Прочитај ми чланакФИБА објавила писмо које је Милош Теодосић написао десетогодишњем себи, и поручио који је пут до успеха.
Dečak kojem je poslato pismo :) pic.twitter.com/0Pjm7TXzRz
— Milos Teodosic (@MilosTeodosic4) December 22, 2016
„Ћао Милоше! Сада имаш десет година и нико те још увек не зове Тео. Тренираш у Ваљеву са братом и сањаш да отпутујеш негде. Можда да једног дана одеш у Београд и заиграш за било који тим, да будеш део веће спортске организације.
Ти си обичан момак као и сви твоји другови – ниси зао, али си помало инаџија и несташан. Проводиш већину времена на улици играјући се са друговима и срећан си због свог распореда: најмање осам сати на улици, осам сати у школи и два сата у кревету. Сада можеш само да сањаш о медаљама и гледаш утакмице репрезентације Југославије са звездама попут Бодироге, Ђорђевића, Дивца, Даниловића…
Сигуран си да је немогуће да оствариш њихове успехе, чак и да размишљаш о њима. Ти циљеви делују предалеко и превисоко да би их дохватио. Али, ти си Милоше, сада у Ваљеву.
Дозволи ми да се представим. Ја сам Милош Теодосић или како ме саиграчи зову – Тео. Имам 29 година и рећи ћу ти колико ће посебан и спектакуларан твој живот бити.
Твоја породица биће ти највећа подршка у животу, слушај савете које ће ти дати и потпуно им веруј. И то не само оно што се тиче кошарке, већ и за све друго. Никада нећеш постати ја без породице.
Реци велико хвала свом првом тренеру, јер те научио како да волиш ову игру. Није те терао да пролазиш кроз напорне вежбе или запамтиш велики број комбинација. Запамти све његове приче, научио те да волиш кошарку. Та љубав је вечна. Никада не прескачи школу, мораш да добијеш добре оцене или ти тренер неће дозволити да дођеш на тренинг.
За девет година бићеш апсолутно сигуран да је кошарка твој живот. Наредне године ћеш играти у Грчкој, биће то твој први велики професионални искорак – Олимпијакос Пиреј. Године 2010. ФИБА ће те прогласити најбољим кошаркашем Европе. То ће бити помало лудо, јер ћеш имати само 23 године, али веруј ми да је заиста тако.
Напустићеш Грчку и преселити се у Русију, где ћеш имати личне успоне и падове. Велике успоне и болне падове. Борићеш се са бројним конкурентима, али најважније – борићеш се са својим карактером. Биће тешко, али ће ти помоћи да постнеш чвршћи, биће ти потребне четири године да разумеш сваку грешку коју си направио и урадићеш то у Москви.
Али, награда за твој напоран рад биће непроцењива, бићеш звезда националног тима Србије и предводити екипу до историјског сребра на Светском првенству и потом Олимпијским играма.
Коначно ћеш освојити Евролигу са ЦСКА. И свака особа у Ваљеву ће те сматрати легендом.
Ако ми не верујеш, у реду. Настави, ради напорно. Видећеш“
