Прочитај ми чланак
Игор Панарин
(отац модерне руске дипломатије и идејни творац Евроазијске уније)
Од петодневног рата на Кавказу 2008. године, сва настојања руских власти да се успостави снажна одбрана Русије од информационог антируског рата блокирана су идеологијом либералног капитализма, која још увек има своје присталице у државној елити Русије.
У августу 2008. године против Русије је покренут прљави медијски рат, и то углавном у британским и америчким медијима. У периоду од децембра 2011. до маја 2012. године све је опет поновљено и веома је подсећало на август 2008. године. Тада се показало да руска власт нису у стању да се довољно снажно и активно супростави овом информационом рату.
Главни проблем је проклизавање у организационим и управљачким системима руске власти после 2000. године, када је дошло до усвајања званичне Доктрине информационе безбедности Русије.
Федерални избори одржани су у условима антируског информационог рата. Трагични догађаји у региону Кубан из јула 2012. године такође су нам открили велике пропусте на нивоу ширења дезинформација и гласина.
Зато је најважнији задатак Русије хитно усвајање доктрине информационе одбране Русије.
Главни циљеви информационог ратовања против Русије:
1. Блокирање процеса евроазијских интеграција и стварања Евроазијског Савеза кроз операцију „Анти-Путин” и понављање сценарија из 1917. са елементима горбачовске перестројке и колапса Совјетског Савеза;
2. Спречавање зближавања Русије са Европском унијом и Русије са земљама БРИКС;
3. Организовање рата (кроз провокације) на Блиском и Средњем Истоку (војна агресија НАТО против Сирије и Ирана) са циљем дестабилизације региона Русије;
Операцију „Анти-Путин” провеле су МИ-6 и британски лоби у САД по сличном кључу као што је то рађено против Стаљина и највећих британских непријатеља у Европи, попут Бизмарка, Ришељеа и Де Гола.
Главни МИ-6 оперативци у Русији су амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол и бивши председник СССР Михаил Горбачов.
ТЕОРИЈА ИНФОРМАЦИОНОГ РАТОВАНЈА Информационо ратовање (одбрана) – вид контроле странака кроз коришћење различитих специјалних политичких, економских, војних, дипломатских и других метода, начина и средстава утицаја на информационо окружење супротне стране и заштите сопствене стране зарад остваривања постављених циљева.
Главне области информационо-психолошког ратовања:
1. Политичка;
2. Дипломатска;
3. Финансијска и економска;
4. Војна.
Неопходно је разликовати две сфере информационог ратовања: информационо-технолошки и информационо-психолошки рат.
У информационо-технолошком рату главне мете су комуникациони системи, информациони системи, електронски рат итд.
У информационо-психолошком ратовању главне мете су психа политичке елите и становништва, креирање јавног мњења и свести, мишљења, доношења одлука итд.
Информациона борба у политичкој сфери се састоји из три дела:
1. Стратешка политичка анализа;
2. Информационо деловање;
3. Информационо противдејство;
Нивои информационе борбе:
1. Стратешки;
2. Оперативни;
3. Тактички
МОДЕЛ РУСКОГ СИСТЕМА ИНФОРМАЦИОНЕ ОДБРАНЕ Изградња система информационе контроле је приоритет руске политике информационе одбране. Руска Федерација мора да изгради снажна информациона средства да би била у стању да одговори на информационо-технолошке и информационо-психолошке нападе било да долазе од агресорске државе било од коалиције информационих међународних корпорација.
Оружане снаге и службе безбедности Русије морају бити у стању да обезбеде потребну заштиту од информационих напада у условима мира кроз успостављање Глобалне информационе команде (ГИК), која ће у оквиру себе имати специјалне снаге за Брзо информационо реаговање. Снаге и средства космичког система ГЛОНАСС дужне су да саучествују активно у деловању овог центра и специјалних снага за Брзо информационо реаговање.
Интерес Русије је да буде активно информационо позиционирана у свим стратешким регионима света.
