Прочитај ми чланак
(Б92)
Четири фудбалска тима из Србије сакупила су овог лета 10 европских бодова (2.5 по екипи), после чега ћемо готово извесно остати на 25. месту листе УЕФА.
Србија је исту позицију заузимала и у претходној сезони.
Лоша ствар је што у рачунању петогодишњег коефицијента Србија пада за пола бода, јер се више не рачуна сезона 2008/09, из које смо имали 3 бода.
Отежавајућа је околност и што следеће сезоне бранимо опет 3 бода, а од десетак лига у околини наше на листи УЕФА све осим Бугарске бране мање од тога.
Управо би Бугари теоретски могли да нас престигну већ ове сезоне, али само ако Лудогорец оствари одличан учинак (најмање још осам еврободова, што су нпр. четири победе, или два тријумфа и 4 ремија).
На клупској листи Партизан чека нови пад на листи, док су Војводина, Звезда и Јагодина напредовали овог лета. Залиха осталих клубова, биће минимално мања него овог јуна, јер је удео националног коефицијента мањи за 0.1 поен, што у пракси неће много значити.
Пад Партизана, скок остала 3 клуба
Партизан за наредне квалификације остаје без солидне сезоне у Европи, последње по старом систему (Лига УЕФА: 5 тимова у групи, 2 утакмице код куће и 2 на страни), када су избачени Интер Баку и Тимишоара, Фенер је тесно прошао у ЛШ, а против Севиље, Сампдорије, Стандарда и Штутгарта није освојен ни бод у групи.
Та сезона Партизану је донела 4.6 бодова, захваљујући којима су у ово лето ушли са укупним коефицијентом 17.425. Црно-бели су на основу тога у сва три жреба ушли као носиоци. Збир 14.825 већ сада доноси пад од 24 позиције на листи УЕФА, с тим да још десетак клубова који иду у групе Лиге Европе могу да их престигну.
И тај смањени коефицијент готово извесно следеће године гарантовао би место носиоца на свим жребовима квалификација за ЛЕ, али би на путу ка ЛШ могао да значи чак и слабији шешир у трећој рунди.
Да су се докопали групе у Лиги Европе црно-бели би ове сезоне били у другом шеширу и стекли пристојне шансе да дочекају европско пролеће, али са новим коефицијентом склизнули би за 4 позиције, у трећи ниво по квалитету.
Црвена звезда у архиву пребацује једну од најкраћих евросезона у историји, у којој је бољи од ње још у августу био АПОЕЛ, а до те године испадање тако рано није доносило никакве бодове, па црвено-бели губе само национални коефицијент (0.6).
Тако је ове године и победа над Исланђанима донела успон за 0.9 бодова (са 8.425 на 9.325). У жребу за Лигу Европе и тај мали успон могао би да буквално значи живот, јер би на примеру овог лета пребацио Звезду у повлашћени шешир на жребу за треће коло. Стицајем околности (велики број изненађења) црвено-бели би са 9.325 овог лета били први испод црте чак и у жребу за четврту рунду, а први изнад црте био је управо тим који их је избацио – Черноморец.
Звезда је, апсурдно, са новим коефицијентом (бар за сада) изнад својих украјинских џелата и изнад Туна. Да су се којим случајем пласирали у групу ЛЕ црвено-бели би ове године била на дну трећег шешира на жребу, а са бољим коефицијентом померили би се за једно место.
Уколико би следећег лета ишла у квалификације за ЛШ Звезда би и са повећаним коефицијентом имала мале изгледе да буде носилац у трећем колу.
Војводина, баш као и Звезда, губи само национални коефицијент (0.6), пошто је у лето 2008. избацила Олимпик Баку, па испала од Хапоела из Тел Авива.
Скоком од 1.4 поена не би се значајно променила судбина Воше у жребу квалификација за ЛЕ – били би стабилни носиоци у другом, али не би могли у горњи шешир у трећем колу. Успон би им, међутим, баш значио на путу ка Лиги шампиона, јер би старих 5.425 буквално висило за носиоца у другом колу, а 6.925 гарантује тај статус. Друго коло квалификација за ЛШ је кључно, јер победа у њему обезбеђује две шансе за европску јесен.
Пред бело-црвенима су сигурно године успона на листи УЕФА, јер у наредне три сезоне које испадају Воша није избацила никога – двапут је испала на старту, једном није ни играла Европу.
Јагодина није играла Европу 2008, па јој 1 поен овог лета значи напредак од 0.4 на петогодишњој листи. Са 3.575 „Ћурани“ и даље не би били носиоци у другом колу квалификација за било који куп.
Они ће следеће сезоне бити седми по коефицијенту међу клубовима Суперлиге, осим водеће тројке испред њих су ОФК, Спартак и Слобода (сви по 3.825). Рад за следећу сезону има коефицијент 3.325, а остали српски клубови генеричких 2.825. Чак и то је довољно за носиоца у првој рунди квалификација за ЛЕ.
Како се рачунају коефицијенти?
