Прочитај ми чланак
(Фонд Стратешке Клутуре)
Да САД заиста нуде најбоље што западна демократија има, као и све што приватни сектор пожели, сведочи убрзан развој појединих послова у овој земљи, који доносе и огромну зараду.
Тако грађани Сједињених држава могу занимање да потраже у све бројнијим приватним војним компанијама. Још у време Џорџа Буша приватне војне компаније су по уговорима са Пентагоном запошљавале четири пута више људи од Министарства одбране. Независни истраживачи сматрају да је отприлике 1,271 државних предузећа и 1,931 приватних предузећа укључено у пројекте државне безбедности, борбе против тероризма и прикупљања обавештајних података. Она имају објекте у око 10,000 места у САД и запошљавају 854,000 људи, који располажу са службеним легитимацијама америчке тајне полиције. Новинари који се баве истраживачким радом упозоравају да иза ових компанија стоје најмоћније корпорације попут BAE Systems, United Defence Industries, Lockheed Martin, спонзори Lazard Frères, Goldman Sachs, Deutsche Bank, као и картели British Petroleum и Shell Oil.[1]
Током агресије на Ирак око 100,000 приватних војника је ангажовано од стране ЦИА и Пентагона.[2] Приватна војна компанија Блеквотер (Blackwater) која запошљава „заслужне“ кадрове Војске САД и бивше директоре ЦИА, у Ираку је показала своје „јунаштво“ убијањем ненаоружаних цивила.[3] Подсетимо се да је још 1995. године једна друга приватна компанија МПРИ била укључена у обуку хрватских паравојних снага, агресију на РСК и геноцид над српским народом. Данас она има уговоре са војном базом Бондстил на КиМ. МПРИ је основао генерал Карл Вуоно начелник генералштаба Војске САД у Заливском рату. Све ове фирме су ангажоване од стране Пентагона и америчке тајне полиције како би обавиле њихов прљав посао и по правилу су умешане у бројне и тешке злочине.
Поред све моћнијих и бројнијих приватних војних компанија, посао који цвета у САД су приватни затвори. У питању је бизнис који годишње доноси више од милијарду долара и чији се обим повећава. Највећи систем приватних затвора у Сједињеним државама поседује Казнено-поправна корпорација Америке (КПК) која има 60 објеката са више хиљада притвореника.[4] Да им посао иде од руке и да добијају све већи број сужњева на старање, доказује и позив ове приватне компаније упућен на адресу 48 савезних држава да откупе њихове затворе. За ове потребе КПК је издвојила 250 милиона долара. Она је током само две године остварила профит од 133 милиона долара, од којих је 3 милона уложила у лобирање. Корисник њених услуга је и Америчка агенција за имиграцију и царину. [5]
Поред ових све пополарнијих професија, САД нуде прилику грађанима да се запосле и у приватним компанијама које се баве прислушкивањем.
Недавно је Едвард Сноуден, 29-годишњи Американац јавно преко листа Гардијан саопштио да је медијима доставио податке о интернет шпијунирању, које спроводи америчка влада. Сноуден је 20. маја напустио Сједињене Државе и сада се налази у Хонг Конгу. Некада је радио као технички асистент у ЦИА, да би касније као службеник „Буз Ален Хамилтона“, приватне фирме коју је ангажовало министарство одбране, учествовао у тајном пројекту Националне безбедносне агенције (НСА).[6] Сноуден је открио детаље везане за тајни програм Призма у оквиру којег је НСА прислушкивала грађане и преузимала податке са друштвених мрежа и од интернет провајдера.
Призма је наводно покренута као замена за праксу развијену у време Џорџа Буша када су између 2004. и 2007. године судије по предлогу извршне власти давале налоге за прислушкивање грађана без постојања оправдане сумње да су они повезани са терористима или неком другом криминалном групом.[7] Међутим, ни активности Призме нису биле покривене судским налогом и постојањем оправданом сумњом. Преко овог система Влада САД је почела да прати све грађане и прикупља податке о њима тражећи потенцијалне терористе.
Сноуден наводи да је америчка тајна полиција учествовала и у великом броју хакерских напада широм света. Он истиче да је НСА извела 61,000 напада, од којих су стотине за мету имале Хонг Конг.[8] САД, НАТО и ЕУ се са једне стране наводно боре против сајбер тероризма и криминала[9], а са друге стране користе та средства како би напали друге државе. Позната руска компанија Касперски откила је до сада најопаснији вирус Флејм намерно убачен преко интернета од стране САД с циљем напада на Иран. Међутим овај вирус може поред напада на компјутерске системе и њиховог уништења, да неопажено прикупља информације са рачунара и из његове непосредне близине, активирањем микрофона и других уређаја.[10]
Влада САД тежи томе да што више зна о својим грађанима и грађанима других земаља, али зато чини све што је у њеној моћи да сакрије податке о својим активностима. Бивши гувернер Минесоте Џеси Вентура је објавио да су власти Сједињених држава у само једној години 16 милиона докумената прогласиле за државну тајну.[11]
Док тоталитарни поредак и приватне компаније све јасније показује своје лице и моћ у САД, са друге стране света у Русији дешава се нешто сасвим супротно. Руски председник Владимир Путин је недавно у разговору са новинарима истакао да телефонски разговори могу да се прислушкују само у оквиру закона, појаснивши да је у Русији без дозволе суда прислушкивање немогуће, како и треба да буде у једном цивилизованом друштву.[12] Такође, Путин је својом националном стратегијом ојачао руску државу и спречио приватне корпорације са Запада и тајкуне да завладају Русијом.
Ипак овде није реч о простом сукобу Русије и САД, већ о борби два концепта развоја људске цивилизације. Према руском концепту, грађани ће одлучивати о својој судбини па и о судбини своје државе, док према другом концепту примењеном у САД грађани губе значај, а њихова држава постаје власништво корпорација гладних за профитом. На свима нама је да се определимо који пут ћемо кренути.
