Прочитај ми чланак
Житељи градића на обали “невесте Јадрана” славе своје шампионе – Станишу Мандића, Андрију Прлаиновића и сестре Дабовић.
Житељи градића на обали „невесте Јадрана“ – Херцег Новог славе ових дана шампионе, своје „делфине“, „орлиће“, златне звездице: Станишу Мандића, Ану и Милицу Дабовић и Андрију Прлаиновића, који су подарили радост репрезентацији Србије али и свим исконским пријатељима спорта у Црној Гори.
СПЕЦ. В.Н.
Многи међу српске репрезентативце из Херцег Новог убрајају и сјајног младог ватерполисту Душана Мандића, али он је Которанин, рођен у Тивту.
Одували су они под српским грбом и тробојком све спортске силе Европе и света и сада са врха Орјена гледају пут далеког Бразила где ће се наредне године одржати Олимпијске игре. Усијали су се дланови армије фанова, уз громогласно навијање које је пробијало зидине Канли куле.
Радост је отворио Станиша Мандић голом у финалу против Бразила када је цео Нови дигао на ноге али и пола Црне Горе и од тада честитке стижу са бројних адреса људима који су исписали блиставу страницу српског спорта.
Тријумф ових спортиста отворио је питање где би данас они били да су којим случајем остали у Црној Гори, у којој су направили прве замахе у ватерполу, пикање лопте на чувеним „Солилима“ или игром под обручима?
Јер, нису само ове звезде заслужне за успех српског спорта него и други пре њих, који су од мајског референдума 2006. и разлаза Подгорице и Београда, остали верни Србији: Никчевић (рукометаш), браћа Никић, Милош и Слободан (одбојкаш и ватерполиста), Шкулетић (фудбалер)…
Неки су имали грдних мука због одлуке да каријеру наставе у Србији, попут Андрије Прлаиновића, који је преломио да игра за „делфине“, што му црногорски суверенисти никада нису опростили.
Извор: Novosti.rs
