Прочитај ми чланак

Изборск, 1150-годишњи вршњак Русије

0

Изборск, један од најстаријих руских градова у којима се рађала руска држава, обележио је своју 1150-годишњицу многобројним вишедневним празничним манифестацијама.
Велика прослава привукла је велики број гостију у Изборск и друга чувена места Псковске области, али је и скренула пажњу јавности на овај древни град и дала нови импулс развоју читавог региона.

 Данас је Изборск јединствена појава, један од најзанимљивијих градова на територији Русије. У њему ћете наћи древну камену тврђаву из 14-17. века и чувено Труворово градиште из 7-14. века, као и мноштво археолошких споменика, древне храмове, имања некадашњих трговаца и непоновљиви пејзаж Изборско-малске долине. Годишњица се не рачуна од оснивања града, него од његовог првог помињања у летопису 862. године. Дуго су обављане припреме за овај јубилеј, који се поклапа са 1150-годишњицом руске државности.

Указ о прослави потписао је руски председник још 2011. Од тада је уложено много напора, јер је и посла било много. Древну тврђаву је требало обновити и на њеној територији обавити заштитне археолошке радове, извршити реконструкцију вила чувених трговаца на Печорској улици, и што је најважније – организовати сам празник, који је био један од најупечатљивијих овогодишњих догађаја у целој Псковској области. У Изборск су позвани песници, занатлије, стручњаци за реконструкцију историјских догађаја, национални ансамбли и мајстори свакојаких народних вештина. Наравно, дошле су и високе званице да древном граду честитају празник.

 Министар културе Владимир Медински подсетио је све госте и житеље града да су Изборск и Псковска област одувек били света земља, јер је управо ту поникла руска држава.

 „Има у Европи и већих тврђава од наше“, рекао је министар. „Али све оне су се предале непријатељу и по хиљаду пута, а тврђаве у Псковској земљи никада нису пале. То су бедеми наше историје, наше руске државе, и они никада неће пасти.“

Један од главних поклона који је Изборск добио за свој 1150. рођендан био је гала концерт оперских звезда Бољшог театра. За потребе концерта у живописној Изборско-малској долини, на платоу испред Городишченског језера, постављена је сцена под отвореним небом и изграђене су трибине са 1500 места. Јединствени пројекат „Бољшој театар Старом Изборску“ подарио је окупљенима фрагменте из великих руских опера. Извођени су увертира, арија кнеза Игора и „Половецке игре“ из опере Александра Бородина „Кнез Игор“, арије Кутузова, Андреја Болконског, Наташе Ростове и Соње из опере Сергеја Прокофјева „Рат и мир“, као и чувена дела Петра Чајковског.

 

За љубитеље народног стваралаштва испред зидина древне тврђаве отворен је сајам народних радиности и фолклорно-етнографски фестивал „Словенски извори“. Све се шаренело на пољани од певача и играча у атрактивним националним ношњама који су се стекли из читавог региона да одиграју и отпевају коледарске и обредне песме свога краја. Дошли су ансамбли, певачи, играчи и музичари из Псковске, Вологодске, Лењинградске и Новгородске области, из Естоније, Летоније, Литваније и Белорусије, па чак и мушки хор малог народа Сето. Сајам је нудио посластице за свачији укус: ко је хтео, могао је да проба медовину, или да научи да прави предмете од трске, или да гађа луком и стрелом, да игра у колу на пољани, па чак и да поведе коло, да завири у средњовековни шатор или да се греје крај логорске ватре.

 Ипак, најзанимљивије је било на крају, када је изведен јединствени програм „три плус три“, у коме су масовно изведене три песме и три игре из Псковске области. На пољани испред зидина Изборске тврђаве око три стотине људи је у глас отпевало три коледарске песме Гдовског, Печорског и Себешског рејона и одиграло три игре, а међу њима и кадрил „Лобанок“ са компликованим фигурама, забележен у селу Покровско у Красногородском рејону.

Другог дана фестивала посетиоци су поново имали прилику да чују класичну музику – на отвореној сцени су наступили извођачи Санкт-петербуршког државног конзерваторијума, академски хор Псковсог обласног колеџа уметности „Римски-Корсаков“ и чувена Олесја Головњова, рођена Псковљанка која је сада солисткиња Бечке опере.

 

(Руска реч)