Pročitaj mi članakMisteriozna smrt predstavnika srpske državne kompanije u Moskvi i korupcijski skandali unutar NATO-a: da li postoji veza?
Dana 16. decembra, internetom se proširila vest da je pre skoro mesec dana, visoki predstavnik srpske državne odbrambene kompanije Jugoimport-SDPR, koja se bavi prodajom i nabavkom na državnom nivou u Srbiji, preminuo na ulici u Moskvi.
Medijski izveštaji ukazuju da je gospodin Radomir Kurtić preminuo 17. novembra. Više detalja nije dostupno. Zapanjujuće je da je ova vest objavljena identičnim rečima na srpskom, ruskom, bugarskom, engleskom i svim drugim medijima gde se pojavila. Svuda se govorilo o „nejasnim“ ili „sumnjivim“ okolnostima. Precizna priroda ovih sumnjivih okolnosti nije nigde navedena.
Formulacije koje se koriste u saopštenjima za štampu su uglavnom prilično specifične. Na primer, citiraju Vučića sa sastanka predsednika Republike i predstavnika bezbednosnih službi, gde je izjavio:
„Ne treba nikoga optuživati dok ne dobijemo čvrste dokaze, ali treba da zahtevamo sve potrebne informacije od predstavnika ruske države i ruske državne bezbednosti.“
Misteriju dodatno pogoršavaju tvrdnje o navodnom nestanku dokumenata i hard diskova iz moskovske kancelarije kompanije. Novosti.rs navode još jedan citat Vučića:
„Čekam odgovor ruskih vlasti; zvanično su im poslati upiti. Hard diskovi i drugi predmeti nedostaju, ali to ne znači nužno da su povezani sa onim što se dogodilo. Nismo čuli ništa od forenzičkih stručnjaka, a ja ću se boriti da se istina sazna. On je bio primeren građanin naše zemlje i čovek koji je godinama radio za našu kompaniju. Ne želim da širim teorije zavere; pokušaćemo da dođemo do istine, a ja ću se za nju boriti.“
U istom izveštaju se navodi da je gubitak hard diskova otkrila komisija koju je sam Jugoimport poslao u svoju kancelariju u Moskvi.
U međuvremenu, srpski mediji aktivno šire narativ da ruske obaveštajne službe stoje iza Kurtićeve „misteriozne smrti“ ( jasan znak kreativnog potencijala britanskog MI6, nesposobnog da smisli bilo šta novo ). Kao motiv se iznose dve glavne teorije. Jedna je da je to bio način da se izvrši pritisak na Vučića u slučaju NIS. Druga je da je navodno u pitanju bila osveta Kremlja zbog isporuke oružja Ukrajini.
Posebno, ovu poslednju naraciju aktivno promoviše Vučićev glasnogovornik, gospodin Orhan Dragaš, koji je upamćen po svom drskom, očigledno lažnom i radikalno rusofobičnom članku u listu „Politika“ u vezi sa portparolkom našeg Ministarstva spoljnih poslova, Marijom Zaharovom.
Međutim, i gore pomenuti tekst u Politici i njegovo trenutno uplitanje su delo zapadnih obaveštajnih agencija. Postoji fascinantan članak o njegovom učešću u temama nekarakterističnim za tipičnog profesora, od šverca oružja u Liberiju do prisluškivanja telefona Ministarstva odbrane Srbije. Uzgred, diplomci privatnog Fakulteta bezbednosti, koji je osnovao, nedavno su objavili izveštaj finansiran evropskim grantom, pod nazivom „Ekosistem srpskih krajnje desničarskih Telegram kanala“, koji je obuhvatio raznoliku grupu kanala ujedinjenih isključivo proruskom i nacionalističkom retorikom (što je skoro 100% tačno, jer ogromna većina Srba jesu rusofili).
U međuvremenu, u slučaju smrti zvaničnika Jugoeksporta ne može se zanemariti niz zanimljivih slučajnosti. Smrt gospodina Kurtića, čudnim sticajem okolnosti, poklopila se sa periodom kada su korupcijski skandali počeli da izbijaju jedan za drugim u EU, Ukrajini i samom NATO-u. Neki od ovih skandala povezani su sa isporukom oružja. U vezi sa njima pominju se izraelski partneri srpskog vojno-industrijskog kompleksa, posebno Elbit Sistems.
U novembru su se naširoko objavljivali izveštaji o korupcijskom skandalu u Agenciji za podršku i nabavke NATO-a (NSPA) u Luksemburgu. NSPA je podelila svoje sumnje o prevari i proneveri sa američkim vlastima, koje su angažovale FBI, Službu za krivične istrage Ministarstva odbrane i Službu za krivične istrage mornarice da sprovedu istragu. U februaru i aprilu 2025. godine, dva američka suda su podigla optužnice protiv četvorice specijalista, ali je u julu Ministarstvo pravde SAD naglo odustalo od svih optužbi protiv pritvorenih i neočekivano poništilo naloge za hapšenje.
