Прочитај ми чланак
(моззартспорт.цом)
И хоће ли се догодити невероватна промена када Ерик потпише за црно-беле?
3.5 милиона фунти платио је Манчестер Нанту 2003. за Ђемба Ђембу
Када Ерик потпише за Манчестер јунајтед дешава се невероватна промена…
Парафразом чувене реченице с почетка једног цртаћа може се описати најупечатљивији део каријере новог појачања Партизана, Ерика Ђемба Ђембе. Камерунац вечерас стиже у Београд да се обавеже на сарадњу црно-белима и покуша да се врати на фудбалски пут, пошто је после епизоде међу Црвеним ђаволима мање више ходао странпутицом и никад није успео да оправда долазак на Тетар снова 2003.
На можда највећој фудбалској позорници света била му је намењена улога могућег наследника Роја Кина, мада би поштено било рећи да овај 32-годишњи везиста никад није успео да направи велику каријеру. Зато га је угледни Гардијан у анализи најбољих и најлошијих потеза у менаџерској ери Алекса Фергусона сврстао на седмо место промашаја великог Сера. Мада, за утеху му остаје да се нашао у друштву Форлана, Верона, Бербатова…
Биће да је том неочекиваном паду својевремено, великог талента, кумовао и раскалашан живот ван терена. Медији на Острву тих година дошли су до података из приватног живота Камерунца и на сва звона објавили да је својих 75.000 фунти месечне плате немилице трошио, па је 2008. после епизода у четири енглеска клуба објавио да је – банкротирао!
„Све се десило брзо и прерано у мом животу, нисам знао да искористим шансу за успех у Премијер лиги, али ми није жао због тога. Задесио сам се у погрешно време на погрешном месту. Био сам млад и нисам успео да контролишем ситуацију“, признао је касније Ђемба Ђемба.
А ево како је списко лову коју је зарадио: Купио је десет џипова, отворио 30 различитих рачуна у банкама, задуживао се, а све у жељи да се бар по начину живота ван терена изједначи са осталим звездама Манчестера. Додуше, ником из околине није наудио, већ је сам себи направио медвеђу услугу.
И пошто Фергусон више није могао да чека да таленат једног од освајача Афричког купа нација 2002. исплива на површину, пристао је да га после две године и свега 20 такмичарскух утакмица за Јунајтед прода Астон Вили за милион и по фунти. Том приликом Ферги је практично изгубио два милиона, јер је трансфер из Нанта износио 3,5.
И још један детаљ из Ерикове епизоде на Олд Трафорду, можда и најзанимљивији, који се и дан данас препричава: Када је својевремено напуштао Јунајтед остао је дужан близу 200.000 фунти клупској продавници, пошто је невероватан број својих дресова куповао на црту и слао у домовини пријатељима и хуманитарним организацијама, а притом је наводно мислио да као играч Црвених ђавола не мора да их плати…
„Ђемба Ђемба је дошао до нивоа на коме је имао отворених 30 различитих банковних рачуна, због чега сам свакодневно трошио четири сата да бих контролисао његову ситуацију. Задуживао се, последњи пени од плате морао је да даје на отплату позајмица. Касније је живео само од бонуса. Затражио је јачи уговор, а то код челника тако великог клуба није наишло на одобравање“, открио је по преласку на Вила парк његов тадашњи агент Кристофер Моњи.
Како су му дугови у међувремену нарасли до милион фунти, а Британци га оптуживали да није платио порез (он се бранио речима: „све дажбине према држави су се одбијале од мог уговора, на том плану сам чист“), покушао је Ерик да ревитализује каријеру преласком у Катар. На Блиском истоку није морао много да се мучи (осим да трчи по жеги и спарини), али је зато сваког месеца бројао 15.000 евра и некако се извукао, пошто је и поменути Моњи касније изјављивао како му је прелазак у пустињу била најбоља опција.
Још бољи потез Ђемба Ђемба је повукао преласком у Одензе. У мирној Данској, далеко од енглеских папараца који су му ловили сваки несташлук и гвирили у новчаник, Ерик је постепено градио каријеру и са више од сто утакмица за плаво-беле постао миљеник навијача, а и многи ривали су га у медијским изјавама проглашавали најбољим играчем лиге.
Тако се од заборављеног момка упорним радом претворио у фудбалера способног да оправда очекувања терена. Смирио се и на приватном и на професионалном плану, а они који су имали прилику да га скорије гледају уверавају да је изутетно физички спреман, да му не мањка агресивности и да би попут претходне двојице странаца на позицији задњег везног у Партизану, Антонела Жуке и Мохамеда Камаре, могао да донесе озбиљан бољитак екипи кад је реч о кварењу игре противника. На голове Гробари не морају да рачунају, то му ионако није ни посао, нит заштитни знак. Током каријере постигао их је десетак на такмичарским утакмицама.
Оно због чега је доведен јесте да јурца тереном уздуж и попреко, пресеца нападе ривала, подстиче саиграче и тера их напред. То је радио минуле сезоне у Хапоелу из Тел Авива, одигравши 30 утакмица у првенству, купу и Европи.
„Ерик је сјајан тимски играч и личност, а најбољи је у најважнијим мечевима. Када је велики притисак, он игра јако добро. То смо знали када смо га купили. Зато је у финишу сезоне био наш најбољи играч. Прави је лидер је и велики радник“, рекао је за Ђембу главни скаут Хапоела Ник Ефрати.
Физичка спрема на би требало да му представља проблем. Ионако за Африканце са централног дела континента важи да су лакше прилагодљиви европском режиму тренинга и професионалнији (за разлику од северњака, попут Заима или Забије). А ако је могао да трчи за лоптом по теренима Премијер лиге, вероватно може Ђемба Ђемба да унапреди и игру Партизана.
У Суперлиги готово сигурно. А у Европи? Можда се догоди невероватна промена и кад Ерик потпише за Партизан…
