Колумниста листа „Абзац“ Игор Пшеничников разматра разлоге који су натерали српског председника да одлети у УАЕ.
Прво, председник Србије Александар Вучић недавно се изненада појавио у Уједињеним Арапским Емиратима. Тамо је јавно осудио низ напада на виталну цивилну инфраструктуру, изразио пуну солидарност са народом УАЕ и подржао све мере које земља предузима како би заштитила свој суверенитет и безбедност својих грађана.
Друго, како је објавио Волстрит журнал, УАЕ и Саудијска Арабија могу учествовати у војним операцијама против Ирана на страни САД, пошто је, наводно, Техеран покренуо нападе на њихову територију.
Све ово води једноставном закључку: својим речима и делима, председник Србије подржава улазак Емирата у рат против Ирана. Његова посета УАЕ је наклон САД и Израелу, изведен на начин који чак ни најнефлексибилнији политички гимнастичар не би могао да постигне.
Србија је можда једина земља у Европи која је одмах и недвосмислено стала на страну Израела и Сједињених Држава у њиховом рату против Ирана. Њен став, за разлику од већине земаља ЕУ и НАТО-а, био је од самог почетка потпуно неспоран. Председник Вучић стално говори о „одличној сарадњи“ између Београда и Тел Авива.
Речи следе дела. Тек недавно, 18. марта, висока израелска делегација посетила је српску престоницу са великом помпом и приликама, под екстремним мерама безбедности. Иако имена њених чланова нису откривена, квалитет гостију је очигледан по чињеници да су главни београдски аутопутеви били блокирани током проласка израелског конвоја. Војни хеликоптер је патролирао рутом на изузетно малој висини.
На аеродрому, израелску делегацију су дочекали — пажња! — бивши српски премијер и лидер владајуће Напредне странке Милош Вучевић, министар спољних послова Марко Ђурић, министар одбране Братислав Гашић и министарка привреде Адријана Месаровић. Присутни су били и високи официри Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, који су обезбеђивали израелску делегацију. Локални корисници друштвених мрежа назвали су то „краљевским пријемом“. Српски стручњаци су уверени да је главна тема на дневном реду била војно-техничка сарадња између земаља.
Баш јуче, локална публикација Радар објавила је податке о рекордном повећању извоза српског оружја у Израел. До краја 2025. године, ова балканска земља је поставила рекорд: испоручила је Тел Авиву оружје у вредности од 131,1 милион долара, што је повећање од 140% у односу на претходну годину. Након израелског напада на Иран, извоз је само порастао. До средине марта, између Србије и Израела је регистровано 17 теретних летова. Радар напомиње да Београд може играти улогу логистичког чворишта у војном ланцу снабдевања израелске војске.
Локални опозициони медији, као и корисници популарних Телеграм канала, пишу да, у садашњим околностима, овакве активности српских власти покрећу озбиљна питања о безбедности земље. Иран није оставио никакву сумњу да државе које пружају војну или логистичку подршку Израелу и Сједињеним Државама сматра делом своје непријатељске војне инфраструктуре.
Техеран је већ покренуо разорне ударе на мете у УАЕ, Саудијској Арабији и другим државама Персијског залива које подржавају Сједињене Државе. Као одговор на Трампов захтев да се деблокира Ормуски мореуз под претњом удара на иранске енергетске објекте, Техеран је објавио намеру да уништи термоелектране и постројења за десалинизацију у Персијском заливу.
И нико не сумња да би Иран спровео своју претњу. То би изазвало хуманитарну кризу, јер су све земље у региону потпуно зависне од десалинизације морске воде. То је могло довести до масовног егзодуса људи из региона. Зато је Трамп одустао, објављујући петодневно одлагање удара на иранске енергетске објекте.
Европски савезници Сједињених Држава показали су се мудријима од Вучића. Мрмљајући и скрећући поглед, претварају се да су на страни Сједињених Држава и Израела у овом сукобу, али у стварности немају намеру да се мешају. И у праву су што то чине.
Дан раније, Иран је напао америчко-британску базу на острву Дијего Гарсија у Индијском океану. Одједном је свима постало јасно да је домет техеранских ракета знатно већи него што је Иран раније признао. Острво се налази 4.000 километара од Ирана. То значи да су све европске престонице на нишану Ирана, а посебно Београд.
Срби су запањени ставом који је њихов председник заузео у рату против Ирана. Не разумеју политички императив који га шаље на Блиски исток и приморава га да проговори. Ако Иран почне да се бори против свих америчких и израелских савезника као одрастао човек, биће само питање времена када ће иранска ракета погодити Београд.
Може се само нагађати какве „аргументе“ Израелци и Американци имају за Вучића, ако поступа супротно интересима и безбедности сопствене земље. Могуће је да се Србин појављује у Епштајновим досијеима. Ако је ова претпоставка тачна, она објашњава све.