Глобална информациона команда дужна је да манифестује у сваком тренутку спремност Русије да брзо одговори на сваки информациони напад у сваком региону света. Потребно је обезбедити ефективно информационо деловање Русије на глобалном нивоу, где ће се бити у стању да се реагује у свакој кризној ситуацији у самим њеним првим фазама.
Специјалне информационе базе ГИК могу бити креиране на Куби, у Вијетнаму, Монголији, Венецуели, Србији, Белорусији, Сирији, Јужној Африци и Аргентини.
Најмоћнија информациона база ГИК може бити на Куби.
Русија би требало да размисли о коришћењу информационе моћи да осигура своју националну безбедност, на основу следећих принципа:
1. Русија задржава право да користи све своје расположиве снаге и средства уколико епидемија информационе агресије угрожава постојање саме Руске Федерације као суверене независне државе;
2. Деловање Стратешке информационе одбране Руске Федерације требало би да буде снажно и систематско, доследно и планско;
3. Коришћење информацијских сила треба да буде на законит начин и само када дипломатска средства у решавању кризе буду исцрпљена или показана неефикасним;
4. У дефинисању и провођењу политике сузбијања информационих напада кључна улога припада Систему специјалних структура руске информационе одбране;
Кључне компоненте система:
– Државни савет информационе одбране;
– Саветник председника за информациону одбрану;
– Државни интернет-холдинг;
– Комитет руске информационе одбране (Служба информационе безбедности, Контраобавештајна служба, Центар за анализу и прогнозирање, Биро за информационе специјалне снаге)
Такође, мора бити успостављен посебан Систем мера, према којем би се организовао и водио информациони рат, као и координирале практичне операције информационог ратовања и одбране.
Које су главне функције таквог система?
Пре свега, мислим да се идентификују и предвиде претње у информационом пољу комплекса тактичких, оперативних и стратешких мера за спречавање и неутралисање истих.
Следећа ствар – креирање и одржавање спремности снага и средстава да би се супротставили информацијама и зарад ефективног управљања.
Информациони Систем мера Русије треба да функционише на четири нивоа: савезном, професионалном, групном и индивидуалном.
Да би се интегрисале све активности у једну целину, неопходно је да се креира и Систем за организацију и анализу (СОА). То је систем за управљање и провођење мера на поменутим различитим нивоима: савезном, професионалном, групном и индивидуалном.
Алгоритам за организовање информационог ратовања:
1. Дијагноза;
2. Анализа и планирање;
3. Припрема деловања
4. Организационо-управљачка етапа;
5. Евалуација.
СТРАТЕШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ:
1. Златна Русија
Неопходно је спровести правни захтев да стране државе, на првом месту САД, Велика Британија, Јапан и Француска, врате Руској Федерацији покрадено злато из руских резерви, односно из Русије. Према стручним проценама, реч је о више од три хиљаде тона злата.
Ово треба урадити кроз правне захтеве који ће бити послати Уједињеним Нацијама и ОЕБС-у, као и владама САД, Велике Британије, Јапана и Француске.
2. Слом корупције
Русија мора да понуди страним земљама заједничку платформу глобалне борбе против корупције у Русији. Уз подршку УН, Русија треба да отпочне преговоре да се нелегално извезени капитал из Русије поврати, а око 90 одсто ових средстава је у офшор зонама Велике Британије. Реч је, према стручним проценама, о око 700 милијарди америчких долара. Дакле, Русија може добити веома брзо новац за превазилажење другог таласа глобалне кризе.
Духовно-моралне операције:
1. Свенародна осуда Михаила Горбачова за велеиздају и распад СССР;
2. Свенародна осуда Никите Хрушчова за стрељање цивила у Новочеркаску 1962. године.
Наравно, ово све је предлог и може бити предмет широке јавне дискусије научника, политичара, стручњака и државне елите Руске Федерације за креирање Доктрине информационог ратовања и одбране Русије.
(Евроазија+Србија)
