Pročitaj mi članakPovodom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice studenti visokoškolskih ustanova širom Srbije organizuju šetnje, kako bi veče pre protesta 1. novembra stigli u Novi Sad. Studenti koordinatori govorili su za Danas o organizovanju šetnji, ali i o tome da li su nailazili na poteškoće i prepreke tokom planiranja.
По свему судећи, колоне пешака ће се 31. октобра сливати у Нови Сад пред велики комеморативни протест 1. новембра, како би поново пробудили Србију и подсетили грађане зашто је њихова вишемесечна борба почела.
На Инстаграм налогу студената у блокади објављено је из којих ће све места шетња, под називом „Корацима сећања“, кренути ка Новом Саду.
Најдужи пут ће прећи студенти из Чачка, који ће пролазити кроз Пожегу, Косјерић, Ваљево, Коцељеву. Студенти ће такође кренути из Богатића и Шапца, Руме, Сремске Митровице и, наравно, из Београда.
Студент Факултета техничких наука из Чачка каже за Данас да су координатори свих градова у међусобном контакту, односно, да све планове и одлуке доносе заједно.
– Безбедност шетача нам је на првом месту. У сваком тренутку имамо прву помоћ која је спремна да помогне сваком ко има потешкоћа у шетњи да би успешно сви дошли до Новог Сада – истиче.
Објашњава да је план да се из Чачка крене 25. и иде се редом до Пожеге, Косјерића, Ваљева, Коцељеве, Шапца, Руме, те да ће на крају 31. увече ући у Нови Сад, чиме ће студенти из овог града пешачити шест дана.
– Тренутно се на нашу анкету пријавило око 180 људи из Чачка, Краљева, Горњег Милановца и Ужица. Све потешкоће се брзо и лако решавају јер је сарадња између координатора беспрекорна. Сваки проблем се нагласи и сви учествују у решавању. Искуства у претходним шетњама нам много значе у организацији ове – каже студент.
Петог дана шетње ће се овој колони придружити студенти који крећу из Шапца.
Студенткиња ФПН-а из Шапца Теодора Радаковић указује да ће шетњу чинити велика колона студената који се спајају у сваком граду, од Чачка, преко Ваљева, Шапца, па до Руме и Новог Сада.
– Колеге из Чачка би требало да крену 25. октобра, 28. им се придружују колеге из Ваљева, 29. стижу код нас у Шабац и 30. настављамо сви заједно до Руме – објашњава Радаковић.
Како би олакшали посао свим мештанима у чијим градовима ће спавати, број шетача су ограничили.
– За сада очекујемо по 100-200 пријављених по граду. С обзиром на то да је било много шетњи пре овога, сви су се поприлично увежбали и потешкоћа скоро па нема – наглашава Радаковић.
Координатор шетње из Београда и студент ФПН-а Вељко Барјактаревић наводи да је план шетње веома сличан као и први пут, када су студенти из Београда ишли пешке до Новог Сада на обележавање три месеца од пада надстрешнице, након чега се шетало до свих универзитетских градова у Србији.
– Крећемо од Факултета драмских уметности, а паузе правимо у Батајници, Новој и Старој Пазови, и на крају првог дана стижемо у Инђију, где ћемо и преноћити. Студенти и збор Инђије су се потрудили да нам обезбеде довољно места за спавање – каже Барјактаревић.
Другог дана крећу из Инђије и прву паузу праве код Домаћинског салаша, затим код Цркве Благе Марије Банстол, док ће у Сремским Карловцима имати паузу за ручак.
– У вечерњим сатима стижемо у Нови Сад, где ћемо имати дочек организован од стране студената у Новом Саду. Број људи ће бити тачно одређен након анкете за шетаче 15. октобра, за сада не могу ништа званично да кажем. Организација саме шетње није уопште лака, али имамо добар тим људи који се труди да све прође како треба – закључује Барјактаревић.
Подсећамо, поред бројних и масовних протеста, највећи подухват студената у блокади, како физички тако и психички, биле су километарске шетње од града до града.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прво су студенти из Београда кренули пешке за Нови Сад крајем јануара ове године, а две недеље касније су из Београда кренули за Крагујевац, како би пешке стигли на протест „Сретнимо се на Сретење“, одржан у том граду 15. фебруара.
Две недеље након тога, студенти су из готово свих делова Србије кренули пешке за Ниш. Колона се кретала из Крагујевца, Чачка, Ужица, Краљева, да би се два дана пред протест сви спојили у Крушевцу, одакле им се придружило још више људи. До Ниша су пешке кренули и студенти из Бора, који су препешачили значајан део источне Србије.
У Нишу је најављен протест у Београду, 15. март, који је постао највећи протест у модерној историји Србије. Масивност 15. марта је била очекивана управо због студената пешака; готово из сваког града у Србији – Крагујевца, Краљева, Ужица, Чачка, Ваљева, Шапца, Новог Сада и многих других – колоне студената су се сливале у Београд 14. марта, вече пред протест. Након 15. марта организована је шетња до Новог Пазара, на протест одржан 12. априла.
Када су препешачили целу Србију, бициклима су кренули пут Стразбура, како би глас младих чула и цела Европа. Исто су поновили и када су трчали до Брисела.
