Прочитај ми чланак
Након што се у детињству наслушао многих предања о својим прецима, глумац и директор Српског позоришта у Будимпешти Милан Рус (49) одлучио је да са брачним паром Ноеми Борбеј и Тибором Прагаијем пође на ходочашће стазом коју је 1690. године прешло око 37.000 Срба под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића.
Без превише размишљања, одлучено је да ходочашће крене из Пећке патријаршије и заврши се у Сент Андреји, у Мађарској.
Путешествије од 800 километара трајало је месец дана
– Четири пута сам прешао ходочасни пут који се зове Ел камино Франсес. Пут креће из француских Пиринеја и иде до града Сантјаго де Компостела у Шпанији, где су сахрањене мошти Светог апостола Јакова, Христовог ученика. Пут је дугачак 800 километара, а путовање траје тридесетак дана.
На основу тако стеченог искуства, кренули смо на пут који сам назвао Ел камино Сербес – за „Ало!“ почиње причу Рус, додајући да је своје сапутнике упознао управо на ходочашћу кроз Француску и да их је веома занимало да виде путеве којима је ишла велика сеоба Срба.
– Кренули смо 28. јула и вратили се 26. августа. Пре путовања смо од Лукијана, епископа будимског, добили Архејерејски благослов, којим је он замолио све манастире да нас приме на конак. Прво изненађење доживели смо на самом старту, у Пећкој патријаршији – прича наш саговорник.
Први ходочасник кроз Србију објашњава да су их на капији Патријаршије дочекали до зуба наоружани, али изузетно љубазни војници Кфора. Саопштено им је да не могу ући у црквени објекат јер су тог дана закаснили.
Извукли их мађарски пасоши на Косову
– Иако смо од епископа имали неку врсту путовнице, у којој моли да нас приме.Нисмо пуштени на конак. Нису дали КФОР војници.
Остали смо у Пећи, где је већинско албанско становништво. Срећа је била што смо имали мађарске пасоше, па су нас прихватили. Нисам се усудио да кажем да смо на ходочашћу.
Преспавали смо у луксузном хотелу за свега 20 евра. Причали смо на енглеском језику – објашњава познати српски глумац у Мађарској.
Ходочасници су након преспаване ноћи отишли у Патријаршију, где их је дочекала Добрила, жена која говори пет језика. Објаснили су јој због чега су дошли, након чега их је добро искритиковала због тога што су пре 300 година њихови преци напустили Косово.
– Свако исељавање са Космета је велики грех. Наши преци су починили грех, њима се ништа не би догодило – рекла нам је, иако на улазу у манастир стоји паркиран тенк. Објаснила нам је да не може нико да мења етнички састав и да је Космет према свим схватањима српска земља јер је Бог одредио да треба да будемо тамо где смо рођени. Задржали смо се један сат, након чега смо кренули ка Црној Гори, према Рожају – прича Милан.
Ходочасници су направили паузу у манастиру Црна река, где су их калуђери примили на вечеру. Ту су и преспавали, поклонивши се чудотворним моштима Светог Петра. Нису одолели, а да се не напију лековите воде.
Пут их је после одвео до Новог Пазара, Студенице, Крушедола, Сомбора, Херцег Сантова… Путешествије је трајало месец дана, било је доста напорно јер Србија нема уцртане путање, успутна прихватилишта, нити било шта што сличне руте по свету имају, па је и поред велике жеље и воље Милана у мађарском месту Дунајварош јако заболела нога. Због тога, нажалост, није успео пешке да стигне у Сент Андреју. Он наводи да планира да опет крене на ходочашће јер је Србија чаробна земља.
– Јужносрбијанске романтике нема нигде на свету. Пастири, храна, етносела, фолклор, историјски остаци… Постоји чак и култ Јелене Анжујске. Приповедају да је Јелена овај народ научила да чита и пише. О свему постоје народна предања.
Моји пријатељи Мађари су одушевљени. Када смо прешли мађарску границу, они су осећали носталгију за Србијом. Кажу да је то фантастична земља у којој човек може лепо да живи, а љубазност Срба их је посебно одушевила. Људи су поред свих проблема које имају увек расположени и весели – објашњава наш ходочасник.
Милан каже да пут који су прешли много даје у свим погледима. То је духовна храна за дуже време. Свакоме би предложио да барем једном прође пешке кроз Србију. Након 34 године пушачког стажа, по повратку из Србије оставио је цигарете, а телевизију више уопште не гледа. Супруга и син Марко прешли су три пута Ел камино Франсез и ако Бог да, планирају да после свега пређу Ел камино Сербес као породица.
Чувар српске традиције!
У Мађарској су Срби, после три стотине година, сачували свој језик, своју културу, вероисповест и друге менталитетске вредности. Српске обичаје и културу и већински народ је заволео. Тако се стварају мостови и симпатије међу народима.
Српско позориште, чији је Милан Рус управник, ради у интересу Срба у Мађарској, али и самих Мађара. Рус је завршио будимпештанску академију у класи Миклоша Синатара, чувеног мађарског редитеља, након чега се запослио у позоришту у Ђуру, на граници са Аустријом, где је у драмском ансамблу био четири године. Није га задовољавало да игра само на мађарском, па је основао ансамбл који је касније прерастао у Српско позориште у Мађарској.
(Ало.рс)
