интервенције Вашингтона широм планете.
Беатрис Бисио, која је на Факултету за политику и безбедност одржала предавање о ситуацији у Латинској Америци, својевремено се оштро успротивила НАТО агресији на Југославију, као и самопроглашеној независности Косова, упозоравајући да ће преседани направљени тада имати тешке последице на глобалној сцени.
– Наше искуство у Латинској Америци је да су САД увек користиле питање људских права у сопственом интересу. На пример, у свим циклусима диктаторских режима шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година у Бразилу, Уругвају, Аргентини, Чилеу, било је страшних кршења људских права, убистава, мучења, нестанака. Шта су САД урадиле? Ништа. Многи од тих диктатора били су стратешки партнери Сједињених Држава – указује у емисији „Спутњик интервју“ професорка Бисио, која спада у најцитираније стручњаке у Латинској Америци.
Беатрис се сећа Тита
Беатрис Бисио се, у разговору са новинарком Спутњика, присетила и самита несврстаних у Хавани, на Куби 1979. када је као новинар пратила прес-конференцију Јосипа Броза Тита:
– Председник Тито је био једна од најважнијих личности присутних на конференцији и хтели су да га чују сви новинари – а било је више од хиљаду извештача са конференције. Било је веома много људи на прес-конференцији, можда више од свих које сам видела. А он је стрпљиво одговарао на питања. Био је стар и можда уморан, али имао је довољно стрпљења да одговори на свако питање на веома учтив начин. Зато се тога сећам као посебног тренутка ком сам имала привилегију да присуствујем.
Оцењујући да је Косово било „пилот пројекат“ Вашингтона, она подсећа да је напад на СР Југославију предузет без подршке Уједињених нација, да би затим, у оквиру новог схватања националне безбедности САД, била проглашена „Бушова доктрина превентивног напада“.
– Ако би администрација САД помислила да би нека земља могла да постане значајан противник Сједињених Држава и да представља ризик за њену безбедност, тада је дозвољен ’превентивни напад‘. Са тим начином размишљања и схватања, они су спровели напад на Авганистан, Ирак, Либију – наводи Бисиова.
Како каже, списак је дуг, а у питању је ново тумачење међународног права јер су све те агресије биле показатељ двоструких стандарда. Наша саговорница упозорава да је суштина данашње ситуације у свету да ти двоструки стандарди стављају под велики знак питања проблем људских права.
– Она се данас користе као алат за доминацију од стране истих оних сила које су у прошлости биле колонијалне, империјалистичке силе. Оне су држале у својим рукама одлуку када ће интервенисати, на који начин и под којим околностима, и то је страшан изазов за читаво људско друштво – јасна је она.
Латинска Америка „задње двориште“ Вашинготна
Описујући политику Вашингтона у Латинској Америци, бразилски научница констатује да је у њој без сумње веома жива Монроова доктрина, што је политика коју је у првој половини 19. века формулисао председник Џејмс Монро с циљем да обезбеди примат интереса Вашингтона у том региону, али која је често коришћена као покриће за јавне и тајне интервенције САД у латиноамеричким земљама. Да је Монроова доктрина присутна у фебруару је, подсећа Бисиова, врло јасно рекао и сада већ бивши амерички државни секретар Рекс Тилерсон.
Та порука потврђује да је Латинска Америка „задње двориште“ Вашингтона, који то показује уплићући се у политику и суверенитет латиноамеричких земаља, као рецимо у Венецуели, каже она, додајући да је друга порука Латиноамериканцима била да САД нису вољне да дозволе Кини да постане важан партнер, иако она то већ јесте многим земљама Јужне Америке.
– Не знам на који начин мисле да то спроведу, јер Кина већ јесте главни трговински партнер Бразила, Аргентине, Колумбије, Чилеа и многих других земаља Латинске Америке. И повећава своје присуство. Није јасно како ће Трампова администрација имплементирати нешто што ће то зауставити – оцењује Бисиова. На питање значи ли то да ће САД и Кина водити трговински рат у Латинској Америци, наша саговорница истиче да најновија Национална стратегија САД објављена у децембру јасно дефинише главне тачке те агенде.
– Када је реч о земљама Латинске Америке, дефинисано је, пре свега, да се заустави Кина, а као друго да се унапреди партнерство са правосудним органима у свакој земљи, са циљем „борбе против корупције“. То је нешто ново – констатује Бисиова, подсећајући да су у време Барака Обаме главна дефиниција за Латинску Америку била људска права, као један од главних проблема, опет користећи их на начин на који је то корисно и интересантно Сједињеним Државама.
– Међутим, најновији документ је одраз визије Трампове администрације за Латинску Америку – да се апсолутни приоритет да борби против корупције. Врло је симптоматично да у овом тренутку у Латинској Америци имамо седам бивших председника и потпредседника који се налазе у затвору, или су на путу да оду у затвор, под оптужбама за корупцију. Углавном су то лидери који су се противили америчкој стратегији за Латинску Америку – упозорава Бисиова.
