Грузијски председник Михаил Сакашвили је признао победу опозиције на страначким парламентарним изборима у Грузији, али је саопштио да је владајућа странка лидер у једномандатним изборним јединицама.

„Морамо да научимо да радимо заједно, упркос оштрој предизборној кампањи,“ – рекао је Сакашвили ТВ каналу „Рустави-2“.

Он је истакао да опозиција побеђује захваљујући гласачима Тбилисија.

 

Грузија на изборима или народ суочен са две подједнако рђаве опције
Према неким проценама, око 300 хиљада људи окупило се у суботу на великом скупу у главном граду Грузије Тбилисију као подршка главној опозиционој грузијској странци Грузијски сан.

Поједини медији истичу да је то био највећи скуп икада у главном граду Грузије.

Скуп је одржан само два дана пред парламентарне изборе који се одржавају у понедјељак. “Једно моје обећање већ се остварило, цела Грузија данас је уједињена”, рекао је вођа опозиције Бидзина Иванишвили окупљенима на Тргу Слободе. “Власт се не може више претварати да није знала шта се догађа у нашим затворима”, рекао је Иванишвили, подсећајући на недавни скандал, када су откривена мучења у грузијским затворима, због чега је смењено неколико високих државних функционера.

Број окупљених на скупу варира од медија до медија. Руска агенција РИА Новости преноси да је изашло 200 хикљада људи, док новинска агенција МТРК МИР истиче како је дошло око 300 хиљада и да је реч о највећем скупу још од 2010, када се окупило 100 хиљада људи.

 

ПРОЗАПАДНИ ИВАНИШВИЛИ

Актуелни парламентарни избори заправо ће бити главна политичка борба између председника Михаила Сакашвилија и Бидзина Иванишвилија. Иванишвили је бивши тајкун који је у политику ушао крајем 2011, основавши странку Грузијски сан. Према магазину „Форбес“, има имовину од укупно 6,4 милијарде долара, што је отприлике половина грузијског БДП. Своје велико богатство стекао је у Русији у ери приватизације. Грузијски сан управо је онаква какву би и очекивали од једног тајкуна као што је Иванишвили – воде је прозападни и протржишни либерали, док се међу присталицама окупљају добрим делом радикални националисти и ксенофоби.

Са друге стране је Михаил Сакашвили који је на власт дошао после тзв. “Револуције ружа”, у којој је претходни председник Едуард Шеварднадзе био присиљен да сиђе са власти. Револуција у Грузији била је једна у низу тзв. „наранџастих револуција“, иза којих је добрим делом стајао контроверзни амерички инвеститор Џорџ Сорос, упркос чињеници да сам Сорос истиче да његова улога није била тако велика за време говора у Грузији у јуну 2005, када је рекао:

„Веома сам задовољан радом наше организације у припреми грузијског народа за ’Револуцију ружа’, али оцене о мојој и улози моје организације су веома претеране“.

Како било да било, рећи да је револуција “народна” док се јавно истиче улога америчког новца је у најмању руку лицемерно. Многи Сакашвилија такође памте и као “човека који жваће кравату”. Наравно, реч је о инциденту када је за време руско-грузијског конфликта 2008. Сакашвилија камера уловила у председничком кабинету како дословно нервозно жваће кравату, док у исто време руски тенкови улазе у Јужну Осетију, на северу Грузије.

Но Запад обожава Сакашвилија. Према оцени Светске банке “Пословање 2012″, „реформе“ у Грузији проглашене су за „врхунске“. Према тој оцени, држава на југу Кавказа, преко које се на запад преносе велике количине нафте и гаса, показала је огроман напредак у провођењу реформи, тако да су се на листи од 2005. до данас по том критеријуму попела са 112. на 16. место.

Шта те ласкаве бројке значе за народ? Онај обичан радни народ. Готово ништа, сиромаштво је у ескалацији и управо у тој огорчености народа Иванишвили види своју велику прилику. Да ли то значи да ће, уколико постане водећа политичка сила, Иванишвили и његова странка Грузијски сан бити боља опција? Никако. Становници Грузије пред собом имају прилично лош избор, али у томе свакако нису једини.

 

ИЗДАЈНИК САКАШВИЛИ

„Сакашвилијев систем мора бити уништен. Судбина земље се одлучује на овим изборима“, викао је Иванишвили, обећавајући народу „праву демократију, слободну од насиља и страха“. Да ли то значи да Соросева спонзорисана демократија није била права? Триста хиљада окупљених у Тбилсију данас очито мисли како ће им један други тајкун донети „праву демократију“ коју није испоручио први тајкун. Један део народа Грузије заиста мора да научи неке ствари, можемо само да се надамо да ће излазност на изборе после овог „историјског“ окупљања бити такође историјски ниска.

„Тхе Гуардиан“ преноси да анкете дају шансе за победу и једном и другом кандидату, али да је Сакашвили тренутно још увек у лаганој предности. Британски лист такође истиче да Иванишвилијеви лобисти дословно бомбардују чланове америчке Владе и Конгреса порукама у којима Сакашвилија називају издаником и како ће странка Грузијски сан бити далеко бољи партнер америчким савезницима. Другим речима, у Грузији се управо води типични рат две елите, два представника високе буржоазије, а народ може само да констатује – ко год победи, ми смо изгубили. Јер, чим избори дођу до тога да се бира мање зло – које је у овом тренутку можда ипак Сакашвили – говоримо о крњој демократији која егзистира искључиво због интереса крупног капитала.

Грузија после своје „наранџасте револуције“ има много проблема, расте број становника који живе испод границе сиромаштва. У исто време, откад је на власт дошао продемократски и пронато Сакашвили, нагло се повећао број затвореника у земљи. Грузија је данас земља са највећим бројем затвореника по глави становника у целој Европи. Многи истичу да је данашња грузијска демократија опаснија од времена владавине Совјетског Савеза.

Заза Катиашвили, председник грузијског удружења адвоката, истиче: “Сећам се времена када је Реган Совјетски Савез назвао ‘царством зла’, а онда је касније Џорџ Буш Грузију назвао ‘стубом демократије’. Али како то да онда овај стуб демократије има пет пута више затвореника по глави становника него у време злог царства?“

 

( Нови Стандард  )

 

 

Ознаке: Грузија, избори, Сакашвили