Прочитај ми чланак

Ђоковић: Људи нису задовољни стањем у Србији, млади одлазе из земље

0

Новак Ђоковић је у Мелбурну, у паузи између мечева Аустралијан опена, искрено причао о себи и проблемима у Србији.

Новак Ђоковић вероватно је најзнаменитија и најважнија личност Србије у 21. веку. Популарност коју има и утицај на људе у Србији достиже невероватне границе. Због његових мечева све стаје, гледају га и они које спорт не занима и који га доживљавају као род најрођенији.

Све то је био повод да српски новинари у Мелбурну питају Новака како се осећа поводом тога – да ли поред тога што то представља част, представља и бреме?

– Не знам шта бих рекао. За почетак можда – хвала на тим лепим речима. Ако ме људи гледају на тај начин, то је велика част. Осећам истинску привилегију да представљам у свету свој народ и своју земљу у глобалном спорту који је популаран и игра се широм света. Током читаве каријере трудио сам се да представим Србију у добром светлу – и традицију и културу и језик и обичаје – почео је причу Новак на тему своје популарности.

Истиче да му такав статус представља и велику част.

– У том контексту сам у јако лепој позицији – да уживам поверење и подршку народа, и на томе сам веома захвалан. Кроз спорт и хуманитарни рад сам то највише „користио“, заједно са својом супругом и породицом. Настојимо да подигнемо свест о раном развоју, за то смо се одлучили и везали већ петнаестак година у Фондацији – да што више деце има приступ предшколском образовању и да се људи више позабаве том темом. Код нас можда не постоји развијена свест колико је важно конструктивно радити са децом у том узрасту.

Иако не осећа притисак због такве ситуације, иситче да постоје тренуци када би волео да није толико популаран.

– Бреме да ли осећам? Па, не нешто посебно… Једино можда када желим да искусим неке моменте нормалног живота, на пример, да прошетам својим градом, што не памтим када сам урадио. Да мало уживам у обичним тренуцима који мени значе, да гледам залазак сунца са Калемегданске тврђаве, поред Победника. То су ствари које ми недостају и које не могу да доживим тренутно због природе посла и препознатљивости. С друге стране, наравно, имам много бенефиција и предности које покушавам да употребим на прави начин, за општу корист.

То је била прилика да се осврне и на неке мање лепе теме којих је свестан и са ове дистанце.

– Као земља пролазимо кроз тешке тренутке, и у последњих неколико деценија – ратови, санкције, сви који су живели деведесетих знају о чему се ради. И даље се опорављамо од свега тога. Надам се да ће доћи боље време за друштво, не делује ми да су људи претерано задовољни општим стањем и то је забрињавајуће – млади одлазе, а млади људи су будућност сваке земље. Ако ја кроз своје области могу да допринесем, увек се стављам на располагање и трудим се да будем неко на кога људи могу да се ослоне у том контексту, да ширим праве вредности и начела са којима сам одрастао – закључио је Новак Ђоковић.