Прочитај ми чланакИЗ Котежа - у НБА, са баскета у крају - на "свемирске" терене најјаче кошаркашке лиге на свету.
Необичан развојни пут за Алена Смаилагића (18), новог члана Голден Стејт Вориорса, рођеног Београђанина, који је, као гост „Новости“, причао о томе како је завршио „преко океана“, шта му је говорио Стеф Кари, а шта му је, када је имао 13 година, рекао Мока Славнић, о животу у Америци, као и са киме би од српских играча највише волео да игра.
Ален Смаилагић, којег су Голден Стејт Вориорси изабрали са 39. позиције на овогодишњем драфту, каже да се утисци и даље нису слегли:
– Још ми се све окреће и нисам свестан свега. Очекујем да добијем неку минутажу, да покажем да ту припадам, па током године да растем. Голден Стејт је своју династију изградио добрим одабирима на драфту, много пикова друге рунде се ту добро показало.
На Смаилагића је, након године проведене у филијали Голден Стејт Вориорса, најјачи утисак оставио један од најбољих шутера и играча из НБА:
– Након једне утакмице коју сам преседео, Стеф Кари ми је пришао. Био сам одушевљен. Човек који је милионер, НБА звезда и који уопште није имао разлога да прича са мном ми се обратио. Ја сам био у бедаку што нисам играо, међутим, он ми је рекао: „Мали, полако, имаш 18 година, не мораш нигде да журиш. Ја сам био на колеџу у твојим годинама.“ Мени је то много пријало и дало снагу да наставим даље, није морао ништа да каже, а дечко је пришао и причао са мном као да ми је брат рођени.
Било је и чарки са једним играчем:
– Мало сам се покачио са Демаркусом Казинсом на једном тренингу. Рекао ми је да му се свиђа што сам борбен, али да ћу, ако га ударим још једном, видети шта ће се десити. Нисам знао шта да радим, много је јачи од мене, морао сам да га бијем али да нико не види.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 18, 2019
Наравно, ништа није могло да прође без добацивања Дрејмонда Грина, крилног центра „ратника“ и „лошег момка“ НБА лиге, који је познат као неко ко има дуг језик и пргаву нарав:
– Он је невероватан. Мени је одмах рекао да се не уплашим кад ми приђе и да ће да се дере на мене чим добијем лопту. Једва чекам да одем тамо…
Све је почело у београдском насељу Котеж, крају у којем је одрастао.
– Тата ме је уписао са седам година, када сам кренуо у први разред основне школе, пре свега да ме склони са улице, јер је Котеж проблематичан крај. Тренер Мишке ме је да ли желим да дођем на тренинг и да ћу три месеца тренирати бесплатно. Рекао сам да ћу доћи да пробам, али после тога сам се заљубио у кошарку и наставио да тренирам. Са мном је радило много људи у клубу, сам директор, његова супруга, тренер Мишке, све до Ненада Петронића и Вање Будмића, који су ми много помогли у животу. Не бих могао да направим разлику између њих.
„Новости“ су посетиле терен на којем је Смаилагић започео кошаркашку одисеју. Мала сала у Котежу нема чак ни димензије правог кошаркашког игралишта, већ је то пола једног терена, са само једним кошем и линијом за три поена.
– Ту сам почео, и већину свог времена преко дана проводио тамо. Увече смо имали салу за цео клуб, али највише времена сам проводио са индивидуалним тренером у тој малој сали. Ненад Петронић је преузео на себе да ради са мном, да плаћа салу и да га ништа друго не занима. То сам сазнао тек недавно.
„Оракл арена“ у Оукленду иде у заборав. Голден Стејт Вориорси ће од наредне сезоне наступати у новој арени у Сан Франциску, коју је наш нови НБА играч имао прилике да посети.
– Био сам у новој хали, изгледа невероватно, одмах сам се заљубио у њу, али ова у Котежу ипак има душу.
Каже да се надао одласку у НБА, али да није могао ни да сања да ће се то десити тако рано.
– Била ми је жеља, али сам мислио да ће то доћи касније, после двадесете. Пришао ми је један скаут пре три године и рекао да ће ако наставим овако да радим бити нешто од мене, у супротном, могу да се поздравим са кошаркашком каријером.
На радар екипа из НБА је дошао на препоруку Косте Јанкова, интернационалног скаута.
– Коста познаје директора клуба Дамира, који му је рекао да дође да ме погледа. Тако је све почело.
У почетку нису показивали превише интересовања, али све се променило прошлог лета.
