Прочитај ми чланак
Данима праве кампању истоветну као за време НАТО бомбардовања.
Тада сам им рекао све што мислим, сада ћутим, али не знам докле ћу – каже волонтер у школи Манчестер Ситија.
Није пријатно бити Србин у Енглеској ових дана. Саша Ћурчић ради у Академији Манчестер ситија и каже да му дође да као и 1999. године све батали и врати се у Београд. Како не би Енглезима сасуо у лице све што мисли…
– Рекао сам новинару „Дејли стара“ да је боље да ме заобиђе ако ми мисли добро, док оне хушкаче са „Скај њуза“ не могу да смислим. Већ данима праве кампању против Србије истоветну као за време НАТО бомбардовања 1999. године.
Е, тада сам им рекао све што мислим, тада сам протестовао, штрајковао и остао без четворогодишњег уговор са Кристал паласом и 2,5 милиона фунти. Зато сада ћутим, али не знам докле ћу – у даху прича изнервирани Ћурчић.
Има Ћурчић и један предлог за пријатеља Саву Милошевића.
– Требало би неко да едукује нашу децу да немају анимозитет према људима друге расе, поготово црнцима. Јер, верујте ми да ће вам у Лондону и Њујорку пре на улици помоћи црнац него Енглез или Американац. Знам то из искуства, ја сам већ 11 година на улицама метропола – не крије Ђурчић.
Некадашњи наш репрезентативац истиче да му се чини да је све оркестрирано и изрежирано још пре пута за Крушевац.
– То што су појединци из публике вређали Роуза на расној основи, искоришћено је на Острву за политичку кампању и сва прича се своди на „расизам“, а не на тучу играча. По свему што је Роуз радио током меча, нико не може да ме разувери да није имао намеру да испровоцира публику и наше играче.
Он је кривац, откриће се то, а притом он нема појма да у Србији не мрзе црнце, да они годинама играју у нашој лиги. „Скај њуз“ само филује вестима како се јављају невладине организације са кампањама против „расизма“. Штампају се мајице, припремају протести, сви гледају да ућаре на томе.
Чак је и мој менаџер Сем Алардајз окупио неке играче који ће за викенд да протествују. Цинизам до крајњих граница од народа који је предњачио у робовласничком друштву иде дотле да пуштају снимке како Коларов 2007. године у Холандији јури за неким играчем Албиона, а он је велики пријатељ са Балотелијем и Вијером. Енглези су измислили драму и режију, не Срби…
Највише Ђанија боли та карактерна особина Енглеза да у оваквим ситуацијама заћуте и спусте поглед.
– Неће наши играчи имати проблем због свега што се дешавало у Крушевцу, ипак су Бане, Коларов, Вида и Жига светски признати асови. Међутим, иритира та њихова одбојност.
Бар овде знају да сам се ја дружио са све самим црнцима Колимором, Јорком, Родманом, да сам у Њујорку био у њиховом гету, да ми је једна од девојака била из Боцване. Па Коларову је добар пријатељ Патрик Вијера, онај исти Француз који се пошибао својевремено са Михајловићем и то око увреда због боје коже.
Тужно је то што је цела Енглеска отрована мржњом према Србима и то све због нечега што се у њиховој земљи догађа свакодневно на улицама – не крије Ћурчић.
ПОСАО ПРЕКО КОЛАРОВА И СЕЛЕРСА
ЋУРЧИЋ већ три месеца ради волонтерски у омладинској школи Манчестер ситија и чека да се отвори место како би се трајно запослио.
– Велику захвалност за шансу да радим са клинцима од 13, 15 и 17 година као демонстратор и „скил тренер“ дугујем Коларову и мом бившем саиграчи из Болтона, шефом Академије у Ситију Скоту Селерсу. Они су задовољни мојим радом, а да ли ћу добити посао, зависи од много фактора – каже Саша.
