Pročitaj mi članakSvi znamo bar tri rečenice koje bi Vučića oterale sa mesta na kome se nalazi. Prva, ne dam Kosovo. Druga, Republika Srpska bira sama. I treća, nećete kopati u Srbiji. Litijum, naravno. Sve ostalo spada u prekršaje, koje će mu EU lako oprostiti
Ко год је помислио да се Русија озбиљно наљутила на Вучића и да је зато Александар Дугин, водећи идеолог Кремља, изјавио да народ у Србији не жели Вучића јер је „и жесток и слаб, и кукавица и агресиван – просто одвратан“ – видеће да му је та етикета залепљена због продаје оружја Украјини.
Друге ствари Русе не занимају. Сетимо се, званична Москва и даље тврди да 15. марта у Београду није коришћен звучни топ, а Дугин то није ни поменуо – и зашто би? Његово је било да Вучићу удари „пацку“, која ће међу пар (милиона) његових хејтера ипак остати упамћена из сентименталних разлога, јер је то баш лепо рекао.
Сједињене Државе су нас заборавиле. Немају више ни амбасадора у Србији: онај кога су именовали – нестаде негде. Па ипак, Вучић је за 4. јул добио празнични пољубац од америчке администрације преко отправника послова, који је обећао: „За две године бићемо овде на Експу 2027, да Србији покажемо нову димензију Сједињених Држава.“
Е сад, по речима Доналда Трампа, баш тог часа се Србија спремала да уђе у рат са Косовом, што је он, ето, спречио, рекавши да САД прекидају трговину са свима који хоће да ратују. И Србија се повукла. То ће можда ући у званично образложење Нобелове награде за мир, кад је за Трампа буду састављали… зашто да не, па добили су је Обама и Картер, а ниједан републиканац – ето њега да исправи ствар!
О Србији се формално највише брине Европска унија, „драги Александре“, како би председника Србије ословила Урсула фон дер Лајен. Ни она није чула ударац звучног топа 15. марта, нити је видела било какву крв на улицама, нити снимке аутомобила који купе девојке са тротоара. Сад су, ипак, Вучића демантовали у хвалоспеву како никад није дуже разговарао са Урсулом до пре неки дан, па се појавило саопштење како је госпођа Урсула имала само један „успутни, спонтани разговор с председником Вучићем, пре званичне вечере у Севиљи“. И све се на крају свело на тихо и нежно „Но, но, драги Александре…“
Онда нама једино остаје да упитамо – шта Вучић треба да уради да би госпођа Урсула приметила разбијене кључне кости, колена и главе студената, ухапшене професоре универзитета? Или оног лекара ухапшеног док је прилазио повређеном студенту, не би ли му указао прву помоћ? Или оног младића који је лишен слободе јер је лизао кришку лимуна испред кордона, па полицији пао мрак на очи? Ово последње су избрисали са нета, нема му више трага, извини Урсула, ово немој да памтиш.
Кад озбиљно размислимо, сви знамо барем три реченице које би – изговорене, рецимо, у Европском парламенту, Вучића отерале са места на коме се налази. Прва: не дам Косово. Друга: Република Српска бира сама. И трећа: нећете копати у Србији (литијум, наравно).
Е сад, осим овога, све остало спада у опростиве прекршаје. Чак да се Вучић извуче, па Трамповом зету не поклони Генералштаб, питање је да ли би Трамп то баш приметио, јер има у земљама Недођијама још много лепих кула којима може зета да обрадује, да се не лажемо.
Зна то Вучић јако добро, и то скупо наплаћује. Управо је отворио деоницу пута без употребне дозволе, коју нико од инжењера у стручном надзору није хтео да потпише. Онда је суспендовао правилник о безбедности тунела, а јавности поручио да ће „све бити у реду“. Исто изјављује Зоран Дробњак, онај кога Вучић често воли да кињи, па чак иде дотле да у његовом присуству позива медије да га упитају откуд му пола милиона швајцарских франака на тајном рачуну у Швајцарској.
Након афере за Фајзером, Урсула би обојицу лако разумела. Можда и заштитила, па људи су.
