Прочитај ми чланакНајвећи тенисер свих времена је Новак Ђоковић. То говоре све бројке, али и стручњаци. То говори и здрав разум. Ово ће оспоравати само они који Новака мрзе, или они којима је посао да га оспоравају. Или они којима је посао да зауставе Новака и покушају да га спрече да предност над Федерером и Надалом учини још недостижнијом.
Највећа тенисерка свих времена освојила је „само“ 9 гренд слемова у каријери. Далеко од Серене Вилијамс (23) и Штефи Граф (22). Па ипак, свако ко зна било шта о тенису рећи ће да је највећа тенисерка свих времена рођена у Новом Саду 1973. године и да се зове Моника Селеш.
Свака част Новаку, али оно што је Моника радила почетком деведесетих година никад пре или касније није виђено у тенису. Ниво доминације који је показала, и то од своје 16. до 20. године је нешто што се вероватно више неће видети.
Дете из Југославије, девојчица коју су на Западу волели да мрзе, исто као Новака, појавила се у светском тенису у доба велике доминације Немице Штефи Граф. Ова неумољива појава са стравичним форхендом и бекхендом који је смиривао сваки напад противника уништавала је годинама све што се налазило прекопута, са друге стране мреже. Једноставно, није имала конкуренцију. А онда, 1990. године, кад је почео и крај државе у којој је рођена, ниоткуда се појавила „Мала Мо“ и почела да руши легенду Штефи Граф.
Форхенд Графове, нерешив за све остале, био је само „пуњење“ за ракете Монике Селеш са основне линије, а бекхенд Немице био је све немоћнији и немоћнији пред метеорском кишом коју је добијала од девојке која се на врх света попела кад је имала само 17 година.
Моника Селеш је ушла у велике турнире 1989. године, кад је на Ролан Гаросу дошла до полуфинала. Већ следеће године сензационално је победила Штефи Граф у финалу са 7:6, 6:4 и освојила своју прву гренд слем титулу.
У Аустралији 1991. године победила је Јану Новотну са 5:7, 6:3 и 6:1 и узела другу титулу. У финалу Ролан Гароса исте године победила је Аранчу Санчез Викарио са 6:3, 6:4 за трећи гренд слем. Исте године је на УС опену победила Мартину Навратилову са 7:6, 6:1 за четврту гренд слем титулу. У Аустралији следеће, 1992. године добила је Мери Џо Фернандез са 6:2, 6:3, за 5. гренд слем. На Ролан Гаросу је у једном од мечева века победила Штефи Граф за своју 6. велику титулу, са 6:2, 3:6, 10:8. Једина освета коју је Штефи добила десила се те године на Вимблдону, када је добила Монику са 2:0 у сетовима. Међутим, већ на УС Опену Моника је узела 7. гренд слем, победивши Аранчу Санчез Викарио у финалу са 6:3, 6:3. У Аустралији 1993. је наставила свој велики низ и освојила је 8. гренд слем, победивши Штефи са 4:6, 6:3, 6:2. Дакле, за ове две године, узела је 8 гренд слемова, чистећи са терена све пред собом, а нарочито дотад непобедиву Штефи Граф.
Моника Селеш је у моменту кад је узела Аустралију, и 8. гренд слем титулу, имала само 19 година и један месец. Нико није имао решење за њену игру, а нарочито не Штефи Граф, коју је тада већ редовно „чистила“ са терена.
Од јануара 1991. до фебруара 1993. године Моника Селеш је играла 34 турнира. На 33 од 34 турнира дошла је до финала, а освојила је њих 22. На гренд слемовима је имала учинак од 55 победа и једног пораза.
Колико је ово непоновљиво, јединствено, невероватно, оставићемо вам да сами процените.
Сетите се, Надал и Федерер су 8. гренд слем узели кад су имали 25 година. Новак кад је имао 27.
Толико је добра била Моника.
И толико је очајна била Штефи, љубимица тениске аристократије и медија.
Познато?