– Долазили су једном у годину и по дана, чисто да провере стање. Пошаљу неког да виде играча Звезде или Партизана и, успут, да виде и мене. Са 18 година је виђен напредак, и ту се појавило озбиљно интересовање.
Млади кошаркаши неретко заврше у редовима једног од „вечитих“ ривала, али игром судбине Смаилагић је отишао право из КК Беко пут Америке.
– Мирослав Мута Николић је 2017. хтео да ме доведе у Партизан, имао сам предуговор са Динамиком, али су ми рекли да ћу играти у јуниорима, а то сам већ имао у Беку, који је много бољи у млађим селекцијама и, генерално, одличан клуб за младе играче. Добија се минутажа и игра се са много јачим играчима, жаргонски речено – дрвосечама, који, кад те ударе, ударе те тако да запамтиш. Мало је фалило да одем у Динамик, да је Мута остао вероватно бих и отишао тамо, али Бог је овако хтео.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 18, 2019
Смаилагић је у редове Голден Стејт Вориорса стигао преко развојног тима те екипе, а био је четврти пик на драфту Џи лиге 2018.
– Нисам имао појма да ће да ме одаберу. Човек из клуба је рекао да сам спреман и да би требало да одем на тај драфт. Саут Беј Лејкерси, развојна екипа Л. А. Лејкерса, драфтовала ме је, али су ме трејдовали у Санта Круз Вориорсе за једног старијег играча.
Разлика између европске и НБА кошарке није само у приливу новца и логистици, већ и у самом начину игре, што често уме да буде препрека младим играчима који се отисну „преко баре“.
– Кад сам дошао тамо први пут, питао сам се шта ја ту радим. Ти играчи поседују невероватну брзину, скочност, али након два-три тренинга сам схватио да су и они људи. После су почеле утакмице, моје бројке су расле, и почео сам да завређујем пажњу.
Додаје да му није било лако на почетку, пре свега зато што је био сам.
– Тешко ми је било првих месец дана. Био сам сам тамо, први пут да нисам са породицом, а ни енглески нисам знао баш најбоље, али сам доста напредовао на том пољу. Много пажње се посвећује млађим играчима, од мене нису знали шта да очекују, ја сам најмлађи играч у историји Џи лиге. Остали играчи су били фасцинирани са мном, мислили су да сам дошао из Африке и да су ми фалсификовали крштеницу.
Смаилагић је наступао за кадетеске и јуниорске селекције српске репрезентације, али због обавеза у Санта Круз Вориорсима није могао да се одазове позиву у скорије време, као ни да један позив чека више од осталих.
– Било је позива, али сам имао обавезе у Америци и једноставно нисам стигао. Сада чекам позив селектора Ђорђевића, којем ћу се радо одазвати. Нисам се чуо са њим, али сам причао са Богданом Богдановићем, који ми је пожелео пуно среће и поручио: „Видимо се на терену!“
Каже да би од српских играча волео највише да игра са плејмејкером и капитеном наше репрезентације, али најдраже би му било да укрсти копља са свима њима на кошаркашком терену.
– Са Милошем Теодосићем бих најрадије наступао, али највише бих волео да играм против свих њих, да се докажем и да онда упоређејумо ко је какав – завршио је причу Смаилагић.
МОКА ГА ОДМАХ „СНИМИО“
КАО млађи је имао и један интересантан сусрет са чувеним Зораном Моком Славнићем.
– Нисам му ни пружио руку а већ ме опсовао! Рекао ми је да ћу бити играч, али да не жели да ме „поквари“. То је било кад сам имао тринаест година, мислио сам да не жели да ме тренира, да хоће само да ме „откачи“.
НИШТА КАО БАСКЕТ У КРАЈУ
ЧЕСТО се играње у свом крају апострофира као место највећег притиска, чак је и Саша Ђорђевић спомињао играње на чувеном новобеоградском „ранчу“, а победу против старијих упоредио са освајањем Светског првенства.
– Баскет у крају је нешто најлепше, и то не може да се пореди са другим стварима, једноставно, пустиш мозак на испашу и уживаш. Многи другови из краја ми говоре да не могу да верују да познају НБА играча, а до јуче смо седели заједно у школској клупи. Увек ме зову да играмо „један на један“, али ми је, нажалост, забрањено.
УЗОРИ БЈЕЛИЦА И ДУРЕНТ
– Највише се угледам на Немању Бјелицу и Кевина Дурента. Са Дурентом нисам имао неки контакт, доста је асоцијалан, углавном је са својим друштвом, једино пре утакмице или тренинга може да се поприча са њим, али после тога да се оде на неку кафу или нешто друго веома тешко.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 18, 2019
