Pročitaj mi članak„Proširenje EU je mrtvo slovo na papiru, a…kandidatima (se) prodaju prazna obećanja samo kako bi se iznudili ustupci i puna pokornost…države (kandidati) se varaju praznim riječima da će ući u EU, dok se iza kulisa od njih očekuje da bezuslovno podrede svoju spoljnu politiku interesima Brisela i Vašingtona…“ Ključni cilj EU elite (je) „obračun s Moskvom“ po svaku cijenu. (Zoran Milanović, predsjednik Republike Hrvatske; IN4S, 29.maj 2025.)
„Мој посао је…да усправљени уђемо у Европску унију, а не на кољенима
како што би то неки пожељели ( Borba.me, 3.oктобар 2024.). Ми немамо
ближих од вас (опозиције), помозите нам да уђемо у Европску унију.
(Borba.me, 26.децембар 2024.). Спреман сам да вас (посланике ДПС-а и
остале опозиције) носим на леђима до ЕУ (ИН4С, 26.децембар 2024.)
(Андрија Мандић, предсједник Скупштине и
Нове српске демократије (НСД))
„Ко ће други да уведе Црну Гору у Европску унију, осим ако не ја и људи
слични мени. (3.октобар 2024; Borba.me). Европа нема цијену, прво ћете
морати да нас убијете да би зауставили наш европски пут! (ИН4С,
18.децембар 2024;). Ако немате снаге (обраћање Дритану Абазовићу
и посланицима ДПС-а), носићемо вас на леђима до Брисела као наши
преци на Неретви.“ (ИН4С, 26.децембар 2024.)
(Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије (ДНП))
„На дан када Руска Федерација обиљежава свој национални празник –
Дан Русије, Скупштина Црне Горе, без иједног гласа против, изгласала је
одлуку о слању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне
помоћи Европске уније за подршку Украјини…Тиме је црногорски
парламент, на симболичан и за многе понижавајући начин, потврдио
нови геополитички курс земље – онај који је у потпуној супротности са
традиционалним везама са Русијом и братским словенским народима.“
(ИН4С, 12.јун 2025.)
„Црногорска Скупштина усвојила је данас одлуку о упућивању
припадника Војске Црне Горе (ВЦГ) у састав војне помоћи Европске уније
(ЕУ) за подршку Украјини…За ту одлуку гласало је 49 посланика, а три су
била уздржана (посланици Кнежевићевог ДНП-а). „За“ су били посланици
Покрета Европа сад, Нове српске демократије, Демократа, Бошњачке
странке, СНП, ДПС, Социјалдемократа, Хрватске грађанске инцијативе.“
(Borba, me, 12.јун 2025.)
„…Црногорски војни инструктори биће укључени у обуку украјинских
војника за борбу против руске војске. Дакле, учествоваће у непосредној
припреми људства за ратне операције. То је, фактички, посредно
учествовање у рату…“ (Borba.me, 15.јун 2025.)
Отворена антируска политика „српских“ и „просрпских“ државника и
политичара правда се тиме да Украјина није признала независност
лажне друге албанске државе на Балкану?! Међутим, украјинске
нацифашистичке власти нијесу признале лажну државу Republiku e
Kosovës (RK), не због подршке Србији и српском народу, већ што би
тиме признале легитимитет и легалитет враћања Доњецке НР, Луганске
НР, Запорошке и Херсонске области у састав Руске Федерације.
Описаним скупштинским гласањем, Андрија Мандић, Милан Кнежевић,
Владимир Јоковић и њихови партијски доглавници су, дефинитивно,
изгубили легитимитет да заступају интересе Срба и Црногораца који
говоре српским језиком.
Дана 19.октобра 2023.године, 11 партија су потписале коалициони
Споразум за формирање 44. (Спајићеве) Владе. Међу њима и Нова
српска демократија (НСД) Андрије Мандића, Демократска народна
партија (ДНП) Милана Кнежевића и Социјалистичка народна партија
(СНП) Владимира Јоковића.
