Прочитај ми чланакАлександар Рашић се сјајно снашао у Мега Лексу. Не делује да је ту мање од месец дана. Има доста минута, добар учинак... То је потврдио и утакмицом против Партизана, и поред пораза његовог тима.
Александар Рашић у дресу Мега Лекса
Али, пре него што је дошао у тим Дејана Милојевића, искусни плејмејкер је прошао много тога. Сигурно је да се неће радо сећати првог дела сезоне. Како нам је рекао, Милојевић му је пети тренер у овој такмичарској години, Мега трећи клуб…
Али, све то је мањи проблем у односу на оно шта је доживео ове године у Анкари. Играјући за Турк телеком био је сведок – он и његова породица – стравичних терористичких напада који су се дешавали главном граду Турске.
Није му било пријатно да се сети, али Рашић је вратио филм на то време.
– Две бомбе су експлодирале баш близу нас. Месец дана фактички нисмо излазили из куће. Ја сам само ишао на тренинг, Јулија, кћеркица, у школу и брзо назад кући. И толико. Имали смо среће па смо живели у ограђеном кварту, где не може да уђе нико ко ту не живи. У склопу тога постоје и паркови за децу, па смо могли да изађемо и мало се прошетамо.
Готово да му се отео уздах када је, по ко зна који пут, поновио да није било лако у последњих месец дана у Анкари. Потом је наставио причу:
– Пошто се беба родила у Анкари, клинци и супруга нису могли раније да се врате кући. Чекали смо да прође тај период, да беба довољно порасте. После месец дана, они су отишли у Београд, а ја сам остао још месец и по у Турској.
Ни то није било баш једноставно.
– Није. Али, лакше ми је било да будем сам, него да размишљам где су они, шта раде…
Делујући као да ни сада не верује да су се све те ствари десиле, Рашић је додао:
– Било је чудно. Једноставно, не знаш где ће и да ли ће опет нешто да експлодира. Са свих страна су нас упозоравали да се не крећемо много, тржни центри су евакуисани сваког дана, људи уопште нису излазили на улице… Било је необично, тако пусто, с обзиром да је Анкара велика и да је тамо увек гужва.
Прошло је и сада је само успомена. Лоша, али успомена. Причу смо вратили на кошарку. До доласка у Мегу, ни ту није било много светлих тренутака.
– Почео сам сезону у Румунији, па сам дошао у Анкару, где ситуација у клубу није била сјајна. Променили смо тројицу тренера у року од пет месеци. Није било лако, екипа никако није могла да се снађе. Испали смо из лиге, и то потпуно неочекивано јер смо имали добар тим и фин буџет. Али, такве ствари се дешавају. Све ми је мало чудно. Сада, када ме Деки пита шта смо играли, у тренутку се замислим. Сваки тренер има своје принципе. Али, добро. Сад сам се навикао на Београд и размишљам о завршници сезоне.
Иако се Меги прикључио тек у Суперлиги, Рашић на терену делује као да је одувек ту.
– Момци су стварно супер, добро су ме прихватили. Добро се ради, ја сам навикао на јак тренинг. Није било лако у почетку, али сам ухватио ритам, имам и доста минута у игри… Видећемо као ће бити до краја.
