Прочитај ми чланак
Културно-туристички комплекс Дрвенград налази се на врху брда Мећавник у чијем је подножју смештено село Мокра Гора. Творац овог јединственог етно-насеља је Емир Кустурица који је инспирацију за свој несвакидашњи подухват добио док је на Мокрој Гори снимао филм „Живот је чудо“. Подизање Дрвенграда је праћено идејом о савршеном животу ван свакодневнице, препуштања чарима природе и зову традиције уз истовремено очување споне са савременим тренутком.
За изградњу Дрвенграда коришћене су аутентичне старовлашке брвнаре овог подручја. Многе од њих, старе и стотинак година, биле су напуштене и изложене зубу времена. Како би се ставиле у функцију, пренете су у раму, рестауриране и постављене на високе камене постаменте и подруме прилагођене нагибу терена.
Читава концепција Дрвенграда почива на правоугаоном тргу чија је главна оса одређена улазном капијом и положајем цркве-брвнаре са пагодним низом двоводног крова покривеног шиндром. Поред ове мале цркве посвећене Светом Сави и изграђеној по узору на старе руске дрвене цркве, налази се дрвени звоник који заједно са црквом доминира тргом.
Шетња улицама филмских великана и ћаскање са иконама седме уметности, кафа у “Проклетој авлији” и ручак код “Лотике”, само су неке од чари којима Дрвенград одушевљава посетиоце из целог света.
Први звук у Дрвенграду, обавијеним маглом, још успаваним после поноћног концерта и журке до јутарњих часова у кафеу „Проклета авлија“, јесте електрична тестера и цепање дрва, који полако буде госте и позивају на доручак у ресторану „Висконти“.
Улицама Брус Лија, Федерика Фелинија, Џима Џармуша, Жана Вигоа, тргом Николе, Тесле, Дијега Марадоне окупљају се полако гладни студенти, гости, новинари, а у ресторану их очекује све – од мусли пахуљица, маслаца, џема и меда, до ђаконија по којима је овај крај познат.
Већ од 10:30 сати почиње програм – филмови, а затим и радионице, сале најчешће испуњене до последњег места, студенти заинтересовани да чују савете значајних аутора.
Између пројекција, места у кафеу „Проклета авлија“ и посластичарници „Ћоркан“ тешко је наћи. То је прилика да млади аутори уз јединствене сокове, који се могу наћи само у Дрвенграду, кафу или пиво поразговарају са значајним гостима, редитељима, глумцима, да се фотографишу са атрактивним гошћама или размене искуства са колегама из иностранства.
Формирају се ту нова пријатељства, неки се обрадују када виде познате људе од прошле, претпрошле или неке друге године, а све то међу књигама и флашама вина у ресторану „Висконти“.
Љубазни Лазо Милекић дочекује посетиоце у галерији „Капор“, за љубитеље џеза отворен је истоимени бар, ту је ресторан националне кухиње „Лотика“, Кућа писаца и у њеној непосредној близини градски затвор „Хуманизам и ренсанса“, са ликом Буша и Солане, који за сада служи као складиште хране.
Ту је и фризерај под називом „Анђела“, а за млађе од осам година направљено је обданиште на отвореном. Покрај штандова са рукотворинама, жене плету топле џемпере и поздрављају пролазнике:
„Погледајте, то се не наплаћује, нарочито понедељком“. Најмлађи се скупљају око макете Дрвенграда, док они који сврате у импровизовану воденицу, оставе и покоји новчић.
Свуда посетиоци који фотографишу околне пејзаже, сликају се испред цркве-брвнаре или уз олдтајмере на Тргу Николе Тесле и прочитају натпис Кена Лоуча: „Није важно где ставиш камеру, него зашто“.
Новинари стално јуре, из сале где је била радионица у библиотеку на разговор са Моником Белучи, Одри Тоту, Џанг Јимоуом…, а звук хеликоптера је знак да нови гост слеће – још једна фотографија и снимак и утркивање ко ће пре известити. Стигне се и да се прошета Тргом Николе Тесле, проћаска, размени анегдота или испланира нова активност.
Ручак је повод за поновно окупљање у „Висконтију“, а кувари у Дрвенграду су веома маштовити и пуни изненађења. На менију се тако може наћи салата са купусом, саргарепом и орасима, ананас одлично иде уз месо и печурке, а вероватно су се сви изненадили када су у чаши за шампањац, уместо разнобојног десерта, нашли слој димљене рибе, слој зелене салате, слој маслина и на врху нар. Гости из Азије пак сазнали су шта је ајвар.
Покрај студената и новинара, сто до стола, седе признати аутори Елија Сулејман, Алексеј Балабанов, Џанг Јимоу, шармантне и љубазне звезде Белучи и Тоту, које повремено устану да се фотографишу на молбу младих аутора.
Поподневне пројекције и радионице су најпосећеније, за вечером чини се да су сви у ресторану, и домаћин Емир Кустурица сврати да поприча са својим гостима, а следи такмичарски програм, најважнији део фестивала, посвећеног будућим филмским ствараоцима.
После целодневног програма, ретко ко ће рећи да је уморан, јер ништа од атмосфере Кустендорфа не треба пропустити, па ни поноћни концерт и журку након тога до раних јутарњих часова.
А када прође седам дана на магицном месту званом Дрвенград, селу које је Емир Кустурица подигао на Мећавнику, сви се укрцавају у аутобусе, враћају у реалност и са нестрпљењем очекују да поново буду позвани и дођу на овај јединствен фестивал, који из године у годину расте, развија се и привлачи све већу пажњу.
(Танјуг)