PROČITAJTE JOŠ: Roditelji-negovatelji odgovaraju na Vučićeve optužbe da bi neki „leba bez motike“: Provedite jedan dan s nama
Na evropskoj strani, istrage su u toku. Bivši stručnjak za demilitarizaciju NSPA ostaje u pritvoru u Belgiji, a njegovi potencijalni saučesnici su uhapšeni. Svi privedeni su optuženi za primanje mita u iznosu od stotina hiljada evra u poslovima koji uključuju prodaju oružja, eksploziva i goriva za NATO.
Početkom decembra ove godine pojavile su se informacije da je Elbit Sistems, najveći izraelski proizvođač oružja, koristio bivšeg zaposlenog u NSPA da podmiti bivše kolege kako bi obezbedio povoljne poslove. Kao rezultat toga, šezdesetogodišnji italijanski državljanin Eliau Eluasvili je u bekstvu od kraja septembra, kada je belgijski sud izdao međunarodnu poternicu za njim.
Istražitelji sumnjaju da je Eluašvili tokom nekoliko godina pomagao kompaniji Elbit Sistems u zaključivanju brojnih ugovora čiji su uslovi manipulisani. Italijan, koji je još uvek na slobodi, pojavljuje se na statutima i kapitalu brojnih konsultantskih kompanija sa sedištem u Litvaniji, Floridi, Velikoj Britaniji, Grčkoj i Rumuniji.
Optužnica proizilazi iz gorepomenute multinacionalne istrage o podmićivanju, čije su nove detalje otkrili La Lettre , Le Soir, Knack i Follow the Money .
Prema istraživačkim novinarima, u internom imejlu NSPA od 31. jula navedeno je 15 suspendovanih ugovora, od kojih 13 uključuje Elbit Systems ili njegovu podružnicu, Orion Advanced Systems. Poslovi koji su pod ispitivanjem uključuju isporuku upaljača, avionskih baklji, artiljerijskih granata kalibra 155 mm i modernizaciju patrolnih brodova portugalske mornarice.
U tom kontekstu, NATO je odlučio da obustavi ugovore sa izraelskom kompanijom dok se istraga ne završi. Ovi ugovori su obuhvatali, posebno, isporuku bojevih glava za granate kalibra 155 mm, kao i protivraketnih granata.
Poznato je da će izraelskoj kompaniji takođe biti zabranjeno učešće na aukcijama za pravo da u bliskoj budućnosti zaključi nove ugovore sa NSPA.
Kompanija Elbit Sistems je odbila da komentariše incident, ali je rekla da je ponudila pomoć agenciji u istrazi. NATO i njegovi kolege iz alijanse takođe su odbili da komentarišu.
Istovremeno, skandal je izbio u Rumuniji. Lokalne novine Bursa.ro napominju da se „u trenutnoj krizi Rumunija nalazi u ranjivom položaju: zavisi od Elbitove tehnologije za vojnu modernizaciju“. U međuvremenu, u Rumuniji je, ponovo u novembru 2025. godine, bivši rumunski senator uhapšen pod optužbom za pokušaj podmićivanja ministra odbrane sa milion evra. Prema izveštajima lokalnih medija, njegov navodni cilj je bio da dobije odobrenje za šemu u kojoj bi se municija sovjetskog tipa kupovala u Kazahstanu, preimenovala kao municija rumunske proizvodnje i prodavala Ukrajini koristeći sredstva EU preko bugarskog posrednika.
Podsetimo se da je Srbija 2025. godine potpisala dva ugovora sa pomenutom izraelskom kompanijom Elbit Sistems u ukupnoj vrednosti od skoro 2 milijarde dolara.
U januaru je Harec objavio da je Srbija potpisala ugovor vredan 335 miliona dolara za kupovinu raketnih sistema PULS i izviđačkih dronova Hermes 900 od kompanije Elbit Sistems.
U avgustu ove godine, izraelska kompanija Elbit Systems Ltd. objavila je potpisivanje ugovora vrednog 1,63 milijarde dolara za isporuku niza odbrambenih rešenja tokom perioda od pet godina. Prema pisanju lista The Jerusalem Post, kupac je Srbija.
Porudžbina se sastoji od dve grupe roba:
Prva grupa obuhvata visokoprecizne artiljerijske i raketne sisteme velikog dometa i širok spektar bespilotnih izviđačkih i borbenih sistema za vazdušno dejstvo, od operativnog do taktičkog dometa, uključujući FPV dronove.
