Прочитај ми чланакУ резултатима истраживања јавног мњења Нове српске политичке мисли (НСПМ) показало се да 23.5 одсто грађана и даље не зна за кога би гласало. Ипак, председник Србије Александар Вучић је пре само две недеље рекао да апстинената и оних који не знају за кога би гласали нема више од један-два одсто.
Како су истакли истраживачи НСПМ, резултати истраживања показали су да се ставови грађана о спољно политичким питањима теже мењају него у погледу питања унутрашње политике.
Према објављеној табели, за садашњу власт Српске напредне странке гласало би 35 одсто испитаника, за заједничку листу студената и опозиције 41 одсто, док је неопредељених 23,5 одсто.
По питању унутрашњих политичких тема, како су навели истраживачи НСПМ, уочљиво је да већ неко време нема већег померања у односу снага између владајућег и антирежимског блока.
Ипак, Вучић је пре неколико недеља, коментаришући раније истраживање истакао да “не предстоји битка за апстиненте, јер овде апстинената готово и да нема”, те додао да је ниво оних који ће изаћи на изборе максималан већ дуже време. Исти коментар поновио је и у четвртак увече одговарајући на питања српских новинара у Астани (Казахстан).
“Није преостао још један, један и по одсто људи, које суштински можете да изведете на изборе. А не заборавите да смо ми на највећу могућу излазност у Косјерићу и Зајечару, у Косјерићу на око 80 одсто, а у Зајечару на преко 60 одсто, да смо успели да те изборе добијемо, и то у најтежим условима где избори нису били избори, где су тукли људе… Нема више ни те приче о апстинентима”, закључио је Вучић.
Главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић за Данас каже да је веома занимљиво али и врло индикативно што је од свега што је у последње време говорио, укључујући чак и неке ствари које би Вучићу на први поглед могле одговарати, он имао потребу да кометарише један, наизглед, мање битан сегмент који се тицао потенцијалних апстинената и њиховог утицаја на исход будућих парламенарних избора.
“На страну куриозитет да се сада мноме и НСПМ налазима бавио из Делхија, слично као што је прошли пут, тј. јесенас, то чинио из Пекинга. Овај пут му је засметао податак о броју апстинената, тј. оних „неизјашњених“ који би, по нашој, а рекао бих и по свакој рационалној политичкој рачуници, могли одлучити нредне изборе”, појашњава наш саговорник.
Вукадиновић каже да тих апстинената има двадесетак одсто, при чему су само половина њих прави и безусловни апстиненти, док је друга половина политички заинтересована, али се колеба, или из различитих разлога не жели, или не сме да открива своје политичке преференције.
“Таквих је, дакле, најмање десетак одсто, а вероватно и мало више од тога, и потпуно је јасно да они, у садашњим околностима, могу да донесу коначну превагу једној или другој страни. А да их је отприлике толико, дакле, најмање 10 одсто, рећи ће вам скоро свако ко се истраживањима бави, или макар служи здравим разумом”, наводи саговорник Данаса.
Напомињући да је Вучићева процена да апстинената има само 1-2 одсто апсурд, Вукадиновић додаје да је апсолутно немогуће да их буде тако мало чак и на сам дан избора, а камоли на годину или десет месеци пре одржавања избора.
“Вучић, донекле слично као и један део његових, бојим се, превише еуфоричних противника, жели да створи утисак како је већ „све готово“, све решено и све одлучено, да су карте потпуно подељене и да сад то само треба да се верификује на изборима, а што баш и није у потпуности случај”, каже Вукадиновић.
Он истиче да Вучић зна да тих најмање десетак одсто, који нису његови, али нису превише одушевљени ни опозиционом и студентском понудом, држи кључ исхода избора и зато жели оваквим и сличним изјавама да их обесхрабри, демотивише и гурне дубље у апстиненцију.
Када се говори о спољонполитичким темама релативна већина грађана је и даље за улазак Србије у ЕУ, иако су ставови испитаника по том питању веома подвојени и прилично колебљиви, наводе из НСПМ.
Тако је за улазак у ЕУ, у потпуности, 30,4 одсто испитаника, а у потпуности му се противи 28,8 одсто. Улазак Србије у НАТО подржава укупно десетак одсто испитаника док му се противи 84 одсто грађана Србије, а веома сличан однос постоји и по питању евентуалног увођења санкција Русији где је 79 одсто грађана за и 10. 7 одсто против.
