Прочитај ми чланакСрбија ће после осам година поново наступити на Светском првенству. Славољуб Муслин је успео да одведе “орлове” на Мундијал, а наша селекција у квалификацијама рачунала на 26 фудбалера и сви до једног су дали огроман допринос.
Стратег наше селекције је у уводним мечевима тражио добитну комбинацију, коју касније није мењао. Најстандарднији су били Ивановић, Костић, Тадић, Миливојевић, Митровић, Рукавина, а нешто мање минута од њих одиграли су Коларов и Матић.
Наши момци су се истакли добром игром у нападу, дали су 20 голова, али, сем дуела са Аустријом, и одбрана је умела да делује као непрелазна препрека у ривали. У нашој, групи Д, баш наша два фудбалера била су најбољи стрелци – Александар Митровић је постигао шест голова, а Душан Тадић четири.
Но, кренимо редом. Ових 26 момака су хероји Србије, који су заједно са Славољубом Муслином нашу земљу вратили на светску мапу после осам година.
Владимир Стојковић
Искусни чувар мреже је спасавао Србију на мечевима против Аустрије и Републике Ирске, када је бранио зицере и свакако је један од најзаслужнијих што “орлови” иду на шампионат планете. Кад је било најтеже, бриљирао је. Чак и када би нам се, једном у десет мечева, десило да примимо три гола, за његову игру постојале су само речи хвале.
Предраг Рајковић
Бранио на два меча, против Ираца у Београду и Молдавије. Показао је да Србија не мора да брине у будућности за место међу стативама, јер је био на висини задатка на тим утакмицама.
Антонио Рукавина
Неуморни десни бек је сјајно одиграо целе квалификације! Шпартао је покрај десне аут-линије, није било за њега изгубљене лопте, константно је представљао опасност за противнике. Асистирао Митровићу у Крадифу, када су “орлови” освојили један од кључних бодова.
Бранислав Ивановић 1 гол
Капитен је био на висини задатка на свим мечевима. Био је прави командант одбране, покривао би саиграче када би погрешили, селектор је имао безгранично поверење у њега. Ивановић му је на томе вратио одличним партијама и голом у Молдавији.
Јагош Вуковић
Дефанзивцу Олимпијакоса је селектор често давао прилику у квалификацијама и показало се да је то права одлука. Играо је за репрезентацију и повређен, храмљао је у последњих неколико минута у Даблину и потврдио је са каквим се жаром игра за Србију.
Матија Настасић
Његово место на позицији левог штопера није се доводило у питање. Није био у тиму само када је био суспендован. У многим мечевима је био на висини задатка, противничким нападачима није било свеједно када виде Настасића на другој страни.
Стефан Митровић
Добијао је прилику на почетку квалификација, имао је проблема са аустријским нападачима, али је Србија тада тријумфовала. Био је спреман да у сваком тренутку донесе “свежу крв” на терену.
Никола Максимовић
Стандардан код Славољуба Муслина у другом делу квалификација, уносио је додатну сигурност. Против Ираца у Даблину је био искључен, али се жртвовао за победу, јер је спречио контру и сигуран гол.
Душко Тошић
Играо на првом мечу у квалификацијама против Републике Ирске, касније је предност имао Матија Настасић. Посао је на том мечу одрадио веома добро, а онда је стрпљиво чекао нови позив. И, дочекао на крају квалификација. Као стартер против Грузије показао колико сигурности у његовој игри доноси искуство, стицано играњем у јаким лигама, али и чињеницом да је члан националног тима већ 11 година.
Александар Коларов 2 гола
Један од кључних играча Србије у квалификацијама! На почетку није играо због суспензије, али је након ње био неизоставан члан првог тима. Постигао два гола, против Молдавије и Ирске. Пројектил у Даблину је “орлове” довео на корак од Мундијала.
Иван Обрадовић
Пре него што се повредио, Муслин га је редовно позивао у репрезентацију. Био је замена за Александра Коларова, на два меча је играо од првог минута.
Филип Младеновић
Био је стартер на првом мечу против Ираца, касније није добијао позив, јер је изгубио статус првотимца у Стандарду.
