Прочитај ми чланак

ШТА ТО НИКОЛА ЈОКИЋ има важније да ради од доласка на припреме репрезентације?

0

"Никола Јокић није дошао на почетак припрема репрезентације Србије за Светско првенство!". Тако су се, у неверици, оглашавали бројни навијачи "орлова" у четвртак.

А где је, и „шта заправо ради тај Јокић“ док се наша национална селекција спрема за највећи догађај ове године, Мундобаскет у кини који почиње последњег дана августа?

Да бисмо се „темом Јокић“ позабавили, а дотакли и у онај угао посматрао који се распламтао у претходне две године, „њему је НБА важнији од Србије“, да пођемо од онога што сада, док се изабраници Александра Ђорђевића окупљају и тестирају у Београду, за нашег младог центра каже његов тренер из те НБА лиге, Мајкл Малон. Он, као и у минулим сезонама, лето проводи „на вези“ са свим својим играчима. Па и Јокићем.

„Важно је бити константно у контакту, одржавати ту комуникацију здравом, мотивисати играче. Знате, пре три године нас нико није озбиљно схватао. Па и пре две, такође. Али, ево, погледајте сада где смо. Имали смо жељу да покажемо да смо способни да будемо плеј-оф тим, а онда не само да смо у плеј-оф ушли, већ смо избацили Сан Антонио у седам утакмица, а одмах потом смо одиграли и седам мечева са Портландом. Превазишли смо очекивања многих, а добар пример за то вам је и Јокић“, почео је Малон своју причу.

Она се наставила управо на тему српског 24-годишњег центра:

„Мислим да нико није у њему није видео играча какав је он био у плеј-офу. Био је невероватан“, рекао је Малон и открио да му је Пеђа Стојковић, некада наш репрезентативац и кошгетер Сакрамента, а сада један од челника Кингса, пришао током мечева Летње лиге и рекао да „ни сам није веровао да Никола у себи има оно што је показао у доигравању“.

На томе се прича о Јокићу није завршила. Напротив:

„Морали смо још прошлог лета да се потрудимо да будемо спремни да нас људи (ривали) примете, а сада морамо да будемо спремни да, због онога што смо достигли, пружимо адекватан одговор у сваком мечу, јер ће сада сви наши ривали давати све од себе када буду играли против Денвера. Уосталом, видели сте шта се све дешавало пре месец, два са нама. Ето, Јокић, на пример. Сви смо знали колико је талентован он, колико вешт, колико несебичан… Сви смо знали колика му је кошаркашка интелигенција, а заправо она је и немерљива, али оно што је мени било посебно импресивно код њега је следеће. Увек су га критиковали у стилу ‘е, па он стварно није атлетски грађен’, ‘није он у довољно доброј физичкој форми’. Мислим да је то оповргао у плеј-офу. А утакмица која ми посебно искаче у први план је трећи меч са Портландом. Ми смо изгубили ту утакмицу после четири продужетка, а он је играо… не, ја сам га послао на терен да игра – чак 65 минута! И, најбољи део те приче је да се ни Никола, а ни остатак нашег тима, није бавио самосажаљењем. Изашли смо (24 сата касније) на меч број четири и добили га. И то врло важну утакмицу смо добили, у Портланду, после тешког пораза. А када неко игра на тако високом нивоу, као Никола тада, и то са толиком минутажом, против таквих ривала, мислим да то доказује да изглед, бар на први поглед, може да вас завара. Овај клинац је у сјајној форми, изврсно је припремљен и психички је изузетно јак, што је показао у плеј-офу, иако га је први пут играо у НБА. То ме је највише и импресионирало код Николе, тај психолошки приступ, та решеност, та чврстина“, закључио је Малон.

Ако је психички толико спреман, да у најтежим мечевима у каријери пружа најбоље партије (због чега је, уосталом, и награђен избором у идеалну петорку НБА лиге), физичка припрема је потребна за изазове које тренер Нагетса спомиње. Било их је чак 96 у сезони за нама, а када се присетите да је Јокић одиграо 94 меча за само 207 дана – онда је изузетан рад на физичкој спреми од пресудне важности.

И, зато, док наши репрезентативци после окупљања у четвртак, те контролних тестирања и уводних тренинга у Београду, те одласком „у ковницу злата“, на Копаоник, (тек) у недељу 21. јула крећу са оним делом припрема који најрадије не би да вам препричавају, јер то јесте најтежи део њиховог позива, али и најважнији – Јокић већ тренира. Двапут дневно.

Његов рад на усавршавању, по НБА плану из Денвера, већ се спроводи у дело, а „надгледање радова“, попут члана некаквог Надзорног одбора, вршио је минулих дана Фелипе Ајхенбергер, Бразилац који је главни кондициони и тренер за снагу у Нагетсима.

Ајхенбергер, који је нарочито поносан на то што је са Јокићем успео да изгради посебан однос, те да од „буцка из Сомбора“ направи једног од најиздржљивијих НБА играча, а да притом његова лакоћа покрета и брзина реакција нису опали због увећане снаге, сада из Сомбора шаље фото-разгледнице, јер је управо у том граду и радио минулих дана са нашим НБА асом да још боље, још спремније дочека велике изазове. Уз оне 94 утакмице, или више њих ако Нагетси преброде друго коло плеј-офа, биће ту и септембарских искушења у Кини. Против најбољих на свету. Јокић се за све то – већ сада спрема.

Његово усавршавање у НБА ритму, које ће свакако користити и нашој националној селекцији, „надгледаће“ ових дана и лично Мајкл Малон, тренер Денвера, који ће и трећу годину заредом доћи у Србију да буде уз младог Сомборца током кондиционог дела припрема.

Правила најјаче лиге света предвиђају да кошаркаши који планирају учешће на Мундобаскету смеју да буду уз своје репрезентације тек од 2. августа, што је две недеље касније у односу на почетак припрема „орлова“, али то свакако не значи да ће наши НБА асови седети скрштених руку до тада. Бјелица је са припремама у Сакраменту почео још док је трајала завршница плеј-офа, Богдан и Боби ионако тешко да могу да замисле дан без кошарке или неке активности везане за њу, а Јокић већ увелико тренира двапут дневно.

Да, можда је Никола могао да порани, дође са севера Србије на окупљање, да у подне буде у Београду са саиграчима, па да онда опет проведе три сата у путу и настави да се припрема за Мундобаскет и клупске изазове. Можда је и могао. Јер, тимски дух јесте битан. Био и остао.

Али, можда то и није толико важно као што се нама чини да је важно. Ако је он пре многих већ на припремама, онда остаје само да сачекамо то првенство света и бодримо Салетове „орлове“ које уопште не чека лак посао. Са спремним Јокићем, са осталим нашим НБА асовима, са евролигашким момцима који пуцају од жеље да се докажу и на највећој светској сцени, то би могла да буде песма. Један стих, који је „одлутао“ до Сомбора, биће на правом месту у право време. Таман када то прописи и дозвољавају.

Само ви не дајте да вам неко погрешном мелодијом квари песму какву одавно нисмо имали.

Стихови су – баш какви треба да буду.

Да нису, не би нас репрезентација коју волимо сада толико занимала – као што одавно није био случај.