Прочитај ми чланак
(Блиц, Курир, Србин.инфо)
Стјепан Бобек
03.12.1923 – 22.08.2010.
Клуб: ФК Партизан
Каријера: У Партизану 1945-59. године, 478 наступа и 425 голова
Највећи успех: Првак Југославије, рекордер по броју постигнутих голова у југословенском првенству
Партизан сигурно не би био ово што јесте да није било Стјепана-Штефа Бобека. На његову иницијативу дресови су постали црно-бели, са Рајком Митићем исписао је прве странице фудбала у Србији и “вечитог дербија”, на једној утакмици постигао је девет голова, био је шампион, а као тренер практично творац чувене генерације “Партизанових беба”.
Рекорде које је поставио и данас нису срушени, а Штеф је и даље најбољи стрелац репрезентације са 38 голова, иако фудбал није играо од 1958. године. Бобек је био мађионичар и у његово време уписане су највеће победе над Црвеном звездом (7:1, 6:0).
У то време важило је правило: ако Бобек и Чајковски играју добро, Партизан ће добити утакмицу. Зато је увек водио рачуна о својим мишићима и загревао се тако што је ишао пешке од свог стана на Каленићу до стадиона.
Бобек је био и стрелац у мечу Спортинг – Партизан (3:3), првој званичној утакмици која је икад одиграна у Купу шампиона. Славни Ференц Пушкаш је говорио да је Бобек фантастичан играч и да се не стиди што је некада покушавао да га копира.
Бобек је причао анегдоту са меча против Динама, када је после примљеног гола стајао на центру са Милошем Милутиновићем и рекао му: “Мали, додај ми лопту и сачекај ме ту!”, а затим предриблао све до гола Загрепчана и вратио се с лоптом код изненађеног Милоша. Године 1995. проглашен је за најбољег играча Партизана свих времена.
Као тренер освојио је три узастопне шампионске титуле са црно-белима. Пре Партизана тренирао је и Легију из Варшаве, а седео је и на клупи Панатинаикоса. Бобек се 1967. вратио у Партизан, а потом је опет отишао у Атину, али као тренер Олимпијакоса. Радио је касније и у загребачком Динаму, скопском Вардару и у Земуну. Носилац је највећег признања у српском фудбалу – Златне значке ФСС.
Бобек о себи у једном од последњих интервјуа (Курир):
„Јесам се одрекао доста ствари због фудбала, али сам захваљујући свом великом таленту живео као бег и видео свет. То нема цену. Јако сам срећан што сам као младић добио премештај да из Загреба дођем у Београд и заиграм за Партизан. Срби су сјајни, примили су ме као да сам се родио овде. “ – прича Стјепан Бобек.
„Спортски сам човек и бежим од политике. Ја сам Хрват, нормално, али истина је да сам заволио Србију. Доказ за то је што сам 60 година већ у лијепом Београду, а могао сам се вратити у Загреб када сам завршио каријеру. Не знам ни пет људи који нису коректни, али нису имали смелости да ми нешто направе, јер сам био невероватно популаран. Ипак сам миљеник Срба. “ – Наставља Партизанова легенда.
„Јако сам скроман. Када сам дошао у Београд, могао сам бирати између трособног и четверособног стана, а ја будала изабрао двособан, у згради где је кафић“ Каленић „. Сада се кајем због тога. Никада нисам тражио новац од Партизана, нити их уцјењивао. До 1963. сам био војни службеник и на своју плату сам још понешто добијао од клуба. Партизан се не може хвалити да је дао Бобеку паре, а неко мисли да сам милионе узео. Нисам ја тај тип! “
За крај се Бобек осврнуо и на године играчке каријере у Партизановом дресу.
„Био сам потпуно нормалан, миран, озбиљан фудбалер, екстра играч, непредвидив, што је публика са одушевљењем примала.
Правио сам потезе које нисам нити знао да могу направити.
Сваку утакмицу сам схватио озбиљно и желио сам побиједити, али нисам добро спавао, посебно када играмо против Звезде.
Од стана на Каленић плацу ишао сам пешице до стадиона. То ми је служило као одлично загревање.
Морао сам водити рачуна о својим мишићима јер сви су очекивали да, ако Бобек и Чајковски играју добро, тада Партизан добија утакмицу. „
– Прича члан генерације која је остварила највећу победу у „вечитим дербијима“ против Звезде (7:1).
Погледајте још:
Легенде Партизана (2): Момчило Моца Вукотић – И Звездаши су га звали: Мајсторе!
Легенде Партизана (1): Милан Галић – страх и трепет за сваког голмана!
Кошаркашке легенде Партизана: Праја – кошаркаш који није умео да промаши!
Љуба Перић: Вечити спикер Партизана чији глас зна сваки Гробар
