Прочитај ми чланакНа данашњи дан, пре 27 година, фудбалери Црвене звезде исписали су најсјанију страницу, не само клупске већ и историје нашег клупског фудбала, када су у финалу Купа европских шампиона у Барију после пенала савладали Олимпик из Марсеја са 5:3.
После 120 минута није било голова, а онда је бољим извођењем пенала Црвена звезда освојила европску титулу.
Црвена звезда је до финала елиминисала Грасхоперс, Ренџерс, Динамо Дрезден и Бајерн.
Изабраници тренера Љупка Петровића су одиграли само 1:1 са швајцарским Грасхоперсом у првом колу тадашњег Купа шампиона, али у реваншу у Цириху Звезда је убедљивиом победом (1:4) најавила снагу којом тада располаже.
Редом су, после тога, на путу до финала падали Глазгов Ренџерс у осмини финала (3:0, 1:1), Динамо Дрезден (3:0, 2:1) и Бајерн (2:1, 2:2).
Црвена звезда је потом у Барију после бољег извођења пенала елиминисала Олимпик из Марсеја.
Стеван Стојановић је у првој серији једанаестераца одбранио шут Амороса, што се показало одлучујеће јер су играчи београдске екипе били непогрешиви са беле тачке. Последњи, пенал који је све решавао извео је Дарко Панчев.
foto: FK Crvena zvezda
Шампионски тим из Барија чинили су Стојановић, Шабанаџовић, Маровић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић) и Бинић. На клупи, поред тренера Љупка Петровића, седели су резервни голман Милић Јовановић, те Момчиловић, Тошић и Лукић. Душко Радиновић није наступио у финалу због повреде.
Цела генерација из Барија проглашена је 2010. године за „Шесту звездину звезду“.
На данашњи дан, пре 27 година, фудбалери Црвене звезде исписали су најсјанију страницу, не само клупске већ и историје нашег клупског фудбала, када су у финалу Купа европских шампиона у Барију после пенала савладали Олимпик из Марсеја са 5:3.
После 120 минута није било голова, а онда је бољим извођењем пенала Црвена звезда освојила европску титулу.
Црвена звезда је до финала елиминисала Грасхоперс, Ренџерс, Динамо Дрезден и Бајерн.
Изабраници тренера Љупка Петровића су одиграли само 1:1 са швајцарским Грасхоперсом у првом колу тадашњег Купа шампиона, али у реваншу у Цириху Звезда је убедљивиом победом (1:4) најавила снагу којом тада располаже.
Редом су, после тога, на путу до финала падали Глазгов Ренџерс у осмини финала (3:0, 1:1), Динамо Дрезден (3:0, 2:1) и Бајерн (2:1, 2:2).
Црвена звезда је потом у Барију после бољег извођења пенала елиминисала Олимпик из Марсеја.
Стеван Стојановић је у првој серији једанаестераца одбранио шут Амороса, што се показало одлучујеће јер су играчи београдске екипе били непогрешиви са беле тачке. Последњи, пенал који је све решавао извео је Дарко Панчев.
Шампионски тим из Барија чинили су Стојановић, Шабанаџовић, Маровић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић) и Бинић. На клупи, поред тренера Љупка Петровића, седели су резервни голман Милић Јовановић, те Момчиловић, Тошић и Лукић. Душко Радиновић није наступио у финалу због повреде.
Цела генерација из Барија проглашена је 2010. године за „Шесту звездину звезду“.