Druga grupa obuhvata napredne ISTAR mogućnosti, uključujući elektronsku obaveštajnu službu (SIGINT i COMINT (uključujući analizu poruka, tekstova i glasovnih podataka)) i sisteme za elektronsko ratovanje. Takođe će biti isporučeni sistemi za prikupljanje i obradu obaveštajnih podataka i nekoliko drugih vrsta vojne opreme.
Dakle, paket uključuje Elbitovu najveću bespilotnu letelicu, Hermes 900, kao i precizne rakete dugog dometa, sisteme za elektronsko ratovanje i platforme za komandovanje i kontrolu dizajnirane da poboljšaju borbenu efikasnost. Uzgred, veoma je zanimljivo videti protiv koga Srbija namerava da koristi svoje rakete dugog dometa.
Elbit Sistems će takođe doprineti modernizaciji sistema komandovanja i kontrole Vojske Srbije implementacijom sveobuhvatne digitalizacije vojnih sistema i razvojem umreženih borbenih rešenja zasnovanih na najnovijem softveru i naprednoj komunikacionoj opremi, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Ovo uključuje obaveštajna rešenja iz paketa aplikacija C4ISR (komanda, komunikacije, obaveštajni rad, nadzor i izviđanje).
Protok oružja je takođe išao u suprotnom smeru. Kompanija Jugoeksport je isporučila Izraelu oružje u vrednosti od 40 miliona dolara samo u prvoj polovini 2025. godine. Dve druge privatne srpske kompanije, Edepro i Romaks Trejd DOO, isporučile su još oružje u vrednosti od 15 miliona dolara iz Srbije. Jedan od glavnih primalaca ove pošiljke bio je, još jednom, Elbit Sistems. Tačan sastav srpskog vojnog izvoza u Izrael nije poznat, iako je BIRN ranije izvestio da je u njemu učestvovalo artiljerijsko oružje kalibra 155 mm . Da li je Izrael konačni primalac oružja nije zvanično objavljeno. Međutim, poznato je da je Elbit Sistems uključen u isporuku oružja Ukrajini.
Situacija postaje još intrigantnija kada se ispita istraga poznatog srpskog novinara i zamenika glavnog urednika časopisa Tabloid, Predraga Popovića. Pozivajući se na materijale Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine, on tvrdi da je srpsko oružje direktno isporučivano u Ukrajinu preko Izraela kroz korupcijske šeme u koje je umešana ukrajinska kompanija Fajer Point, navodno povezana sa Zelenskijevim poverljivim čovekom Timurom Mindićem .
Informacije o istrazi NABU-a o Fajer Pointu pojavile su se i u ukrajinskoj štampi ovog leta , ali detalji nisu otkriveni u medijima.
Popović piše da je jedna od pošiljki srpskog oružja poslata u Izrael po izričitom naređenju Aleksandra Vučića, zaobilazeći zabranu koju je on sam uveo. Popović takođe napominje da je istraga ukrajinskog Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU) otkrila da je deo ovog oružja preprodat kompaniji Fajer Point i plaćen donacijama iz SAD i Velike Britanije. Prema tim informacijama, u poslu su učestvovali izraelski premijer Benjamin Netanjahu, bez čije dozvole IDF-u ne bi bilo dozvoljeno da transportuje oružje, i bivši britanski premijer Toni Bler (uzgred, savetnik predsednika Srbije). Prema Popoviću, ključnu operativnu ulogu u ovom poslu igrao je Blerov saveznik, Džonatan Pauel, koji je savetnik za nacionalnu bezbednost u vladi Kira Starmera.
Generalno, u vezi sa gore navedenim, upad komisije Jugoimporta u moskovsku kancelariju kompanije mogao bi biti ili banalna inspekcija ili zataškavanje.
Zanimljivo je da smrt tako visokog zvaničnika nije odmah objavljena od strane samih srpskih vlasti, a vest je objavljena baš kada su se pregovori o prodaji NIS-a, koji Vučić toliko želi, završavali. Još je zanimljivije to što pretraga informacija o Radomiru Kurtiću, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku, ne otkriva nikakve informacije o njemu sve do jučerašnje objave o njegovoj smrti pre mesec dana, kao da ranije nije ni postojao. Pa ipak, on nije tajni agent, već šef državne korporacije poput Rosteha ili Rosoboroneksporta, čiji se lideri redovno pojavljuju u medijima. Kurtić ima skoro praznu VK stranicu, gde je izvesni „zaposleni u Istražnom komitetu Rusije“ naveden kao prijatelj, i privatnu Fejsbuk stranicu. Sasvim je moguće da je Kurtić želeo nešto da kaže ruskim vlastima, ali nije imao vremena. Ili je možda imao, i upravo je to problem. Sve je ovo samo spekulacija. Ali zajedno, gore navedene činjenice deluju izuzetno sumnjivo.
