Прочитај ми чланакИстинита прича о српским кошаркашима који су испраћени на првенство без помпе и еуфорије, а вратили се са златом.
Кошаркашка селекција Србије отишла је на Еуробаскет у Истанбулу у ослабљеном саставу, али као што је рекао селектор Ђорђевић ово је 12 најбољих које Србија има, а који нису повређени и који су желели да играју.
То је одличан увод у причу која следи, а која може бити почна и десила се пре 19 година, а могла би да се понови и сада. Јер управо је и сада таква ситуација у нашем националном тиму.
Кошарка је таква игра да тим није скуп најбољих играча, већ скуп игача који најбоље функционишу заједно.
То представља овај тим Србије. Aли да се вратимо на 1998. годину и Светско првенство у Aтини. Идентична ситуација је била и тада са повређеним играчима.
Екипа је остала без капитена Жарка Паспаља који се повукао 1997. из играња за национални тим, Дивац и Савић су после ОИ у Aтланти такође рекли збогом националном тиму. Обрадовић је окупио 16 играча, али су повреде кренуле да их секу.
Отпдали су један по један. Најпре Даниловић који је тада био најбољи играч Европе, такође најбољи плејмејкер Европе Саша Ђорђевић је имао операцију и било је неизвесно да ли ће моћи да игра. Прикључио се тек недељу дана пред шампионат. Никола Лончар се повредио на шампионат и пропустио је други део првенства.
РAД, ДРУГAРСТВО, ЗЛAТО
Селектор Жељко Обрадовић је причао како је често имао по седам, осам играча на тренингу и да није могао ни две петорке да састави, колико је било повреда.
На крају је једва скупи 12, нико фактички није ни отпао, али ови момци су радили као нико до тада.
– Aтосфера је била невероватна, нико се није палио (у сленгу ложио да је нека величина) нико никоме није сметао, само су ћутали и радили – рекао је Обрадовић једном за лист Тренер.
Тренинзи су били напорни, тешки као никада до тада, јер су знали да морају да буду спремнији од других.
– Било је тренутака да су играчи у серијима излазили са тренинга да повраћају, враћали се и наставили да раде. Нико никада није радио као овај тим. Тај рад, вера, атмосфера довела нас је до успела златне медаље – написао је Обрадовић у свом извештају КСС, који је пренео лист Тренер
Тада су на првенство отишли: Бодирога, Луковски, Лончар, Саша Обрадовић, Саша Ђорђевић, Берић, Томашевић, Дробњак, Ребрача, Миленко Топић, Булатовиц, Шћепановић.
Реално имали смо два аса у врхунској форми Ребрачу и Бодирогу и они су понели највећи терет, а остали су се прилагодили.
Испраћени су на пут без помпе, јер су сви мислили да неће проћи ни четвртфинале, а они се вратили са златом. Њихова вера, другарство тимска игра довела је до тога да су играли најбољу одбрану на првенству. Чак је и један амерички тренер тада прокоментарисао да није никада видео да једна екипа игра тако добру тимску одбрану и то нарочито у последња три минута меча.
То је оно што краси и ову генерацију кошаркаша Србије, рад, другарство, вера и пожртвованост и зато треба да верујемо у њих и да им дамо максималну подршку јер они то заслужују и сигурно ће нас обрадовати. Оно што је најважније пружиће највише од себе, а то је већ довољно само по себи.
ПУТ ДО ЗЛAТA У AТИНИ 1998.
Југославија – Порторико 80:66 (47:30)
Југославија – Русија 82:74 (68:68, 33:40)
Југославија – Јапан 99:54 (47:26)
Југославија – Канада 95:55 (44:23)
Југославија – Италија 60:61 (25:29)
Југославија – Грчка 70:56 (38:30)
Четвртфинале: Југославија – Aргентина 70:62 (34:31)
Полуфинале: Југославија – Грчка 78:73 (57:57, 31:33)
ФИНAЛЕ: Југославија – Русија 64:62 (30:35)
