Прочитај ми чланак
(Блиц)
Голман омладинске репрезентације Србије Предраг Рајковић је са два одбрањена пенала против Португала отворио врата финала Европског првенства, а након што је израстао у јунака рекао је да је најтеже било у продужецима, после којих је било 2:2, па су зато одлучивали ударци са беле тачке.
„Пенале сам бранио и раније, посебно у дресу са државним грбом. Издржали смо у продужецима када је било најтеже. Срећа нас је погледала, заслужили смо да се радујемо. Било је тешко играти по спарном времену. Остаје нам да се одморимо за финале и покушамо да донесемо и трофеј у Србију“, рекао је Рајковић.
Његове одбране крунисао је Александар Митровић, који је у петој серији био невероватно смирен и погодио мрежу за пут у финале.
„Феноменално само играли и борили се. Показали да нисмо случајно учесници полуфинала. Уласком у финале премашили смо првобитни план, честитам саиграчима и селектору. Оставили смо срце на терену како бисмо стигли до утакмице за трофеј. Успели смо уз мало среће. Нећемо се предати ни у финалу, напашћемо трофеј“, поручио је нападач „орлића“.
Његов колега из шпица Урош Ђурђевић је дебитантски гол на шампионату постигао управо у полуфиналу, за 1:0.
„Заслужено смо елиминисали Португал, иако је противник био бољи у другом полувремену. Исплатио се наш велики труд. Није ме хтео гол на прве три утакмице, играо сам мало дефанзивније, али погодио сам мрежу када је било најпотребније. После изласка из игре, теже ми је било да на клупи преживим све што се дешавало, посебно серију једанаестераца“, нагласио је Ђурђевић, а капитен Марко Павловски је био велики оптимиста пре полуфиналне утакмице.
Славили смо после лавовске борбе, честитам репрезентативним друговима на огромном залагању. Показали смо како се бори за своју државу. Рекао сам и пре утакмице да пристајем да будем најгори на терену уколико прођемо у финале. Промашио сам једанаестерац, али је на крају епилог био срећан по нас. Нисмо можда били бољи, али заслужили смо да се радујемо. Пишемо историју српског фудбала, остаћемо упамћени по овом резултату а надам се да ћемо освојити и трофеј и заслужити дочек навијача на београдском аеродрому“, закључио је Павловски.
Породица Рајковић: Поносни смо на наше дете
Има наде за српски фудбал, има потенцијала да поново будемо „Европски Бразилци” и радујемо се успеху наших селекција на највећим такмичењима.
Ту наду су нам у понедељак улили омладинци, чију част је после 120 минута жестоке борбе целог тима са Португалијом дословце одбранио голом Предраг Рајковић са чак два одбрањена једанаестерца!
Историјско финале је и те како прослављено у дому јунака међу јунацима, где су родитељи младог чувара мреже и млађа сестра преживљавали сваки моменат утакмице.
„Спорт” је успео да ступи у контакт са оцем Предрага Рајковића – Сашом, који је са усхићењем говорио у успеху младог тима и свог сина, на кога је поносан!
– Не питајте ме како се осећам, још увек се тресем од узбуђења, радости, среће – у даху каже Саша Рајковић. – Окупили смо се код куће пре утакмице, било је прилично напето. Морам да признам, много више и емотивније су реаговале супруга и кћерка, ја сам покушавао да останем миран, као да сам желео да се тај мој мир пренсе на Предрага. Била је то нека наша магија! Док су оне преживљавале свеки детаљ, остао сам прибран, као и он свих 120 минута и током пенала, а када је одбранио пенале и када смо прошли даље – све је експлодирало! Славило се, скакало по кући! Пресрећни смо и поносни на наше дете!
Старији Рајковић каже да се са сином чуо вече пре утакмице и рекао му да ће Србија проћи Португалију само ако дође до пенала.
– Имао сам осећај да морамо да их „ломимо” више од регуларног дела утакмице, јер се ради о квалитетној селекцији. Рекао сам Предрагу да ћемо славити само ако их „измучимо” до пенала, а он није прижељкивао такав сценарио, сматрајући да можда немају снаге. Ипак, осећај ме није преварио!
Голмански „ген” Предраг је наследио управо од оца Саше.
– Био сам голман у Хајдук Вељку из Неготина, где и данас радим као тренер. Ипак, нисам био амбициозан као Предраг, сматрао сам да ми је лепо у родном граду и клубу у коме сам стасао. Он је почео у Неготину, али је на наговор Славка Гајина прешао у Јагодину пре четири године и тако је све почело. Од малена је показивао жељу за фудбалом, толико да лопту није остављао током целог дана. То што сам био голман му је негде уткало пут и определило га за тако важну улогу. Ето, сав тај рад и одрицање дају резултате.
Саветујете ли га некада како да поступи на терену, усмеревате?
– Више су то очински савети, него у вези са каријером. О фудбалу не причамо тако пуно, јер желим да учи из сопственог искуства, да не тражи хероје и кривце у другима када иде или не иде. Зато пред неку важну утакмицу разменимо тек по коју реченицу о томе шта га чека, пошто увек покушавам да га растеретим притиска. Тако је било и сада и био је одличан са Португалцима!
Шта у будућносто очекујете од наследника?
– Ако буде наставио овим темпом са развојем – очекујем га у великом клубу за неколико година. То пре свега подразумева велики клуб у Србији, јер желимо да идемо корак по корак, па тек онда иностранство. Сјајно му је у Јагодини, има све потребне услове за напредак, а када дође време, сигурно ће се попети степеник више. Не гледамо још увек „преко” граница земље, јер је много талената које је зов новца одвео стрампутицом. Важно је да Предраг настави са радом и доказивањем, па ће све доћи у право време – ако је суђено – закључује за „Спорт“ Саша Рајковић.