Основни принципи међусобне сарадње су, по том Споразуму, и
поштовање Устава, перспектива Црне Горе, као „наредне чланице“ ЕУ и
јачање сарадње у оквиру (злочиначког, терористичког и окупаторског)
NATO савеза, који је разарао Србију и Црну Гору и, бомбама и ракетама,
утјеривао нам демократију.
Међутим, поштовање Устава подразумијева одустанак од залагања за
његове промјене или за доношење новог устава (путем уставотворне
скупштине), прецизније, од залагања да већински српски језик буде
службени језик, те за промјену државних симбола (кривотворене заставе
и, прије свега, дијела химне чије је двије трећине написао усташољуб
Секула Дрљевић), као и за дефинисање Срба, који су створили државу
Црну Гору, као конститутивног народа.
Потписивање Споразума значи и мораторијум (замрзавање) на
институционално супротстављање кривотворењу црногорске историје, те
изради и увођењу у наставу уџбеника за српски језик, историју и друге
друштвене науке..
Коалиционим споразумом и НСД, ДНП и СНП су пристале на: 1) „осуду
руске агресије на Украјину“ (“:..Русија је често интервенисала и
покушавала да се мијеша у наше етничке групе…Русија је
заинтересована само за изазивање хаоса…“, казао је Милојко Спајић);
2) санкције Русији (једнострано прекинувши комуникацију са руским
партијама и руском амбасадом у Подгорици); 3) признање лажне државе
RK на Косову и Метохији; 4) чланство Црне Горе у NATO пакту; 5)
западни наратив о „геноциду“ у Сребреници?!
У дијелу „Политичке, нормативне и пројектне одредбе Споразума“
наводи се:
„…2…Јасно смо дефинисали и ускладили ставове око вањске и
безбједносне политике ЕУ и NATO…
…4…сагласни смо да ће вањскополитичка оријентација 44. Владе бити
утемељена на…кредибилном чланству Црне Горе у NATO, даљем
развијању пријатељске сарадње са свим сусједним државама признатим
од стране Црне Горе (значи, и са лажном државом RK?!)…Влада ће
остати посвећена пуној усклађености вањске политике са вањском и
безбједносном политиком Европске уније…“
Значи, сви конституенти 44. Владе су се сложили и са пријемом RK у
Савјет Европе (СЕ) и након њеног пријема, неће напустити владајућу
коалицију, те да ће се и политичке скупине Мандића, Кнежевића и
Јоковића убудуће, умјесто Светом Сави и Светитељима нашим, молити
бјелосвјетским лихварима и њиховим сатанистичким сектама – Европској
унији и NATO пакту?!
Овакво њихово политичко позиционирање значи и одрицање од тековина
благодатних литија у Црној Гори, с краја 2019. и 2020.године, чији је
сценарио био Богопис Светог Саве, Светог Василија Острошког
Чудотворца Милостивог, Светог Петра Цетињског и других наших
Српско – Руских Светитеља, слава Им и хвала!
Дана 2.новембра 2024.године, портал ИН4С је објавио текст под
насловом „ДНП и НСП различито гласали о Декларацији ПОСП: Бојовић
уздржан, Ђуровић и Божовић „за““ На састанку Парламентарног одбора
за стабилизацију и придруживању Црне Горе и Европске уније (ПОСП),
који је завршен 1.новембра текуће године, усвојена је заједничка
Декларација са препорукама.
Посланици Нове српске демократије (НСД) Дејан Ђуровић и Јелена
Божовић, првобитно, нијесу гласали за амандман којим се осуђује
„агресија Руске Федерације у Украјини и позива на санкције и
рестриктивне мјере према РФ и Бјелорусији“, али су подржали текст
Декларације који је садржавао и амандман против којега су претходно
гласали?! Посланик Кнежевићеве ДНП Владислав Бојовић је био
уздржан?!
У тексту Декларације је, између осталог, наведено:
„…(ПОСП) Поздравља пуну усклађеност Црне Горе са заједничком
вањском и безбједносном политиком ЕУ, укључујући јасан одговор на
агресорски рат Русије против Украјине и увођење рестрикција (санкција)
Руској Федерацији и Бјелорусији.