Национални коефицијент добија се учинком тимова у свакој утакмици квалификација, групне фазе и елиминација. Еврободови се добијају за победе (2) и ремије (1), уз посебне бонусе за пласман у поједине фазе евротакмичења (нпр. 4 за групну фазу ЛШ), с тим што се током квалификација бодови деле на пола. За коефицијент Србије сабирају се бодови сваког од тимова, па се збир дели са 4 (због 4 представника; Шпанци, Енглези и Немци деле са 7).
Ове године Војводина је са 5 победа и 2 ремија освојила за Србију укупно 6 бодова, Партизан и Звезда су са по једном победом и два ремија стигли до по два бода, а Јагодина са два пораза није освојила ништа. Збир од 10 бодова дели се на 4 и даје 2.5 бода националног коефицијента Србије.
Клупски коефицијент пре уласка у групну фазу не гледа на резултате, већ само на то до које је фазе клуб стигао. Тако Војводина са скором 5-2-1 и Партизан са скором 1-2-3 имају за ову сезону по 2 бода. Звезда (1-2-1) има бод и по, а Јагодина (0-0-2) 1 бод.
Калкулација је једноставна: у квалификацијама за ЛЕ прво клоло доноси 0.25 бодова, друго пола бода, треће 1 бод, а четврто 1.5 бод. На то се додаје удео националног коефицијента (од 2008. петина, за ову сезону то је 0.5 бодова, јер смо их укупно скупили два и по).
Пласман у ЛШ је апсолутни приоритет, јер клубу доноси чак 4 бонус бода (евентуални пласман у осмину финала доноси још 5 бодова бонуса), а нацији са 4 представника 1 чист поен. Колико ти бонуси значе сведочи то што је тренутни размак између позиција 19 и 22 мало преко пола бода. Истеком важности једне одличне сезоне Данска са 13. пала на деветнаесто, а Шкотска са 18. на 24. место.
Важно је напоменути да је УЕФА променила начин бодовања после сезоне 2008/2009, па ће следећег лета први пут прорачун комплетно бити рађен на основу новог система. Пракса је показала да нови систем диже просек бодова за шестину, што је претходних неколико година у неку руку фаворизовало тимове и земље који су заблистали после 2009.
Такође, важно је знати да учинак тима из ове сезоне утиче на рангирање већ у следећој, док се код рангирања држава прави једна година отклона, јер је важно да се већ на почетку шампионата зна распоред места која воде у еврокупове.
Како су прошли остали?
Од 24 боље рангиране државе само Белорусија неће имати представнике у групној фази. До група су стигли клубови из четири државе рангиране слабије од Србије од којих је Казахстан већ накупио више поена овог лета (2.625), али је срећом довољно далеко на петогодишњој листи.
Преостале три земље су Словенија, као и Бугарска и Молдавија, чији су представници управо победама над нашим екипама обезбедили европску јесен.
Колико је подсмех наших љубитеља фудбала према неким мањим фудбалским земљама депласиран говори то што су исти коефицијент као Србија ове сезоне изборили Исланд и Азербејџан, који ће нам за две сезоне буквално дувати за врат на листи УЕФА.
У доњем европском дому запажени су били Луксембург (1.5 поен, вероватно у наредне две године скачу за бар 6-7 места после 4 године узастопног повећања коефицијента) и Албанија (2 поена, велики успон после три катастрофалне сезоне).
Подбацили су Македонци (0.5) и Ирци (0.25), са убедљиво најслабијим коефицијентима у претходних 5 година. Прави дебакл доживели су Финска (0.5) и Мађарска (0.875), после низа солидних сезона.
Леп посао направили су Хрвати, којима је један финиш однео ЛШ, али други донео два тима у ЛЕ. Као 21. на листи ХНЛ је најслабије рангирана лига која и даље има два представника у Европи (мада од 20 бољих само Кипар и Белорусија имају мање), а по досадашњем учинку (3.125) је на шестом месту на континенту (од чега су Енглези и Шпанци испред само захваљујући аутоматском пласману по три тима у ЛШ). Треба, међутим, знати и да Хрватска брани бодове из најјаче сезоне у првој деценији века (4.333), па им за изједначење тог учинка од Динама и Ријеке треба још 5 еврободова.
Јасно, крај августа је време за свођење утисака о клубовима из доњег европског дома. Виша средња класа тек ће се доказивати током јесени, а они најбољи
током пролећа. Ову сезону најбоље су почели Румуни и Чеси, што би могло да наговести нову необичну годину европског фудбала, као 2005/06, када су најбоји учинак на континенту имали Румуни, 2008/09, када су доминирали Украјинци, или 2010/11, у којој је најуспешнија била португалска лига.
Још једна специфичност ове сезоне је да су после квалификација у такмичењу остали представници вишеод половине земаља (27 од 53), али да су само две водеће државе –Шпанија и Енглеска – остале стопроцентне, са свих 7 представника у групној фази. Из сваке од преостале 51 земље испао је бар по један тим, с тим што је само још пет Топ 10 нација (Немачка, Италија, Португал, Русија, Белгија) изгубило само по једну екипу.
Норвежани су првобитно изгубили свих 5 представника (норвешка лига је прва испод наше на листи, али је петог представника у Европу послала на основу фер плеј бонуса), по чему су били рекордери, али је суспензија Бешикташа увела Трумсе у групну фазу.
