Прочитај ми чланак
После шест деценија истраживања, научници утврдили и да су ктиторске резиденције спаљене у време Косовске битке.
Идуће године биће завршено истраживање о манастиру Студеница.
Студеница је први утврђени српски манастир, а његове зидине је подигао Стефан Немања. То је открио тим археолога и решио вишедеценијску дилему – бедеми који су опасавали средњовековно здање нису старији од 1186. године, када је родоначелник династије Немањића започео градњу задужбине.
Упркос досадашњим претпоставкама, показало се да Студеница није подигнута на зидинама старијег утврђења, већ су бедеми који је штите настали када и она. До ове научне чињенице дошло се после шест деценија истраживачких радова, који би следеће године требало да буду завршени.
Детаљи о томе како су средњовековни монаси живели у здању, које је данас споменик светске баштине са листе Унеска, биће сабрани у монографији коју припрема др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања манастира у име Републичког завода за заштиту споменика културе.
– Обзиђе Студенице више је личило на тврђаву него на манастирску ограду и зато се претпостављало да је грађена на месту раније подигнутог утврђења. Али овогодишњи археолошки налази су потврдили да је зидине саградио Стефан Немања. После Студенице ниједан српски манастир није био фортифициран све до 14. века, када су због турске инвазије Раваница и Манасија грађени у оквиру моћних бедема – каже др Поповић.
У порти су ове године пронађени и остаци два објекта, манастирског конака, у коме је био похрањен новац кнеза Лазара. Они су, као и још две раније откривене грађевине, ктиторске резиденције, биле спаљене у годинама око Косовске битке, што је такође нови податак, наглашава др Поповић.
– Манастир је касније обновљен, али здања са северне и источне стране порте нису. На том простору, од 17. века све до педесетих година 20. века налазила се манастирска башта. Здање у коме је повремено боравио двор, конзервирано је и презентовано, а исто ће бити урађено и са два објекта која смо ове године пронашли. Тако ће следеће године цео манастирски комплекс бити уређен – истиче др Поповић.
Осим тога, наглашава он, археолошки налази требало би да осветле историју Студенице, дугу више од осам векова, али потребно је и да резултати истраживања са објашњењима буду доступни посетиоцима манастира.
– Увршћaвањем манастира на Унескову листу, држава је преузела обавезу да светску баштину што боље чува и представља. Направићемо графичку реконструкцију неких зграда које смо ископали да бисмо показали како су могле да изгледају када су биле у функцији.
Бројне налазе тек треба проучити, а претпоставку да је манастир средином 16. века оштетио земљотрес тек треба доказати. До сада смо знали да је он био разорен у земљотресу из 17. века. Експонати попут луксузне керамике из 14. века биће изложени у Народном музеју – објашњава др Поповић.
Могу ли пронађени објекти да буду реконструисани?
– На откривеним остацима врхунских споменика, какав је Студеница, дозвољене су реконструкције само до оне мере до које се зна како су зграде изворно изгледале. То не значи да се над овим објектима не може извести обнова. Али не сме се зидати тако да то претендује да буде реконструкција оригинала – каже др Поповић.
Шездесет година дуго истраживање Студенице не би било окончано ни следеће године да Министарство културе за ту намену претходних година није издвојило око 10 милиона динара.
(Политика)
