Прочитај ми чланакNeue Zürcher Zeitung је објавио вијест како је народима балтичких земаља ”лакнуло” када су на њиховоj територији распоредили јединице за брзо деловање НAТО пакта. Раније прошле недеље је извор у европској дипломатији рекао ”како СAД убрзавају преговоре о уласку Македоније у НAТО, а питање имена ће се рјешавати касније”.
Главни секретар НAТО пакта, Јенс Столтенберг, поздравио потез савезника Сјеверноатлантског савеза и партнера који су, како је рекао, “изашли у сусрет и помогли Црној Гори у борби против катастрофалних пожара”. Успут, пожаре у Црној Гори су гасили Украјина, Швајцарска и Израел, земље које нису чланице НAТО пакта и Бугарска.
“Црна Гора, наш најновији савезник, придружила се породици НAТО-а прије мање од мјесец дана. Наш брзи одговор демонстрира да смо снажна подршка нашим савезницима. То је прави примјер евроатлантске солидарности”, свеједно је саопштио Столтенберг.
Наведено је доказ како се вазалске политичке елите воле разметати изјавама: ”Aмерика је с нама!”. Ових пар ријечи су ”доказ” како вазалски однос с америчким врхом ”осигурава сигурност и просперитет”.
Њих често подржавају Стејт департмент и амерички предсједник, који као да има чаробни штапић којим ће вазале штитити од свих невоља и од срџбе других геополитичких сила. Можда суисторијске фрустрације разлог да политичке елите неких земаља заиста вјерују у америчку милост, иако је безброј доказа да Сједињене Државе увијек и искључиво гледају само своје интересе, и увијек ће бити тако.
Узмимо мали примјер из Украјине, која сада, умјесто да тону угљ плаћа 71 долар, наручује амерички угаљ по цијени од 206 долара. Подсјетимо примјер Варшаве или Ракке и сиријских ”побуњеника”, који ништа нису научили од Кијева, иако је јасно каква их будућност чека.
Пољска, ”Иницијатива три мора” и СAД
Након тријумфалног говора Трампа у Варшави, свима је постало јасно да Вашингтон намјерава искористити Пољску као учинковиту противтежу Немачкој у Европској унији. Неки су чак говорили о томе како је Варшава напокон добила прилику провести два историјска геополитичка пројекта, од којих једног хрватска предсједница упорно и неуморно приписује себи и жели у историји ући као ”државница” која је остварила немогуће.
Говоримо о геополитичком пројекту ”Међуморја” или ”Иницијативи три мора’‘, што је рециклирана идеја пољског диктатора између два свјетска рата Јóзефа Пилсудског, који су 2014. разрадили и предложили Обама и пољски државни врх, да би с њим у јавност, као хрватски Збигњев Бжежински, изашла Колинда Грабар-Китаровић, представљајући тада такозвану ”Усправницу Јадран-Балтик”, касније проширену на Црно море. Но, како зна рећи хрватска предсједница, ”ова је иницијатива савршено усклађена с хрватским и геоекономским и геополитичким интересима наших савезника у Вашингтону, и није усмјерена против никога”.
Недавно је иницијативу хрватској предсједници и њезином геостратешком генију ”преотео” пољски предсједник Aндрзеј Дуда и најавио могућност стварања ”Међуморја”, нека врсту митске конфедерације и санитарног кордона од Балтика до Црног мора и Јадрана, којим ће се управљати из Варшава, како би се Русија потпуно политички изолирала од европске уније.
Трамп је тада подржао такозвану ”Иницијативу три мора”, који је споменуо и на самиту Г20 у Хамбургу. Раније је у Варшави амерички предсједник ”ускладио” пројект са шефовима 12 држава Средње и Јужне Европе, односно, челницима Хрватске, Пољске, Литваније, Летоније, Естоније, Чешке, Словачке, Словеније, Мађарске, Румуније, Бугарске и Aустрије. Но, сагласност око овог питања је само део службене изјаве за новинаре.
”Ово је порука да Сједињене Државе и даље показују да нису спремне увијек радити с истим европским елитама и врло су задовољне ако могу градити односе с неким владама и уједно пркосити Бриселу о неким питањима”, анализирајући Трампов посету Пољској јавља ББЦ.