Немања Матић 1 гол
Човек који све види и чије лопте имају очи. На почетку квалификација је морао да одрађује суспензију из претходног циклуса, али је донео огромну сигурност када се вратио на терен. Смиривао би саиграче када је то било потрено, имао огромног удела у дефанзиви и у нападачким акцијама. Гол у Бечу само је један детаљ његовог широког спектра могућности. А његова највећа врлина је што не заборавља да је – човек. Показује то утицајем на колеге, помагањем родном крају, али и – сузама. Са њима у очима је и прославио одлазак Србије на Мундијал. Толико чекани. Заслужени.
Лука Миливојевић 1 гол
Један од најстандарднијих чланова националног тима. За неуморног везисту није било изгубљене лопте, одрађивао је “прљаве” послове, знао је да квари игру противника, али му није страна ни одлична игра у офанзиви. Дао и један гол, за вођство у Аустрији, али је на следећем мечу селектор Муслин одлучио да задњег везног уз Матића не игра Миливојевић, већ Гудељ.
Љубомир Фејса
Повреде су га спречиле да забележи много већу минутажу. Када год би се нашао на терену, одлично би одрадио посао.
Немања Гудељ
Стандардан на почетку квалификација, када у тиму није било Немање Матића. Одрађивао је одличан посао у дефанзиви, а на крају квалификационог циклуса се вратио у стартну поставу и показао да је са правом у најужем Муслиновом избору.
Немања Радоја
Играо против Молдавије у Београду, у игру ушао у другом полувремену. Повреде колена су га спречиле да забележи више наступа за национални тим.
Душан Тадић 4 гола
Дефинитивно лидер “орлова” у овим квалификацијама! Сјајним потезима би вукао саиграче напред, био кључни човек у победи против Аустрије у Београду, која је и најавила да ће се Србија пласирати на Мундијал. Цео стадион му је скандирао после те бриљантне партије, постигао је четири гола и имао седам асистенција. Један од најпродуктивнијих фудбалера у овим квалификацијама.
Филип Костић 2 гола
Неизоставан шраф у Муслиновој машинерији. Борио се за сваку лопту, постигао је два гола, али је његов допринос у одбрани немерљив. Има огромно поверење селектора “орлова”.
Зоран Тошић
Прилику је добијао са клупе, али је показао да је војник овог тима, да је у служби успеха репрезентације. Углавном је на терен улазио баш уместо Костића.
Александар Катаи
У првом делу квалификација је као резерва доносио квалитет више на терену, али је у финишу изгубио место у тиму због неиграња у Алавесу. Знао је да сачува лопту када је требало, али и да погура “орлове”.
Адем Љајић
Селектор Славољуб Муслин га је позивао у завршници квалификација, а шансу је добијао са клупе, осим против Грузије, када је од првог минута „летео“ по терену. Није успео да се упише у стрелце, али је показао да фудбал има у малом прсту. А и да воли да игра за овај тим, о чему сведоче и клизећи стартови код супарничке корнер заставице, стална позитивна комуникација са навијачима и позиви да бодре овај тим Србије. Наравно, Љајић је више од момка који диже атмосферу, а игре у дресу са државним грбом биће, свакако, све боље како му и минутажа буде расла.
Мијат Гаћиновић 2 гола
Оправдао је сваки минут проведен на терену. На дебију против Грузије је био стрелац, а погодио је и мрежу Молдавије, када је пробио бедем противника. Залог је за будућност репрезентације Србије.
Александар Митровић 6 голова
Најбољи стрелац селекције Србије и целе групе Д у овим квалификацијама. Донео је “орловима” прегршт бодова – против Грузије, Аустрије, два пута против Велса. Укупно шест пута је погађао мрежу ривала и сви ти голови су били од сувог злата.
Андрија Павловић
Добијао шансу на почетку квалификација, против Молдавије у Кишињеву је био стартер. Није имао среће да се против Ираца у Београду упише у стрелце.
Александар Пријовић 1 гол
Тек у јуну ове године је стекао право да игра за Србију, и одмах је показао о каквом се играчу ради. Асистент за веома битан гол Митровића против Велса, а онда првенцем, против Грузије за пласман на Мундијал, оправдао због чега носи надимак “српски Ибрахимовић”. Прототип нападача-разбијача, тек ће Србији доносити радост.
