Прочитај ми чланак
(Саша Озмо)
Новак Ђоковић направио је брејк за 2:1 у петом сету, победнички је подигао руку, погледао ка својој ложи и самоуверено одшетао до столице.
Сви на Род Лејвер Арени јасно су видели крај и нови худинијевски преокрет четвороструког шампиона у Мелбурну.
Међутим, у наредном гему Новак четири лоптице шаље у мрежу и поклања гем Вавринки. Затим у поену дугом 31 ударац пропушта брејк лопту, а на изједначењу промашује волеј. Неких четрдесетак минута касније сличан волеј, само још лакши, послаће далеко у аут и омогућити Станисласу Вавринки највећу победу у досадашњој каријери – 2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7.
Чекају нас бројне анализе у којима ће се до најситнијих детаља студирати који су узроци Новаковог пораза. Треба бити поштен и на почетку истаћи главни – фантастични Станислас Вавринка.
Прошле године у Мелбурну недостајало му је искуства на највећој сцени, у Њујорку није имао кондиције, али сада је дочекао својих пет минута – ниједног тренутка није посустајао, играо је одважно од почетка до краја, па је и заслужио да га срећа погледа у завршници.
Основна замерка Ђоковићу вероватно ће бити пасивна игра, али она стоји само донекле – Вавринка поседује снажније ударце од Новака и током доброг дела меча једноставно га је отерао иза основне линије. Слично успева да учини и Дел Потро са Ђоковићем, једина разлика јесте што је Швајцарац сада дуже издржао у тако убитачном ритму.
СТАТИСТИКА
Станислас Вавринка – Новак Ђоковић 2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7:
Трајање: 240 минута
Асови: Вавринка 17, Ђоковић 7
Дупле грешке: Вавринка 5, Ђоковић 1
Проценат првог сервиса: Вавринка 58% (98-170), Ђоковић 73% (105-144)
Освојени поени на први сервис: Вавринка 72% (71-98), Ђоковић 71% (75-105)
Освојени поени на други сервис: Вавринка 50% (36-72), Ђоковић 59% (23-39)
Најбржи сервис: Вавринка 219 км/х, Ђоковић 203 км/х
Просечна брзина првог сервиса: Вавринка 194 км/х, Ђоковић 187 км/х
Просечна брзина другог сервиса: Вавринка 156 км/х, Ђоковић 146 км/х
Поени на мрежи: Вавринка 20-30 (67%), Ђоковић 26-35 (74%)
Брејк лопте: Вавринка 5-10 (50%), Ђоковић 4-7 (57%)
Поени на ритерн: Вавринка 46-144 (32%), Ђоковић 63-170 (37%)
Директни поени: Вавринка 51, Ђоковић 45
Неизнуђене грешке: Вавринка 60, Ђоковић 60
Укупно поена: Вавринка 153, Ђоковић 161
Станислас је углавном сервирао најбоље када је то било најпотребније, а најилустративнији пример тога јесу два узастопна аса брзином од преко 200 км/х на брејк лопти при резултату 3:3 у петом сету.
Ако се то и могло очекивати када је Вавринка ’у зони’, ретко ко је мислио да ће Стен тако добро читати Новакове сервисе и дубоко ритернирати. Осим тога, Швајцарац је слајсом мучио Ђоковића и реметио му ритам у тренуцима када је Новак преузимао контролу у поенима. То је један од разлога зашто је Станислас у више дугих размена него иначе излазио као победник, што је још један изненађујући и важан елемент.
Ипак, није све до Вавринке, имао је српски тенисер и те како лепу прилику да победи. Није недопустиво испустити брејк вишка у петом сету, али супарник би онда барем требало да уради нешто спектакуларно, као што је Надал учинио прошле године на Ролан Гаросу.
Сада је Вавринка био на конопцима, а Новак га је вратио у игру поклонивши му рибрејк шаљући једну лоптицу за другом у мрежу, иако је у том гему погодио већину првих сервиса. Све грешке тада направљене су форхендом, Новаковим у овом мечу најлабилнијим ударцем, којим је направио 32 неизнуђене грешке.
Даље, у другом и трећем сету Ђоковића је потпуно издао ритерн. Треба одати признање Вавринки за изванредне сервисе који су ретке прилике нашег играча онда чиниле још значајнијим, али Новак је и сувише других сервиса послао у аут по дужини и тако испустио драгоцене полушансе да раније преокрене ток збивања на терену (Вавринка је неколико пута преокретао после 0:30 у гему). Уосталом, довољно је рећи да најбољи ритернер света цео други и трећи сет није створио ниједну прилику за брејк.
Тактички гледано, Ђоковић је могао да буде за нијансу агресивнији, али већ смо напоменули да га је у тој намери добрим делом спречио Вавринка, мада је утицао и пад самопоуздања када је ривал већ био у налету.
Оно што је стратегијски Новак сигурно могао да промени јесте инсистирање на бекхенду Швајцарца, који се показао поузданим и у офанзивном и у дефанзивном смислу. Ђоковић је неретко искључиво инсајд-аут форхендима градио поен и то му се обијало о главу (без инсајд-ина), а ритам је недовољно често разбијао и бекхенд паралелом, својим некада заштитним знаком.
Сва четири смеча која је одиграо Новак је извео савршено, али га је мрежа ипак опет коштала победе. На 30:30 у последњем гему Вавринка је лоше захватио лоптицу на ритерну, она је једва прешла мрежу, али Ђоковић није знао шта ће са њоме и послао ју је у аут.
На меч лопти Новак одабира изненађење и сервис-волеј игру – сада је лако рећи да је погрешио, али на тај начин је нпр. освојио врло важан поен у последњем гему финала Вимблдона 2011. године. И сада је идеја била добра, почетак егзекуције такође – сервис по ширини и висока лоптица као одговор, али оно што се после десило није ствар игре на мрежи, него психе. Баш као и поен пре тога.
Управо је ту и Вавринка добио меч – Новак је освојио осам поена више (161-153), а изгубио је меч. То је обично знак да је ривал боље играо кључне поене, што је сада био случај и на шта се заправо свела њихова четворочасовна борба.
Сарадња са Бекером није почела баш најславније, а да ствар буде гора, киксеви су се догодили баш у оним сегментима где је Немац требало највише да утиче – на волејима и менталној снази.
Вавринка је прекинуо Новаков низ од 25 победа у Мелбурну, као и серију од 14 узастопних Грен слем полуфинала.
Ипак, шта је, ту је, није Ђоковић могао довека да осваја Аустралијан опен. Судећи по Новаковом понашању после меча и одговорима на конференцији за новинаре, он овај пораз није схватио трагично. И не треба.
Сећате ли се како покојни Павле Вуисић у култном филму “Ко то тамо пева“ на усуту му чашићу ракије реагује тако што натегне из флаше? У претходне две године Новак је себе частио чашицом у Мелбурну и то је било то – сада је прескочио чашицу, али надајмо се да ће попити из флаше на осталим Грен слемовима.
(b92)
