Pročitaj mi članakMiloš Jovanović, predsednik Novog DSS istakao je da je „Srbija danas na raskrsnici i da bi svaka greška mogla skupo da nas košta, saopštila je ta stranka.
Jovanović je, kako se dodaje, za rusli sajt Lenta.ru, naveo da je sukob u Ukrajini jasno pokazao da Srbija mora da vodi dosledniju spoljnu politiku.
„Nemoguće je istovremeno ići evropskim putem i ne uvoditi sankcije Rusiji. Pitanje našeg spoljnopolitičkog izbora odrediće i sudbinu srpskog naroda“, naveo je Jovanović.
On je ocenio da se „u Ukrajini dešava velika tragedija za koju su prvenstveno odgovorne Zapadne sile ali i delovi ukrajinskih elita čiji su predstavnici promovisali, blago rečeno, šovinističku agendu, ne osvrćući se ni na istoriju ni na geopolitiku“.
Jovanović je dodao da u toj tragediji umiru ljudi, dva pravoslavna i slovenska naroda i da niko „ne može biti srećan zbog toga“ podsećajući da kao ni Rusija, Ukrajina nije priznala secesiju Kosova i Metohije.
Predsednik Novog DSS-a naglasio je da su i Srbi devedesetih godina prošlog veka proživeli slična iskustva u odnosima sa Zapadom sa kojima se danas suočavaju Rusi i da se Ukrajina „još odavno smatrala ključnim elementom antiruske strategije Zapada“.
Jovanović je istakao i da „Srbija ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da uvede sankcije Rusiji“.
„Saradnja sa EU je potrebna i poželjna i treba je pospešiti u svakom segmentu. Imamo geografski položaj koji imamo i bila bi neoprostiva greška da se prenebregne taj geografski položaj Srbije kao države. Moramo da imamo dobre odnose sa EU, čak i odlične u meri u kojoj je to moguće ali se može sarađivati i bez članstva i bez prihvatnja da Brisel, kao novi glavni grad, zameni Beograd“, izjavio je Jovanović.
Prema njegovim rečima,u suprotnom bi Srbija, „morala da prizna secesiju Kosova i Metohije, prihvati unitarizaciju BiH, uskladi svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ali i da prihvati određen sistem vrednosti koji podrazumeva radikalni individualizam, eroziju tradicionalnih i porodičnih vrednosti, istopolne brakove, rodne ideologije, merkantilnu i materijalističku filozofiju kao i masovne migracije“.
