Прочитај ми чланак
Бела Паланка/Сува планина: Шта је формирало кратер пречника 30 метара и дубине 2-3 метра, на обронцима Суве планине мистерија је која годинама мучи и научнике и мештане околних села.
Пре десетак година тврдњу о удару метеорита у Суву планину изнео је Небојша Бошковић из села Горња Коритница код Беле Паланке.
Он је тада тврдио да је био на три стотине метара од места где је “пало нешто из свемира”.
– Када је пукло, брдо је почело да гори. На месту удара створила се нека бела прашина као магла. Чинило ми се да је дошао крај света. Потом смо видели један елипсасти кратер, пречника од 25 до 30 метара. Био је дубок око пет-шест метара. Око њега је било петнаестак кратерчића од по метар и по и отприлике исто толико дубоких – рекао је Бошковић.
Овакве тврдње Бошковића и осталих мештана више пута доводиле су научнике у белопаланачка села на обронцима Суве планине, на падину долине Ждребица, на 1.360 метара надморске висине где се кратер и налази.
Настанак кратера мучи и чланове Лабораторије за геохемију, космохемију и астрохемију Природно-математичког факултета у Нишу, који на ову планину долазе са само једном намером – да одгонетну мистерију кратера.
Геохемичар светског гласа др Павле Премовић након детаљних анализа каже да је кратер могао настати из два разлога.
– После многих разговора са околним мештанима установио сам да је кратер настао пре 1920. године. На први поглед сматрао сам да је кратер, вероватно, настао тако што су мештани ископавали грађевински камен. Касније сам променио то своје мишљење опредељујући се за могућност да је настао неким природним путем, ударом малог метеорита или пропадањем тла у подземне јаме – каже доктор Премовић.
Ипак, стварање подземне јаме је мање вероватна теорија, јер, према речима Премовића, та врста пропадања тла не даје кратер са ободима.
– По мишљењу научника који се баве метеоритским кратерима, ово што смо затекли на Сувој планини може да настане само приликом удара омањег гвозденог метеорита – закључио је доктор Премовић.
Нажалост, научници нису нашли ниједан комадић метеорита иако су детаљно прегледали и ближу и даљу околину кратера.
Премовић каже да је на овом месту чест удар грома, што указује да се испод налази хидротермални извор, што је како каже, највероватније привукло метеорит.
– Према величини кратера мислим да је био велики 2 метра у пречнику – истиче геохемичар из Ниша.
Претпоставља се да је метеорит пао на косину брда из правца Бугарске под углом од 45 степени. Уколико се утврди да је кратер заиста узрокован падом метеорита пре скоро 100 година тај догађај био имао изузетан туристички значај, јер се такве појаве дешавају једном у милион година.
Курушумлија: Специјалисти у Дому здравља у Куршумлији
На иницијативу директора куршумлијског Дома здравља Ураније Петровић, једном недељно лекари специјалисте из прокупачке болнице долазе у ову здравствену установу.
Сваке друге недеље за сада се смењују уролог и хирург, али је у плану да се обезбеди и посета гастролога.
– Како бисмо олакшали пацијентима, али и смањили гужве у прокупачкој болници покренули смо иницијативу о недељним посетама лекара специјалиста нашој установи. Заиста постоји потреба за тим јер је општина Куршумлија разуђена, па не постоји могућност да пацијенти без великог напора дођу до прокупачке болнице. Често морају да преспавају у болници, како би ујутру имали преглед јер аутобуси не саобраћају стално у планинским подручјима. Овако је пацијентима обезбеђен преглед у нашој установи – објашњава она.
Сурдулица: Еко регата на Власинском језеру
Овог викенда на Власинском језеру биће одржана прва међународна еко регата.
Регата је ревијалног карактера и циљ је промоција Власинског језера као првог на коме ће бити забрањена вожња чамцима са мотором.
Биљана Николић, директорка Туристичке организације у Сурдулици, каже за Јужне вести да се очекује близу 900 учесника и то не само из наше земље већ и из Бугарске и Македоније.
Организатори који се надају да ће регата постати традиција кажу да је за све учеснике и обезбеђен камп.
Ниш: Ђачке легитимације само на једном месту
Велике гужве у продајном објекту Дирекције за Градски превоз у Тржном центру “Амбасадор” последица су великог броја ђака који купују легитимације, поручују из овог предузећа.
Кренула је нова школска година, ученицима су неопходне легитимације за Градски превоз, а једино место где могу да их прибаве је продајни објекат у “Амбасадору”.
Иако у граду има 10 продајних места, ученици своје легитимације, како кажу у Дирекцији, могу да купе само у “Амбасадору”.
– Таква је одлука због могућих малверзација које би евентуално могле да се десе ако се продаја врши на неколико пунктова – каже Јована Мишић, портпарол Дирекције за јавни превоз.
Оваква одлука узроковала је свакодневне гужве и дугачке редове ученика, који како кажу, чекају и по 3 сата како би преузели своју легитимацију.
У Дирекцији су упознати са овом ситуацијом и истичу да чине све како би се неопходна документација брже издавала, а редови били краћи.
– Ми смо омогућили продају ђачких легитимација од 25. августа и то нећемо прекидати док сви не обезбеде своје легитимације. Тих првих дана није било никога у продајним објектима. Упослили смо максималне капацитете, 15-оро људи ради више од 12 сати дневно – каже Јована Мишић.
Она додаје да ђаци долазе и са непотпуном документацијом што додатно успорава читав процес, а како каже, неопходан захтев за издавање легитимације могу да скину са Интернета и попуне код куће.
Мишићева наглашава да је сваке године у овом периоду велика гужва и да се тада изда и преко 10 хиљада легитимација.
(Јужне вести)
