Према његовим речима, полиција је опколила возило у којем се налазио, није му дала јасно правно објашњење због чега се задржава, нити на основу ког акта се српском држављанину фактички онемогућава улазак у сопствену земљу.

У изјави за Србин.инфо, професор Мировић је овај случај оценио као још један доказ политичког и институционалног посрнућа режима Александра Вучића.

„Вечерас око 20 часова српска полиција ми је забранила улазак у Србију, иако сам њен држављанин и бивши посланик у Народној скупштини. Нису ми дали никакво образложење и опколили су возило. Након сат и по беспотребног задржавања пуштен сам да уђем у Србију. Овакво третирање једног универзитетског професора, који никада није осуђиван, доказ је делиријума режима Александра Вучића. Године 2018. забрањен ми је улазак у Црну Гору, а сада слично доживљавам у Србији. Још један доказ сарадње ДПС-а и СНС-а”, рекао је професор др Дејан Мировић за Србин.инфо.

Српски држављанин на граници — без образложења

Случај је посебно осетљив јер Мировић није странац, већ држављанин Србије. Управо зато се поставља питање како је могуће да полиција једном српском држављанину, макар и привремено, фактички онемогући улазак у Србију без јасног решења, образложења и правног основа.

Према Уставу Србије, држављанин Републике Србије не може бити протеран, нити лишен држављанства, а свако има право да се слободно креће, да напусти Србију и да се у њу врати. Ако је у овом случају постојао било какав законски основ за задржавање, јавност има право да зна који је орган то наредио, на основу које процене и због чега.

Мировић није обичан путник који се случајно нашао на граници. Он је професор међународног јавног права, бивши народни посланик и један од најгласнијих критичара политике Александра Вучића према Косову и Метохији, јужној српској покрајини која је тренутно под окупацијом албанских сепаратиста.

Зато овај случај не може да се посматра само као техничко задржавање на граници. Он има јасан политички контекст.

Ово није први притисак на Мировића

Мировић је још 2018. године имао готово идентично искуство, али у Црној Гори, када му је забрањен улазак у земљу у којој је рођен и где је, како је тада навео, желео да посети родну кућу и породицу у Улцињу.

Тада је саопштио да није позивао на насиље, нити да је угрожавао било чију безбедност, већ да је критиковао режим у Подгорици. Црногорске власти су га, заједно са још неколико српских интелектуалаца, прогласиле непожељним због политичких ставова.

Иронија је утолико већа што је Александар Вучић тада, поводом забране уласка српским интелектуалцима у Црну Гору, говорио о „деликту мишљења”. Данас, по Мировићевој оцени, сличну матрицу доживљава у Србији — земљи чији је држављанин.

У међувремену, Мировић се нашао и под другим облицима притиска. Против њега је вођен прекршајни поступак због позива грађанима на молебан за Косово и Метохију испред Цркве Светог Марка у Београду. Потом се нашао и међу туженима у поступку фирме „Стартинг”, која је изводила радове на железничкој станици у Новом Саду, након трагедије са падом надстрешнице.

Година	Догађај	Политички контекст
2018.	Мировићу забрањен улазак у Црну Гору	Критика режима Мила Ђукановића и однос према српским интелектуалцима
2024.	Прекршајно гоњење због молебана за Косово и Метохију	Притисак због јавног деловања у одбрани јужне српске покрајине
2025.	Тужба фирме „Стартинг” против Мировића и других	Питања о одговорности за радове на железничкој станици у Новом Саду
2026.	Задржавање на уласку у Србију без јасног образложења	Нови случај институционалног притиска на критичара Вучићевог режима

Зашто је Мировић трн у оку Вучићевом режиму

Дејан Мировић годинама јавно тврди да је Александар Вучић својом политиком према Косову и Метохији разградио државне позиције Србије. Посебно је критиковао Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, француско-немачки план и Охридски споразум.

Према Мировићевој правној оцени, Вучић је прихватањем ових докумената, без одговарајуће одлуке Народне скупштине и противно Уставу Србије, фактички преузимао обавезе које воде ка признавању елемената државности тзв. Косова.

Мировић је више пута истицао да се та политика није завршила само на дипломатским папирима, већ да је имала стварне последице по Србе на Косову и Метохији: гашење или слабљење српских институција, повлачење државних структура, притиске на народ, угрожавање школства, здравства и Универзитета у Косовској Митровици.

Посебно је оштро критиковао Српску листу, називајући је инструментом Вучићеве политике, а не аутентичним представником српског народа у јужној покрајини. Према његовој оцени, та организација је изневерила Србе јер је, уместо да брани њихове интересе, спроводила политичке налоге Београда.