…Наглашава важност добросусједских односа (дакле и са RK?!)…
Поздравља посвећеност свих црногорских партија ЕУ (и NATO)
интеграцијама…
Позива на јачање права аутохтоних националних мањина у Црној Гори.“
„Српски“ посланици у ПОСП-у нијесу, а били су дужни, захтијевали да се
у текст Декларације унесе и позив за „јачање права српског народа у
Црној Гори“! Иако је конститутивни народ који је створио државу Црну
Гору и омогућио њено вјековно трајање, статус српског народа је уставно
недефинисан и, у стварности, сведен је на националну мањину?!
Медији су саопштили да је, 14.маја 2025.године, министар вањских
послова Ервин Ибрахимовић, на састанку Комитета министара, гласао
је за пријем лажне државе RK у Савјет Европе (СЕ).
Истог дана, Андрија Мандић није запријетио раскидом коалиције, већ је
само захтијевао да се Спајићева Влада одреди према том питању. То је
бацање прашине у очи Србима и Црногорцима који говоре српским
језиком, јер се та Влада већ одредила коалиционим Споразумом од
19.октобра 2023.године, којим је договорено признање независности RK,
што подразумијева и подршку њеном учлањењу у међународне
организације.
Спајићева Влада признаје лажну другу албанску државу на Балкану и са
њеним челницима одржава присне контакте и редовно им честита дан
једнострано и насилно проглашене независности, уз радосно очекивање
„даљег унапређења добросусједских односа“.
Иначе, Спајићев „Покрет Европа сад“ (ПЕС) је глобалистичка и
пронатовска скупина јасне антисрпске и антируске оријентације.
Још од 1998.године Црна Гора је, правно и фактички, „нарко – тобако
банана држава“, односно колонија САД, В. Британије, ЕУ и NATO пакта.
Нашом државном политиком, кључним државним и безбједносним
службама и економијом (привредом) „суверено“ руководе њихове власти
и тајне службе. Формално, Црном Гором дуговремено управљају
амбасадорке САД, уз асистенцију британских колегиница, представника
ЕУ и сјеверноатлантске војне организације.
Наша отаџбина је Западу потребна само као антисрпска,
антиправославна и антируска наркотранзитна дестинација CIA-е и NАТО
пакта.
Које су главне карактеристике ЕУ, организације у коју хрле Мандић,
Кнежевић, Јоковић и њихови страначки доглавници, изражавајући и
спремност да на својим плећима носе посланике ДПС-а и остале
опозиције до Брисела?! Ово и поред чињенице што су у ЕУ све
израженији тоталитаризам, антируски и антисрпским фанатизам, као и
унутрашњи сукоби због којих се налази у фази распадања?! Наравно
ради уносног ухљебљења на високим државним функцијама и по
управној дубини!
1.Лажну државу RK признале су 22 од 27 чланица ЕУ. То је отворено
непоштовање територијалне цјеловитости Србије, што се гарантује
обавезујућом Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН, од 10.јуна
1999.године.
2. ЕУ се залаже за унитарну (исламску) БиХ, без Републике Српске.
3. У сатанистичкој и злочиначкој агресији NATO пакта на Савезну
Републику Југославију (СРЈ) учестовало је 16 његових чланица (нијесу
учестовале само Грчка, Исланд и Луксембург). Од тога су 9 чланица биле
истовремено и чланице ЕУ (Њемачка, Француска, Италија, Холандија,
Шпанија, Белгија, Данска, Португалија, као В.Британија (Уједињено
Краљевство, којој је престало чланство у ЕУ, 2020.године). Значи
агресију су извршиле највеће и најутицајније чланице ЕУ, што је
очигледан доказ политичког, безбједносног и персоналног идентитета ЕУ
и NATO-a. EU = NАТО! А NATO пакт је највећа терористичка планетарна
организација.
За агресију није упућена ниједна ријеч извињења, нити је изражена
спремност да се надокнади немјерљива материјална штета.