И? За оне који не знају, шта мислите, како је заустављена Моника Селеш? Укинули јој визу?
Не.
Моника је после Аустралијан Опена наставила да меље све на терену, освајајући турнир за турниром, и очекивало са да WТА догађај у Хамбургу, у Немачкој, буде још само један у низу пехара који ће освојити.
3о. априла 1993. године, у току четвртфинала против Магдалене Малејеве из Бугарске, у којем је водила, Моника је седела на столици за време паузе између гемова.
Зачуо се жамор у публици, камера је показала Монику како са болном гримасом лежи на терену, а у публици је настало велико комешање. Полицајци су ухватили и држали једног човека.
И тек тако, оно што је требало да буде највећа каријера у историји тениса, највећа каријера у историји спорта, прекинуто је.
Гинтер Пархе, 39-годишњи Немац, пришао је Моники с леђа и зарио јој нож поред лопатице. Овај самац, фанатични навијач Штефи Граф, није могао да поднесе да његову љубимицу на терену „убија“ Селеш, па је одлучио да он на терену убије Монику.
Мо је превезена у болницу, где су јој установили рану дубоку 4 центриметра, која се зацелила за неколико недеља, али рана у њеној 19-годишњој души и глави била је много дубља.
Никад више Моника није била иста. После три године паузе, и велике борбе са сопственом психом и демоном званим Гинтер Пархе, вратила се у тенис, али не више као непобедива Југословенка Моника Селеш, чудо од детета, него као новопечена Американка Моника Селес. Освојила је и у тој новој кожи још 1 гренд слем (против Анке Хубер, у Аустралији 1996.), али остала финала је губила (2 од Штефи Граф и једно од Санчез Викарио).
А Штефи Граф је, без претње Монике, побеђивала и побеђивала, и скупљала трофеје. Гинтер Пархе је све то гледао и уживао у свом злоделу. Оно што је наумио, остварио је.
У почетку је напад у Хамбургу био испитиван као могући напад из мржње, пошто је Моника играла за Југославију, а Југославија је у светским медијима сатанизована. Познато је било и да је добијала претње смрћу, због мржње коју су многи осећали после гледања информативно-пропагандног програма у разним медијима.
Ипак, немачке власти су брзо, неки би рекли и пребрзо, одлучили да је напад дело „психички поремећеног човека“. Али нису успеле да одлуче и објасне како је могуће да Пархе ушета на максимално обезбеђен спортски догађај са ножем, да приђе на центиметар од броја 1 на свету и да јој, неометан, зарије тај нож у леђа.
Неки су тада рекли да то не би било могуће да је на столици седела Штефи Граф.
И тако је Пархе провео остатак живота иза решетака, због покушаја убиства најбоље тенисерке на планети?
Грешка.
Гинтер Пархе је провео 6 месеци у притвору, а на суђењу је проглашен психолошки нестабилним и одређена му је „казна“ од две године психолошког лечења.
Моника Селеш више никад није играла тенис у Немачкој.
„Оно што људи заборављају је да ме је овај човек убо намерно, и да никад није служио казну за то. Неће се десити да ја тамо поново играм“, рекла је Моника касније, у једном интервјуу.
Може ли нешто јадније од овог?
Може.
WТА (женска тениска асоцијација) обећала је да ће број 1 Монике Селеш бити „замрзнут“ за време њеног одсуства, али ово се никад није десило. Све водеће играчице су се побуниле против овога, а једини изузетак била је Габријела Сабатини. Чак 16 од 17 најбоље рангираних играчица су у Риму 1993. гласале да се ово не догоди.
Моника Селеш је наредне две године патила од депресије, а као резултат напада је развила и поремећај у исхрани.
Занимљиво, Дон Баџ, велики амерички тенисер и познавалац закулисних радњи у белом спорту, рекао је 1994. године следеће: „Овде је нешто скривено, скоро као код случаја Ненси Кериген (америчка клизачица на леду чије пребијање је организовала конкуренткиња Тоња Хардинг).
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 19, 2022
