Pročitaj mi članakSituacija u Ukrajini često se poredi sa događajima koji su prethodili Prvom i Drugom svetskom ratu, jer u oba slučaja postoje značajne sličnosti koje ukazuju na moguću eskalaciju sukoba.
У оба претходна рата, тензије су се градиле постепено, почевши од локалних сукоба и регионалних неслагања, пре него што су се претвориле у глобалне конфликте. Ево детаљне анализе сличности и паралела:
Први светски рат: Сличности са тренутном ситуацијом у Украјини
1. Савези и ривалства великих сила:
Пре Првог светског рата, Европа је била подељена у два велика војна савеза: Тројна алијанса (Немачка, Аустро-Угарска и Италија) и Тројна ентанта (Велика Британија, Француска и Русија).
Ови савези су створили атмосферу опасне напетости, јер је сукоб једне земље могао да повуче и остале савезнике.
Данас имамо сличну ситуацију, где су земље НАТО-а и Русија у сталном стању напетости. Украјински сукоб је практично сукоб између Русије и НАТО-а, где се Русија суочава са индиректним утицајем Запада кроз испоруке оружја, обуку украјинских снага и економске санкције.
2. Регионални конфликти као катализатори већих ратова:
Сарајевски атентат 1914. године, иако локални инцидент, изазвао је ланчану реакцију међу великим силама, што је довело до рата. Балканске земље су биле епицентар регионалних сукоба, баш као што је Украјина данас.
Украјински сукоб такође може ескалирати као резултат дугогодишњих тензија између НАТО-а и Русије, с обзиром на значај Украјине као кључне земље у геополитичкој равнотежи између Истока и Запада.
3. Питање територија и националних идентитета:
Пре Првог светског рата, територијални сукоби и национални идентитети били су кључни фактори ескалације сукоба. Немачка, Аустро-Угарска и Русија биле су укључене у сукобе око Балкана, Пољске и других територија где су се преклапали интереси различитих нација.
У данашњој ситуацији, територијална питања су централна у сукобу између Русије и Украјине, а национални идентитети играју значајну улогу у тензији између проруских и прозападних оријентација у Украјини.
Међутим, ситуација у Украјини добија додатну тежину због обећања која су, како се тврди, дата Русији након краја Хладног рата. Америка и НАТО су наводно обећали да се НАТО неће ширити на исток и ка границама Русије.
Када је Варшавски пакт расформиран, Русија је очекивала да ће доћи до смањења војног притиска на њене границе. Ипак, упркос тим очекивањима, НАТО је наставио са ширењем, укључујући бивше совјетске републике и источноевропске државе у своју алијансу.
Ово ширење НАТО-а на исток је, према мишљењу Русије, директно угрозило њену националну безбедност.
Русија је реаговала на те активности посебно када је НАТО најавио могућност пријема Украјине у своју организацију, што би практично значило да ће НАТО доћи до руских граница.
Москва је то сматрала неприхватљивим, јер би то значило стратешки пораз и губитак сфере утицаја у свом непосредном суседству.
Још један кључни фактор био је сукоб унутар Украјине, посебно на Криму и у Донбасу, где је, према руским тврдњама, украјинска влада вршила погром над руским становништвом.
Ови догађаји, укључујући кршења људских права и насиље над проруских грађанима, послужили су као оправдање за руску војну интервенцију и анексију Крима 2014. године, као и за подршку проруских сепаратиста у Донбасу.
Русија је тврдила да је била приморана да делује како би заштитила етничке Русе од прогона, што је била једна од централних тема руске пропаганде и међународног дискурса.
О овим догађајима и обећањима која су дата Русији постоје различити документи и извори, који се често користе у међународним расправама.
Ова питања територијалних и идентитетских сукоба, заједно са геополитичким питањима ширења НАТО-а, чине основу за поређење са ситуацијом пред Први светски рат, када су територијални интереси великих сила довели до ескалације сукоба у глобални рат.
Други светски рат: Повезаност са сукобом у Украјини
1. Ширење агресије и политика аппеасемента:
Пре Другог светског рата, Адолф Хитлер је анектирао Аустрију и Судете, док је Запад, пре свега Велика Британија и Француска, спроводио политику смиривања (аппеасемент), верујући да ће уступци зауставити даљу агресију. Међутим, то је само подстакло Немачку да настави са ширењем.
Данас, неки аналитичари сматрају да су ране реакције Запада према руској анексији Крима 2014. године биле преслабе и да су допринеле даљој руској агресији на Украјину.
Иако Запад сада јаче реагује кроз санкције и војну помоћ Украјини, многи се питају да ли је прекасно и да ли ће то само додатно појачати тензије.
Такође, ширење НАТО на тероторије ка Русији подсећа на некадашње тензије и обећава да ће се завршити нуклеарним ратом.
2. Експанзионистичке амбиције и ревизија међународних пактова:
Као што је Немачка желела да преиспита Версајски споразум и прошири своје територије, Русија сада доводи у питање међународни поредак успостављен након Хладног рата, тврдећи да је проширење НАТО-а претња њеној безбедности.
Овај конфликт између Русије и Запада подсећа на сукоб између ревизионистичких сила и статус qуо сила уочи Другог светског рата.
3. Економски и социјални фактори:
Велика депресија 1930-их допринела је политичкој нестабилности и јачању радикалних покрета у Европи, што је на крају кулминирало ратом. Данас, глобалне економске потешкоће, изазване пандемијом, санкцијама и енергетском кризом, доприносе политичким и друштвеним тензијама у многим деловима света, укључујући и Русију и Европу.
Нуклеарна претња у садашњој ситуацији
У оба светска рата, коришћена су најсавременија оружја свог времена, а у данашњем сукобу Украјине и Русије, највећа претња долази од могућности употребе нуклеарног оружја.
Ескалација сукоба између Русије и Запада у нуклеарни рат делује све реалнија како тензије расту, поготово ако се узме у обзир колико су обе стране спремне да бране своје позиције.
Аналитичка предвиђања: Да ли идемо ка Трећем светском рату?
Многи аналитичари верују да сукоб у Украјини већ представља глобални конфликт у малом, где се на терену одвија директна борба између Русије и Запада, иако кроз посреднике.
Овај „прокси рат“ подсећа на ситуације из претходних светских ратова, где су локални сукоби брзо ескалирали у глобалне конфликте.
Док се свет тренутно налази у опасној тачки прелома, где нуклеарна ескалација делује као реална претња, историјске лекције указују да сличне напетости у прошлости нису могле бити решене без великих сукоба.