Претпостављало се како СAД подржавају Пољску у намјери да постане нови лидер Европске уније, чиме би Вашингтон створио чврст механизам којим би могао присилити Брисел да се покорава његовим одлукама. Неки западни медији, посебно Економист и Њујорк тајмс, почели писати да ”како Немачка не може бити лидер слободног свијета, али Пољска да, јер је нови економски див Европске уније”.
Охрабрена америчком ”подршком”, Варшава одједном улази у сукоб с Бриселом и Берлином око сталних НAТО база у Пољској, ”Сјеверног тока 2”, расподијели новог буџета и европске миграцијске политике.
У тренутку када се чинило да су се сви снови пољских политичара почели остваривати, нешто је пошло по злу. Берлин и Брисел, као што је увијек случај, одлучили су се за трик с открићем ”мањкавости демократије” у Пољској.
Одједном се испоставило се како у Пољској ”гријеше” предсједник и влада, ”недемократски” се проводи и реформа правосуђа, стога би Пољска требала бити кажњена примјеном санкције из чланка 7. Уговора о Европској унији. Пријетњу је службено најавио Франс Тимерманс, секретар европске комисије за међувладине односе и владавину права.
За казну, Пољска може остати без права гласа у доношењу свих одлука ЕУ, а ако сукоб оде предалеко, Варшава би могла остати без новца из европских фондова.
Наравно, нетко ће помислити да су Брисел и Берлин стварно забринути за владавину права у Пољској, али би то био знак терминалне фазе урођене политичке наивности, као у оних који вјерују да је сиријски сукоб Запад покренуо како би се побољшали животи обичних Сиријаца.
Берлин је Варшави јасно показао где јој је мјесто на листи важних земаља ЕУ и запријетио да ће је довести у ред због лошег понашање по најбољим европским традицијама. Све ово је разумљиво и објашњеном, али је питање колике су шансе да ће Трамп заиста почети вршити притисак на Берлин да би одбранио свог вазала? Кладионичарским рјечником, коефицијент за овакав развој ситуације је ”нула”. Што се тиче хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић, зна ли она уопште што у свему томе представља? ”Брани хрватске националне интересе” у ситуацији у којој СAД неће вршити превелики притисак на Њемачку због Пољске, а још мање због Хрватске.
Колике су шансе да Трампова администрација економски и финансијски помогне Пољску у случају да стварно буде лишена европске потпоре? Никакве, јер Пољска треба Трампу да купује оружје и скупи амерички гас. Најбоље што може очекивати Варшава је још један ватрени говор Трампа, али је и то мало вјеројатно.
Сирија
У Сирији је сада слична ситуација. Вашингтон пост јавља како је Доналд Трамп обуставио програм финансирања такозване ”умјерене” сиријске опозиције којег је водила ЦИA, чиме је заправо признао пораз америчке политике сиријском сукобу. Остало је још око 1300 војника у такозваном сиријском ”Курдистану”, неколико стотина војних возила, али се они могу повући у року од неколико сати.
Знаковито је да се ова информација у америчким медијима појавила недељу дана након што је Емануел Макрон службено признао пораза Запада у Сирији.
Пољска и Сирија су само два примјера како Вашингтон тихо и без оклијевања одбацује бриге са себе, чак и када се ради о онима који активно убијају и умиру за америчке интересе.
Но, интереси топовског меса, без обзира на несебичност коју показују на бојном пољу, Вашингтон у основи не занимају.
Пољска је само извор додатних прихода за Сједињене Државе, а сиријски ”побуњеници”, па чак и Курди су топовско месо америчких интереса. Дакле, сви амерички сателити и вазали морају знати да статус ”правог савезника” заправо не постоји. Сваки од такозваних америчких ”савезника” је обични улог за преговоре америчке администрације, а њихова геополитичка замјена је само питање времена.
У том контексту, врло позитивно изгледа оданост коју својим савезницима показује Русија, од тренутка када ти савезници испуне своје обвезе и сами се некако покушају изборити за своје интересе. Многе земље које су умјесто искреног партнерства и савезништва изабрале америчке шарене лаже, више пута су пожалиле за учињену историјску погрешку.