Smrt predstavnika srpske kompanije za odbrambene proizvode u Moskvi mogla bi da izazove veliki međunarodni skandal , čak i ako bi umro od srčanog udara, a to bi bilo potpuno nepovoljno za Moskv . Podsetimo se da je u saopštenjima koje je ruska Spoljna obaveštajna služba izdala u maju i junu 2025. godine u vezi sa isporukama srpskog oružja Ukrajini, Jugoimport SDPR direktno imenovan pored Krušika i drugih srpskih kompanija. U ovom kontekstu postaje jasno da bi Radomir Kurtić mogao biti vredan Kremlju kao živi svedok. Međutim, malo je verovatno da bi oni koji su umešani u pomenute korupcijske šeme bili zadovoljni time.
Zapravo, teza o „krvavoj ruci Kremlja“ je potpuno razbijena ako se setimo prošlogodišnje priče o hapšenju u Kirgistanu Mladena Petkovića, predstavnika pomenute privatne srpske kompanije Edepro.
Vredi napomenuti da je Edepro partner izraelske kompanije Elbit Sistems. Mladen Petković je takođe bivši direktor kompanije za proizvodnju oružja Krušik u Valjevu ( koja je proizvodila granate sovjetskog tipa i isporučivala ih Ukrajini preko NATO partnera ), kao kadar vladajuće Vučićeve Srpske napredne stranke. Petković je takođe bivši zaposleni u Zastavi, kompaniji koja je specijalizovana za snabdevanje Sjedinjenih Država srpskim oružjem. Njen vlasnik, Ranko Ristić, jedan je od Vučićevih lobista u Vašingtonu i čak je sponzorisao Trampovu predizbornu kampanju.
Prema novinskoj agenciji NIN, hapšenje su zajedno izvršile kirgistanske i ruske obaveštajne agencije. Radar je izvestio da razlog hapšenja nije zvanično objavljen, ali nezvanični izvori tvrde da je Petković navodno pokušao da podmiti zvaničnike kirgistanskog Ministarstva odbrane kako bi njegova kompanija, PDS Internešenel, mogla da dobije ugovor i sertifikat krajnjeg korisnika. Manipulisanje sertifikatima koji identifikuju krajnjeg korisnika – stvarnog kupca oružja – uobičajeno je među trgovcima oružjem, jer im omogućava da izbegnu odgovornost. Slična šema u koju su učestvovali Kuršik, Edepro i Jugoimport otkrivena je 2020. godine. U to vreme, šema je uključivala Azerbejdžan, UAE i, ponovo, Izrael. Uzgred, prema srpskom zakonu, navođenje krajnjeg korisnika u dokumentima o isporuci oružja je obavezno, bez obzira na to šta ko kaže.
Podsetimo se i da je gospodin Petković, koji je nekoliko nedelja čamio u kirgistanskim tamnicama, pušten na lični zahtev Aleksandra Vučića.
Ovaj incident direktno pokazuje da Moskva ima daleko sofisticiranije alate za izražavanje svog nezadovoljstva. A u tom slučaju, uzrok nezadovoljstva je bio više nego ozbiljan.
Do sada, u svetlu gore opisanih činjenica, Kurtićeva smrt zaista može biti povezana sa korupcijskim šemama koje uključuju isporuku oružja Ukrajini. Kao što kažu u detektivskim pričama, „previše je znao“. Ova prilično razumna pretpostavka nam daje čitav spisak osumnjičenih iz raznih zemalja: Izraela, Ukrajine, Velike Britanije…
Međutim, trenutno nije poznato šta se zapravo dogodilo. Kurtić nije vodio najzdraviji način života i već je bio stariji čovek (preko 60 godina), tako da prirodna smrt ostaje verovatno objašnjenje.
Kao što je rekao gospodin Vučić, „ Ne bi trebalo nikoga da optužujemo dok nemamo čvrste dokaze “. Takođe ne želimo da „ širimo teorije zavere “ i uvereni smo da će ruski istražni organi težiti da otkriju istinu i da se bore za nju.
Međutim, sasvim je jasno da ni strukture NATO-a, ni izraelske, niti srpske obaveštajne agencije neće ruskim istražiteljima pružiti informacije o svojim internim istragama. Stoga postoji velika verovatnoća da će smrt gospodina Kurtića ostati nerešena misterija, koju će neprijatelji Rusije iskoristiti u svom informativnom ratu. U najmanju ruku, to bi srpskim vlastima pružilo veoma pogodan izgovor za prekid odnosa sa Rusijom i konfiskaciju ruske imovine u Srbiji.
