Одбијање председника доњег дома руске Државне думе Сергеја Наришкина да иде у Стразбур у вези је са неслагањем са пројектом резолуције о Русији. У случају њеног усвајања, Москва ће морати да чини многе уступке у њеној спољној и унутршњој политици. На пример, что се тиче изборног законодавства, закона о партијама, митинзима и тако даље.

Можда би и требало да Русија искористи своје право да бојкотује седнице ПССЕ, где планирају да јој суде, подвукао је директор Центра политичке информације Алексеј Мухин:

Судећи по последњим реаговањима, ради се управо у судници. Накупило се доста тих такозваних имиџних пројеката, где и Европа и САД са великим задовољством, пред Русију износе захтеве у вези са нпр људским правима, који заправо ни у нашим очима ни у очима остатка света нису греси, а по природи ствари су унутрашња питања Руске Федерације. Са друге стране, Русија не би требало да се одрекне учешћа у механизмима, нити коришћења таквих инструмената деловања на европско друштво, које има захваљујући чланству у ПССЕ. Ипак, демарш који је упутио Сергеј Наришкин, потпуно је оправдан.

Увертира овој конфликтној ситуацији око одласка делегације руске Државне думе у Страсбур је био догађај којим је требала бити завршена Девета конференција министара за омладинска питања. Први пут у историји одржавања ових конференција, није била усвојена завршна резолуција.

По писањима иностраних и руских медија, у текст већ предвиђене резолуције, Европљани су неочекивано додали тачку која се тиче права хомосексуалаца, инсистирајући на томе, да ова тема мора постати приоритетна. Русија је блокирала усвајање резолуције. Заправо, Шведска и Белгија су одбиле усвајање документа, каже генерални директор Центра комплексних европских и међународних истраживања Тимофеј Бордачев и додаје да је проблем много шири:

Ако се говори уопштено, проблем и јесте у томе што сада Русија и Европска Унија, најпре ЕУ- пошто их је много, чине већину у свакој међународној организацији и користе говорнице- Савета Европе, ОЕБС за дефинисање међусобних политичких односа. При чему не директно, не у дијалогу ЕУ са Русијом где је све идеално- одржавају се самити, долази Барозу, Ромпеј, Ештон и љубазно разговарају са Путином и Лавровом, већ управо користећи говорнице током конференција разних организација.

Хиперактивност европске заједнице објашњава се лако, мисли Алексеј Мухин: за Европу је питање права хомосексуалаца- суштински, да не кажемо изборни проблем. Зато су европљани принуђени да та питања решавају не само у оквиру својих држава, већ да их износе и на међународном нивоу.

(Glas Rusije)