4. У ЕУ се велича фашизам (нацизам). Кривотвори се историја 20. вијека,
нарочито у вези Другог свјетског рата. Умањује се кључни допринос
СССР-а (Русије) у побједи над нацистичком Њемачком и њеним
сателитима. Величају се фашисти, а споменици руским ослободиоцима
из Другог свјетског рата се руше.
Овоме и званична Црна Гора да је свој „допринос“. Дана 18.децембра
2024.године, Генерална скупштина Уједињених нација (УН) освојила је
резолуцију о борби против величања нацизма. Црна Гора је била
против?! У тексту Декларације који је припремила Русија, препоручује се
државама да предузму конкретне мјере, укључујући законодавну и
образовну област, како би се спријечила ревизија историје и резултата
Другог свјетског рата. Најоштрије се осуђује величање и пропаганда
нацизма и препоручује се да се забрани „свака свечана прослава“
нацистичког режима и његових савезника. Фалсификовање историје.
5. У ЕУ владају двоструки стандарди. Осуђује се руска „агресија на
Украјину“, али не и САД и израелска агресија на Иран. Затварају очи и на
израелски геноцид над Палестинцима у појасу Газе. Њемачки канцелар
Фридрих Мерц је. чак, изјавио да Израел „обавља прљави посао за
нас“?!
6. LGBT+ популација поносно парадира задњицама. Пропагира се тзв.
политички хомосексуализам који разара традиционални морал и
природну породицу .
7. Државници и политичари који поштују и спроводе интересе својих
држава чланица (Виктор Орбан, Роберт Фицо, Марин ле Пен, Калин
Ђорђеску…) се шиканирају, па се чак и организују и атентати на њих.
Незаконитим и чињенично неутемељеним пресудама судова (судски
тероризам) спречава се њихова кандидатура на изборима.
8. ЕУ, САД, В. Британија и NATO пакт су главни спонзори исламског,
албанског и хрватског интегрализма на Балкану који опасно угрожавају
територијални интегритет Црне Горе и Србије, као и опстанак Републике
Српске. Геополитички циљеви државних и политичких представника
муслимана (Бошњака, који су, нажалост, махом српског поријекла) и
Албанаца на Балкану, а који се поклапају са интересима Запада, су
стварање „велике Босне“, као унитарне државе (БиХ, са Рашком облашћу
и сјеверним дијелом Црне Горе), „велике – природне Албаније“ (која
обухвата и дјелове Црне Горе, Косово и Метохију, југ Србије, западни дио
Сјеверне Македоније и сјеверозападну Грчку), као и „велике Хрватске“ са
Боком Которском и Црногорским приморјем (до Будве) у свом саставу.
Геостратешки циљ Запада јесте да се „западни“ Балкан политички,
безбједносно (војно), економски, идејно и културно интегрише у њихову
неолибералну колонију. То, последично, значи, не само нарушавање
територијалне цјелокупности Црне Горе, разарање националног и
вјерског српско – црногорског идентитета, традиционалне (природне)
породице и нашег моралног кода.
По Џорџу Сорошу (1930, америчком берзанском шпекуланту), „Балкан
(након NATO агресије) не смије да се реконструише на основу
националних држава.“ Државе на Балкану, односно „марионетске микро
творевине“, треба ставити под протекторат ЕУ која је „дужна да развије
свој кишобран над цијелим регионом“, у условима „моћног војног
присуства NATO“.
Мандић, Кнежевић, Јоковић и њихови страначки доглавници правдају
своје текуће коалиционо партнерство обманом грађана да би се, у
противном, Мило Ђукановић вратио на власт?! Зато, имамо
парадоксалну ситуацију: учешћем у Спајићевој Влади, НСД, ДНП и СНП
спречавају повратак Ђукановића и ДПС-а на власт тако што спроводе
њихову политику?! Ситуација је таква као да Ђукановић никад није ни
одлазио са власти?! Зашто? Зато што у погледу спољне политике и
односа према кључним интересима Срба и Црногораца који говоре
српским језиком Ђукановић = Спајић = Бечић = Ибрахимовић = Абазовић
= Мандић, Кнежевић и Јоковић?!
