Pročitaj mi članakSrbija ne nestaje bombom, već tišinom. Ne nestaje porazom, već potpisom. Ne briše se gumicom s mapem briše se migracijama, sterilitetom i bezvoljnošću elite. Danas više ne govorimo o tome ko će da vlada, već da li će Srba uopšte biti da njima neko vlada!
Braćo i sestre,
Stojimo danas pred pitanjem koje je veće od svih dnevnih politika, od svih laži, manipulacija i obećanja. Stojimo pred pitanjem postojanja, našeg opstanka, našeg identieta, našeg jezika, vere i tla. Više ne pitamo kada će doći bolji dani, već hoće li uopšte biti srba da dočekaju te dane.
Jednom smo išli ka severu u velikoj seobi. Danas idemo ka zapadu, u tišoj, ali podmuklijoj seobi, zvanoj ekonomski egzodus.
Nekad su naši preci bežali pred jataganom. Danas beže pred plaćenim lažima i političkom trgovinom. Nekada je otimao osmanlija, danas poklanja Vučić.
Pred našim očima se vodi planirani tihi nestanak Srbije u režiji globalista. Srbija kao potpisnica Marakeškog sporazuma pristala je na „bezbednu, urednu i redovnu migraciju“. Ubrzo nakon toga u okviru Agende 2030. pod tačkom 10.7 Srbija je preuzela obavezu da: „Olakša i planira migraciju kroz upravljanje migracione politike“. U praksi to znači, uvoz stanovništva kao zamena za domaće, a ne ulaganje u podsticaj rađanja i povratak iseljenih Srba.
Pod izgovorom nedostatka radne snage izdajnička vlast najavila je dolazak 100000 radnika iz Gane. Međutim, to nije sve. Marko Đurić u razgovoru sa predsednikom Gane, razgovarao je i o rudarskoj saradnji što nas dovodi do zaključka da migranti iz Gane dolaze i kao radna snaga za Rio Tinto, protiv volje naroda.
Sa druge strane prema informacijama koje su dostupne Gana nam šalje u istom paketu značajan procenat zaraženih HIV-om i hepatitisom B i C. Ali svima je jasno da na čelu ministarstva stoji čovek farmakomafije Zlatibor Lončar koji je pokazao svoje pravo lice ne samo kada je zaradio popularni nadimak već i kada je učestvovao u globalnom projektu zvanom Kovid. Ministar umesto da informiše javnost o potencijalnim zdravstvenim rizicima masovne migracije, ćuti i saučestvuje u opasnoj politici. Umesto da zahteva stopiranje zločinačkog plana, po navici kao dok je bio glasnogovornik Zemunskog klana, SZO i dalje ostaje ono što najbolje zna, glasnogovornik izdajničkog režima.
Postavimo onda logično piitanje: Ko je ovde lud, a ko planski uništava narod?
Mobilnost radne snage u prevodu znači otvaranje vrata masovnoj migraciji bez stvarnog uvida u dugoročne posledice. I dok Zapad koristi Balkan kao tampon zonu i logistički centar za jeftinu radnu snagu, Srbija umesto da štiti nacionalni identitet – ulazi u tu igru kao poslušni igrač globalnih trendova. Uvoz radne snage nije slučajan on dolazi uz pritisak EU u cilju jasnog plana depopulacije stanovništva. Sličan metod videli smo za vreme drugog svetskog rata prilikom istrebljenja srpskog naroda u Hrvatskoj, jednu trećinu raseliti, drugu asimilovati a treću pobiti.
Zato braćo i sestre ovo više nije politička borba, već borba za opstanak nacije.
Srbija se gasi, ne zbog prirode, već zbog kolonijalnog statusa. Srbija se ne može obnavljati migrantima niti biti kolonija za litijum i socijalni inženjering. Ako sada ne kažemo NE, sutra nas neće biti. Zato ustani. Ne zbog mržnje prema drugima, nego iz Ljubavi prema sebi!
Vidimo se uskoro na ulici!
Ivica Božić, Antiglobalisti
