Прочитај ми чланак
Усташки поздрав и поклич хрватског репрезентативца Јосипа Шимунића у прослави пласмана „ватрених“ на Светско првенство у Бразилу био је и врућ шамар заговорницима балканске лиге, која би фудбалски објединила државице настале на рушевинама велике Југославије.
– Ја другачије мислим. Да ли зато што сам превише романтичан, непоправљиви оптимиста, утописта или југоносталгичар, па немам проблем да се радо и гласно сећам лепих ствари из времена велике Југе, тек верујем да ћемо кад-тад играти заједничку лигу. Није то само спортска потреба за укрупњавањем и подизањем квалитета. Такво једно такмичење имало би и финансијску и социолошку димензију и сврсисходност. И десиће се једног дана. Упркос хулиганизму и националистичким испадима. Шест месеци сам без ангажмана, па сам први пут после 1987. имао времена за приватну „турнеју“ по Босни и Херцеговини, Хрватској, Србији и Словенији, и дружећи се с разним познатим и непознатим људима схватио да су девијације у нашем спорту дело мањине. Да је среће па да им медији не дају на важности, а држава тај, махом млад, свет принципијелније санкционише или му, што је још важније, пружи неку паметнију алтернативу – тврди Мехмед Баждаревић, легендарни везиста сарајевског Жељезничара, Сошоа, Нима, СФРЈ и Босне и Херцеговине, тренутно на тренерском одмору после ангажмана у катарском Ал Вакраху.
Није ли баш зато посебна одговорност на људима из спорта, попут Шимунића, чији је гест ускомешао примирене духове на свим странама?
– Порукама попут Шимунићеве није место у спорту. Терен је терен и на њему се може и сме водити само фудбалски бој. Изненађен сам оним што је Јосип урадио те ноћи у Загребу, тим пре што га приватно познајем као другачијег момка, али не бих да му априори судим. У слављеничкој еуфорији човек свашта каже или уради. Пре бих бацио светло на (не)деловање стручних штабова, управа клубова и савеза у таквим ситуацијама. Они су најјаче карике у том ланцу одговорности људи из спорта.
Дакле, остајете при тврдњи да ће нам клубови поново играти једни против других за бодове, ван Лиге шампиона и Лиге Европе?
– Прилично сам сигуран у то да ће кад-тад, на пример, Жељезничар доћи у Београд с циљем да играчки разбије Црвену звезду и, ако му то успе, на миру отићи из Србије, као да је неки швајцарски клуб у питању. Исто важи за остале. Желим да верујем ни да правим навијачима једног дана неће бити проблем да путују с једног на други крај бивше земље, да бодре њихове тимове.
Догађај после реванша Хрватске и Исланда бацио је у други план учинак селекција екс-YУ у квалификацијама за Мундијал. Да ли сте у Бразилу очекивали још некога осим екипе селектора Ника Ковача и БиХ?
– Мислио сам да ће Црна Гора и Србија такође отићи на СП, па и Словенија. За вас сам после жреба чак претпоставио да ћете с Хрватском водити борбу за директан пласман, иако сте добили најтежу групу од свих репрезентација са ових простора. Нека буде да сам субјективан, али мени Белгија није боља ни од Хрвата ни од вас. Нажалост, нисте направили све што сте могли. Не могу знати шта је тачно разлог, јер сам рад свог пријатеља и бившег саиграча Синише Михајловића пратио са стране, али нисте направили све што сте могли. Штета.
Могу ли Сафет Сушић и његова „клапа“ да буду пријатно изненађење СП?
– Могу и те како. Под условом да буду комплетни, физички и психички максимално спремљени. И не доживљавају себе као аутсајдере, јер то нису. Баш сам оптимиста. Ако не упаднемо у неку „групу смрти“, можемо у други круг.
Вратите Немању Видића
Да је којим случајем селектор Србије, популарни Мехо би одмах вратио Немању Видића међу „орлове“.
– Играчи његовог калибра, искуства и харизме морају увек имати место у тиму, нарочито ако је екипа млада као српска. Имате велики потенцијал, не само у А репрезентацији већ и у омладинској селекцији, али тим дечацима су потребни старији момци за ослонац и путоказ. Чуо сам да се Видић сам повукао, али сигуран сам да се не би оглушио о тај позив. Он се не одбија.
Чекајући прави позив
Некадашњи мајстор са средине терена не жури у новом тренерском послом нити са изјашњавањем о идеји сплитског Хајдука да га доведе за спортског директора.
– Је ли изабрала Србија новог селектора? Размишља ли о странцу који говори вама разумљив језик? (смех). Није да ме бомбардују позивима, али није ни да нисам неинтересантан клубовима и савезима. Чекајући праву, одбио сам понуду једне афричке репрезентације и неколико друголигашких екипа из иностранства.
(Данас)