Тема	Шта Мировић замера режиму	Последица по јавни интерес
Косово и Метохија	Прихватање Бриселског, Вашингтонског, француско-немачког и Охридског споразума	Слабљење уставне позиције Србије у јужној покрајини
Српска листа	Потчињеност Вучићевој политици	Срби на Косову и Метохији остају без самосталног политичког гласа
Универзитет у Косовској Митровици	Опасност од интеграције у систем албанских сепаратистичких власти	Угрожавање једне од последњих српских институција
Бањска	Питање политичке и командне одговорности	Отварање теме одговорности врха власти
„Стартинг” и надстрешница	Питања о стварним центрима моћи иза послова	Захтев за одговорношћу после трагедије у Новом Саду

Од Косова и Метохије до надстрешнице у Новом Саду

Мировићев сукоб са режимом Александра Вучића није ограничен само на косовску политику. Он је последњих месеци јавно постављао питања и о паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, као и о фирмама које су биле укључене у радове.

У том контексту помињао је и браћу Вучић, Александра и Андреја, постављајући питање да ли иза појединих фирми стоји само формална власничка структура или стварни политички центар моћи. Важно је нагласити: Мировић је то формулисао као питање и политичко-правну сумњу, а не као правоснажно утврђену чињеницу.

Ипак, у земљи у којој институције ћуте, тужилаштва касне, а јавност не добија одговоре, питања професора права постају опасна по власт. Управо зато се тужбе, прекршајни поступци и гранична задржавања не могу посматрати одвојено од његовог јавног деловања.

Када је Вучићу одговарало, забрана уласка у Црну Гору била је „деликт мишљења”

Посебно је политички значајно поређење са 2018. годином.

Када је режим Мила Ђукановића забранио улазак српским интелектуалцима у Црну Гору, Александар Вучић је јавно говорио да је реч о недопустивом „деликту мишљења”. Тада је Београд глумио заштитника права Срба и слободе говора.

Данас, према изјави професора Мировића, српски држављанин и универзитетски професор доживљава сличан третман на уласку у Србију. Разлика је само у томе што сада више није у питању Ђукановићев режим у Подгорици, већ Вучићев режим у Београду.

Зато Мировић и говори о сарадњи ДПС-а и СНС-а. По његовој оцени, две власти су се годинама јавно представљале као супротстављене, а у стварности су користиле сличне методе према српским националним интелектуалцима, критичарима режима и људима који отварају теме које власт жели да затвори.

Правно питање: ко сме да задржи српског држављанина на уласку у Србију?

Случај Мировића мора да добије институционални одговор.

Ако је полиција имала законски основ за задржавање, дужна је да саопшти који је то основ. Ако је постојала безбедносна процена, мора се знати ко ју је донео. Ако је постојала наредба, јавност има право да зна од ког органа је дошла.

У супротном, остаје сумња да се полиција користи као политички инструмент за дисциплиновање јавних личности које критикују Александра Вучића.

Питање	Ко треба да одговори	Зашто је важно
Ко је наредио задржавање Мировића?	МУП Србије	Да се утврди да ли је поступање било законито
На основу ког акта је задржан?	Гранична полиција и надлежни органи	Српски држављанин има право да зна разлог
Да ли је постојала безбедносна процена?	Безбедносне службе, ако су биле укључене	Да се спречи злоупотреба тајних процена
Да ли ће бити покренута контрола поступања?	Заштитник грађана, скупштински одбори, тужилаштво	Да случај не остане политички заташкан

Шири образац: од медија до границе

Овај случај долази у тренутку када Вучићев режим све чешће реагује нервозно на јавне критике. Притисци на медије, тужбе против критичара, полицијска поступања према грађанима, прогони активиста и напади на професоре више нису изоловани инциденти.

Када се једном професору права, који је српски држављанин, бивши народни посланик и човек без кривичних пресуда, без образложења фактички блокира улазак у Србију, то више није само његов лични проблем. То је порука свима који критикују режим: држава може да вас задржи, заустави, тужи, саслушава или понижава — чак и онда када сте њен држављанин.

У томе је суштина овог случаја.

Професор Мировић није заустављен зато што је непознат. Напротив, заустављен је зато што је познат. Зато што има јавни глас. Зато што као правник оспорава уставност Вучићеве политике према Косову и Метохији. Зато што поставља питања о Бањској, Охридском споразуму, Српској листи, Универзитету у Косовској Митровици и трагедији у Новом Саду.

Закључак: режим који се плаши професора права

Најновији случај са професором Дејаном Мировићем показује да је Србија ушла у фазу у којој режим више не прави јасну разлику између политичког противника, критичара, професора, новинара или обичног грађанина.

Свако ко доведе у питање политику Александра Вучића, нарочито по питању Косова и Метохије, постаје потенцијална мета институционалног притиска.

Ако држава може да задржава српског држављанина на уласку у Србију без јасног образложења, онда више није питање само шта се догодило Дејану Мировићу. Питање је шта се сутра може догодити сваком грађанину који јавно каже да је Вучићева политика противуставна, погубна и опасна по Србију.

Зато је овај случај више од вести са границе.

То је тест да ли у Србији још постоји правна држава — или је и граница, као и институције, претворена у приватни пункт режима Александра Вучића.

---

Извор: Србин.инфо