Шта се, суштински, промијенило од уласка српских и просрпских странака
у Спајићеву Владу? Ништа! Симболични, мањински, црногорски језик
(политички преименовани српски језик) је и даље службени језик, а
већински српски језик је сведен на недефинисани статус језика у
службеној употреби. Ћирилица је истјерана из јавног живота. Противно
принципу историјске истине, црногорска прошлост, као неодвојиви дио
свесрпске историје, се постојано кривотворује. Признаје се лажна држава
RK. Државна застава Црне Горе је и даље кривотворена историјска
црногорска (српска) ратна застава. Двије трећине химне чине стихови
усташољуба Секуле Дрљевића! Црна Гора је на неуставан начин
приступила NATO пакту који је нанио и наноси немјерљиво зло Србији,
Црној Гори, Републици Српској и српском народу у цјелини. То ни НСД,
ДНП и СНП више не оспоравају! И даље су на снази скупштинске
резолуције о „комуналном геноциду“ у Сребреници којима се
имплицитно, заобилазно али довољно јасно, српском народу приписује
карактер геноцидности.
Показало се тачним да у Спајићевој Влади српске и просрпске партије
могу партиципирати само ако се одрекну кључних политичких циљева:
противљења чланству Црне Горе у NATO-у којем је неуставно
приступила, промјена државних симбола, опозивању одлуке о признању
лажне државе RK, укидања санкција Русији, темељно развлашћевање
Ђукановићеве мафијашке хоботнице…
Једном ријечју, учешће Срба у Спајићевој антисрпској и антируској Влади
нема моралног оправдања, нити доприноси остваривању њихових
виталних националних интереса. Напротив!
Зато је текуће коалиционо партнерство НСД, ДНП и СНП издаја српских,
а тиме и црногорских, виталних националних интереса. Учешћем у
садашњој парламентарној већини, те партије (као политички декор) дају
легитимитет (подршку, оправдање) антисрпској, антируској и
еуронатовској политици Спајићеве 44. Владе.
Парадоксално је да су НСД, ДНП и СНП прелећеле у montenegrinsko
(dukljansko) јато сада, када Русија побјеђује у Украјини у свеопштем
неоружаном рату са сатанистичким, трулим и развратним Западом
(библијском звијери са ознаком 666). Једностраним прекидом
пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем NATO пакту,
црногорске власти више немају ефикасан државни механизам
супротстављања пузајућем албанском, исламском и хрватском
интегрализму на штету територијалног интегритета Црне Горе.
Марионетско еуроатлантско црногорско државно и партијско –
парламентарно руководство ништа не чине да се сачува држава Црна
Гора. Напротив, својим јавним и тајним дјеловањем, увелико помажу
остваривању великоалбанског, великохрватског и панисламског
(бошњачког) сна. Дјелови Црне Горе, претежно насељени албанским
становништвом, фактички постају дјелови Албаније.
Полуострво Превлака је препуштено Хрватској. У страху од тобоже
великог хрватског уцјењивачког капацитета на путу Црне Горе ка ЕУ,
свједоци смо понижавајућег понашања Спајићеве Владе према
великохрватским, неоусташким испадима на штету црногорских
интереса.
На челу наше државе су особе без неопходног државничког искуства и
патриотске одговорности и без геополитичке свијести да је планетарна
превласт Запада ствар прошлости, као и без жеље за уважавањем
историјских поука о нашим државним и националним, пријатељима и
непријатељима. Изостаје државнички одговорно поступање црногорске
власти, како би се на најбољи могући начин заштитили интереси Црне
Горе и њених грађана. Водећи припадници црногорске власти, као
западне марионете, дресирани су да поступају противно нашим
државним и националним интересима.
Зато је неопходно политичко – изборно обједињавање државотворног
народа (Срба и Црногораца који говоре српским језиком) ради одбране
вјековне историјске Црне Горе и враћања вјековној заштитници – Русији.
Приоритетно се намеће формирање (за сада, највјероватније,
опозиционог) јединственог политичког субјекта (партија, покрет, савез…),
под руским покровитељством и финансирањем који би објединио
бирачко тијело и био све утицајнији фактор на црногорској политичкој
сцени, те непоколебљиво истрајавао на остваривању кључних
опредјељења од виталног националног значаја и пресудно важних за
опстанак државе Црне Горе. Када се једног јутра пробудимо у „крњој“
еуронатовској Црној Гори биће касно.
