Прочитај ми чланакПрво основно јавно тужилаштво у Београду је објавило саопштење поводом поступка који се води против Луке Јовића, фудбалера Реал Мадрида и репрезентације Србије.
Наведено је да је 22. октобра поднет Првом основном суду у Београду оптужни предлог против њега због извршења кривичног дела Непоступање по здравственим прописима за време епидемије из чл. 248 ст. 1 КЗ.
“Окривљени током марта 2020. године није поступао по прописима, одлукама и наредбама којима су одређене мере за сузбијање и спречавање епидемије вируса „Цовид 19“ – решењу Министарства здравља, Санитарне инспекције које му је уручено 14.03.2020. године на аеродрому „Никола Тесла“ којим му је наложена мера кућне изолације у трајању од 14 дана на адреси боравишта, обзиром да је дошао из државе са интензивном трансмисијом вируса, већ је током трајања периода кућне изолације напуштао место боравишта”, наведено је.
Како се истиче, Тужилаштво је предложило да Први основни суд у Београду Луку Јовића огласи кривим због извршења кривичног дела Непоступање по здравственим прописима за време епидемије из чл. 248 ст. 1 КЗ и да му изрекне казну затвора у трајању од шест месеци.
“Пре подношења оптужног акта окривљеном Луки Јовићу је предочена могућност одлагања кривичног гоњења и то да у смислу чл. 283 ЗКП уплати износ од 5.000.000,00 динара у хуманитарне сврхе, са чиме се окривљени није сагласио, а како тужилаштво није било сагласно да износ који би окривљени Јовић уплатио у хуманитарне сврхе буде мањи од 3.500.000,00 динара, имајући у виду чињеницу да је кривична пријава против њега поднета редовним путем, односно да према окривљеном није одређено задржавање нити је предложен притвор, његово имовно стање и зараду, те да је окривљени јавна личност, то до примене овог института није дошло”, наведено је.
Како се истиче, Тужилаштво је као пример за институт опортунитета дало случај Горана Бреговића.
“Тужилаштво наводи као пример да када се примењивао институт опортунитета због извршења кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а КЗ, Горан Бреговић је уплатио износ од 2.500.000,00 динара у хуманитарне сврхе, према свом имовинском стању, те су и у другим случајевима уплаћивани велики новчани износи на име одлагања кривичног гоњења, сматрајући да се на тај начин, искључиво у предметима где то закон изричито дозвољава и финанасијске могућности окривљених, испуњава сврха института опортунитета (уплаћена новчана средства су намењена за помоћ изградњи вртића, опремање педијатријских и других здравствених установа, опремање ИТ учионица и у друге искључиво хуманитарне сврхе), уз чињеницу да су циљеви тужилаштва да се што већи број предмета решава опортунитетом и споразумом о признању кривичног дела из чл. 313 ЗКП”, закључује се.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 23, 2020
