Прочитај ми чланак
Далипагић: Реално да Ђоковић освоји 100. медаљу за Србију
На ОИ у Монтреалу 1976. нисмо знали ни где идемо, ни шта нас очекује. Највише ме занимају тенис и атлетика, а гледаћу све наше спортисте – каже легендарни Праја. Када су Олимпијске игре у питању, он је био, видео и – победио. Некада најбољи играч Европе, страх и трепет за ривале широм земље и света, истакнути југословенски репрезентативац и власник три одличја са највеће светске смотре Дражен Далипагић не оставља дилему када каже да су Игре највеће и најинтересантније такмичење које спортиста може да доживи. Популарни Праја истиче да ће, као и обично, са несмањенима жаром да прати збивања на Играма.
– Осећам се као један од оних обичних људи који навијају за представнике своје земље. Немам великих очекивања, а када је тако свака медаља представља прави ужитак. Немамо пуно спортиста на Играма и не треба им качити додатно бреме, али се надам добрим резултатима. Верујем у то. Имамо пар претендената на висок пласман и победничко постоље – каже Далипагић на почетку разговора за „Спорт“.
Колико заправо спортистима значи учешће на ОИ?
– Од памтивека се зна да је то најзначајније такмичење на свету, а бити део свега тога је посебна прича. Сви најбољи и најквалитетнији спортисти су тамо. То је прави изазов. ОИ су потпуно различите од континенталних и светских шампионата, јер сви учесници живе у једном селу. Сви су на окупу, а дружење је нешто посебно.
Кошаркашкој репрезентацији Србије је ово други олимпијски циклус на који се није квалификовала. Како оцењујете стање у игри под обручима у нашој земљи?
– Велики је губитак када наши популарни спортови не изборе учешће на највећој смотри. Не знам зашто смо тако пали на ЕП у Литванији, када смо поразом од Грка изгубили шансу да се докопамо шестог места и могућности да се кроз квалификације домогнемо Игара. Основни циљ учешћа на светском и европском првенству је пласман на ОИ. Штета, јер сматрам да имамо играче који заслужују да играју то такмичење. Шта је, ту је. Данас се тешко долази до резултата, првенство нам је све лошије, немамо, као раније, пуно екстраталената. Има и успона и падова.
На које спортове ће највише да буде усмерена ваша пажња на предстојећим Играма?
– Када нема кошарке, пратим искључиво тенис и атлетику. Просто обожавам да гледам те спортове. Добри смо у тенису, имамо неколико одличних играча, како мушких тако и женских. Истовремено, уживам у гледању врхунских светских атлетичара, који знају како се бележе рекорди. Пратићу све наше, без икакве сумње.
Када се помену Олимпијске игре, шта вам је прва асоцијација и који тренутак посебно памтите?
– Емоције су одавно изашле из моје главе – уз осмех је прокоментарисао Праја и одмах се надовезао – Учествовао сам на три олимпијска такмичења и хајде да кажем да су ми прве у Монтреалу 1976. остале у најлепшем сећању. Биле су најинтересантније, јер нисмо знали ни где идемо, ни шта нас очекује. Добро смо отворили очи како бисмо видели шта се дешава и упили сваки детаљ. Друга у Москви и трећа у Лос Анђелесу су већ биле доста лаганије.
Од којег српског спортисте очекујете да ће узети 100. олимпијску медаљу за нашу земљу?
– Најреалније је да то буде Новак Ђоковић, међутим не треба заборавити ватерполисте и одбојкаше. Годинама су на највишим позицијама у својим спортовима и сигуран сам да су најближи доношењу медаља у Србију. Са друге стране, чини ми се да Милорад Чавић није претерано амбициозан пред старт ОИ. Прочитао сам да планира да се опрости после Лондона. Нисам претерано вичан дешавањима у пливању, али бих волео да се „пензионише“ медаљом – констатовао је члан кошаркашке Куће славних Дражен Далипагић.
УСПОМЕНЕ КАО БАРЈАКТАР
Освајач сте злата, сребра и бронзе са Олимпијских игара, а имали сте и част да 1984. у Лос Анђелесу носите заставу СФРЈ?
– Знате, успомене помало бледе. Пре неки дан су ми тражили слику на којој носим поменуту заставу, а ја је, ето, немам код себе. Ипак, била је то велика част за мене. Сваки спортиста зна шта то значи – децидан је легендарни Праја.
(Новости)