Другим ријечима, неопходно је остварити политичко – бирачко јединство
формирањем политичког субјекта који би, искреним заступањем
интереса Срба и Црногораца који говоре српским језиком у Црној Гори,
као и свесрпских интереса, имао неподијељену подршку српског и
просрпског бирачког тијела.
Овоме за право дају и резултати пописа из 2023.године. Према јавно
објављеним подацима, у Црној Гори има 623.633 становника. Од тога су
Срби 32,93 одсто, а Црногорци 41,12 одсто. Српским језиком говори
43,18 одсто грађана, а 34,52 одсто црногорским језиком. Међутим,
реалнији подаци се добијају ако се број Срба, Црногораца и
српскојезичког становништва самјери са бројем држављана Црне Горе –
565.804. Резултат је да српским језиком (Срби, Срби – Црногорци и
Црногорци – Срби) говори 47,93 одсто грађана. Као Срби (рачунајући и
Србе – Црногорце, односно Црногорце – Србе) су се изјаснили 36,3 одсто
пописаних, а као Црногорци 45,3 одсто.
Политички представници Срба и српскојезичких Црногораца дужни су да
исказују јавно јасно противљење постојећој ситуацији у Црној Гори и да,
на миран и демократски начин, изражавају своју националну и грађанску
самосвијест. Синекуре (намјештења, ухљебљења на државним и
управним функцијама) не смију бити важније од часног заступања
њихових интереса.
Игнорисањем виталних интереса већинског државотворног становништва
(Срба и српскојезичких Црногораца) опасно се угрожава стабилност
државе Црне Горе!
Да би Црна Гора као држава имала будућност, неопходно је да се Срби
прогласе конститутивним народом у Црној Гори, да српски постане
службени језик а ћирилица главно писмо, да се државни симболи
ускладе са обиљежјима историјске Црне Горе (грб и заставу треба
ускладити са решењима из првог црногорског Устава из 1905.године), да
престане чланство Црне Горе у NATO пакту, да се опозове одлука о
признању лажне државе RK…
Да би се напријед наведено остварило, а како је важећи Устав, у
постојећим политичким околностима непромјенљив, неопходно је да се
српскојезичка државотворна већина изборно претвори у парламентарну
већину која би, као уставотворна скупштина, донијела нови устав, путем
тзв. уставног дисконтинуитета. Уосталом, на такав начин је донесен и
важећи Устав, 2007.године, а не у складу са одредбама Устава из
1992.године.
Још једном понављам да су српство, православље и покровитељство
Русије суштинска обиљежја црногорства и главни фактори очувања
територијалне цјеловитости Црне Горе. Без српских и православних
темеља нема ни црногорства ни Црногораца!
Нужно је чврсто повезивање Црне Горе са нашом вјековном
заштитницом Русијом. То је једина гаранција опстанка Црне Горе,
односно очувања њене територијалне цјеловитости. Безбједносна
заштита од стране Русије, руске инвестиције и приходи од руских туриста
довољна су гаранција нашој држави и замајац привредног развоја.
Богу се молим и Светитељима нашим да што прије дођемо свијести да
смо и национално (и Срби и Црногорци) и државно опасно угрожени и да
нас може спасити само чврст политички, економски и војни савез са
вјековном заштитницом Русијом!
Русија ће побиједити у рату са западном „Империјом зла“, а ЕУ и NATO
ће се распасти!
Срби и Црногорци који говорите српским језиком, освијестимо се и
гласајмо само за оне који ће искрено заступати наше и истинске интересе
државе Црне Горе, а не колонијалне интересе Запада!
Опомињимо се клетвом Светог Петра Цетињског, Светитеља Српског,
али и утемељитеља црногорске државе, и поштујмо његов аманет: „Моли
се Богу и држи се Русије!“
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље, историјску вишевјековну
државу Црну Гору и Свету Русију!
