Pročitaj mi članakHvala nebesima, pala je kiša i ugasila požare.
Они су, ипак, јасно показали велики јад у којем живи сиромашни, а заборављен југ Србије, чија власт воли да говори да је у „златном добу“.
Још једном су показали празна села са кућама у којима живи по један старац или старица.
Белодано су илустровали и колико је држава (не)спремна и (не)способна да помогне грађанима када (им) гори, и вапе за помоћ.
Упркос обећању председника Србије Александра Вучића, који је 8. јула обишао погођени Топлички и Јабланички округ, да ће у року од „само неколико дана“ почети обнове кућа, три седмице касније убедљива већина житеља нема ни елементарну информацију када би то могло да се догоди.
Мада су ватрогасне екипе, па и оне из Руско- српског хуманитарног центра, настојале да пожаре ставе под контролу, није их било довољно, те су ватру гасиле и жена и деца- кофама.
Студенти, зборови грађана и други хумани волонтери не само из нишког краја, већ из читаве Србије, настојали су да помогну.
Учествовали су у гашењу пожара, уколико су у томе имали искуства, или возили хуманитарну помоћ коју су прикупљали до села у општинама Куршумлија, Прокупље, Житорађа или Бојник. Стигли су до Дубова, Меровца, Бресничића, Ресинца, Житног Потока, Старог Момчилова, Грудаша, Тмаве, Доње Речице, Белогоша…
Сведочили су личним трагедијама људи, од којих је некима пламен прогутао куће, помоћне објекте, штале, окућнице, пластенике, воћњаке… за пола сата. Све што су у животу стекли, а то није пуно, постало је згариште пред њиховим очима.
Горели су њихови везани пси или животиње у шталама које нису успели да ослободе.
Волонтери сведоче да је, рецимо, у селу Старо Момчилово старији човек од њих узео само воду и мало хране, а сам је у полуизгорелој кућици, нема никог, живи од социјалне помоћи и „дише на пумпицу“.
У Тмави, такође старији човек, слеп на једно око, са изгоретинама по лицу и рукама, и супругом која је онколошки пацијент, тражио је само бале сена, за кобилу која му је остала.
Горштак из Тмавског брда, коме су изгорели кућа, штала, плевња и трактор, казао им је да му је најтеже јер му је изгорео Рекс, шарпланинац, који је био везан, а он није стигао да га ослободи, јер је „све било муњевито“.
У потпуно изгорелој кући у Дубову остала је само столица, стоку су пустили и не знају где је.
У другој кући у том селу страдало је неколико прасића, али је већину животиња жена успела да спаси, ризикујући свој живот.
У трећој делимично изгорелој кући породица од волонотера тражи само инсулин.
Поједини грађани Дубова су у отвореном писму прозвали надлежне органе и службе да су „злоупотребиле јавне ресурсе“ и „селективно гасиле пожар“, како би сачувале имовину локалних функционера, и захтевали истрагу тим поводом.
Према наводима „грађана“, који нису поједначно потписани, једино ватрогасно возило са водом било је у приправности у другом делу Дубова, испред куће Сузане Новковић, тадашње председнице Месне заједнице и функционерке Српске напредне странке- иако у том делу није било пожара.
За њих је, казали су, била посебно болна чињеница да је цистерна са водом послата да брани виноград председника Скупштине општине Жоторађа Марка Миленковића, који је и народни посланик СНС.
Према њиховим речима, тај виноград се „активно натапао водом“ док су на другом крају села куће гореле, а лјуди молили за воду и своје куће гасили кантама и рукама, без икакве опреме.
Исти функционер је сутрадан, 8. јула, дошао у село да дочека председника Србије Вучића, али су га „мештани отерали због лицемерја и неистина“.
„Председник Републике није дошао у наше село, већ се хеликоптером спустио у суседна места ради сликања“, навели су они у отвореном писму.
Вучић је тог 8. јула у разговору са пострадалим мештанима поручио да ће „држава помоћи одмах, из буџетских резерви“, како би им се надокнадила штета.
У селу Ново Момчилово, човеку којем је изгорела кућа казао је: „Молим те, домаћине, немој да плачеш. Вратиће се брже него што мислиш“.
„Гледаћемо да помогнемо не само ватрогасцима, већ да додатно ангажујемо хеликоптере и Камове и Супер пуме и све што имамо да вечерас се издржи. А већ у року од два три да крећемо у обнову. Гледаћемо и за стоку да донекле надокнадимо онима којима је страдала. Куће ћемо да гледамо да у потпуности надокнадимо и да то кренемо не за месец дана, него за три, четири, пет дана да градимо“, рекао је Вучић.
Он је додао да су „јуче у Крагујевцу морали да гасе депоније, због чега су ангажовали све ресурсе.
„Срећом, имамо два руска хеликоптера Камов Ка-32 који носе по 5.000 литара, што нема нико други у региону. Сви остали могу да носе између 500 и 1.000 литара. Нама ти руски понесу по пет пута више“, казао је.
Додао је да Србија има и друге хеликоптере који могу да носе ведра, неопходна за пренос воде којом се гасе пожари.
„Последњих четири- пет година смо највише улагали у опрему за гашење пожара, пре свега у хеликоптере, али мораћемо још и више“, рекао је, додајући да то није довољно јер између осталог „имамо климатске промене“.
„Признао“ је да људи у овом делу Србије живе лошије него у неким другим, али није пропустио прилику да говори о развоју земље и новим инвестицијама.
„Некада је било оно ’не пада снег да покрије брег…’ а сада свака елементарна непогода покаже праву слику Србије. Кућу у коју се улаже само у предње двориште, улаз и фасаду, док је задњи део, онај јужни, и даље неомалтерисан, без воде и канализације. И то је тако- к’о што би рекао један бивши ТикТок министар- јер сви вођини гости, пријатељи и кумови долазе само на главни улаз, никог не интересује остатак. Што би се рекло ’сиротињо, и вођи, овај Богу, си тешка’“, каже за Данас Данијел Дашић, бивши директор Националне коалиције за децентрализацију.
Он додаје да је било очито да нема довољно воде за заливање травњака и прање улица у Београду на води, и за гашење пожара по селима широм Србије, а „зна се шта су приоритети“.
„А та села су и овако и онако већ продата рударским компанијама, што би се мучили и гасили тамо неке пожаре, кад ће све то једног дана бити или рудник или јаловиште“, каже.
„Е сад, неко ће рећи да Србија има свој Сектор за реаговање у ванредним ситуацијама, и да је до скоро добро радио у сличним ситуацијама, као што је био велики пожар на Старој планини. И да смо купили хеликоптере од Руса, баш за овакве ситуације, као и да имамо у Нишу Руско- српски хуманитарни центар, који је Дачић пре петнаестак година поклонио Русима, баш да би брзо реаговали и заштитили народ и његову имовину. Шта се променило? Изгледа само приоритети. Ванредне ситуације су сада само случајеви кад неко угрожава вођу и његову власт. Све остало није битно“, каже он.
Према његовим речима, да би делови Србије престали да се празне, а она постала равномерније развијена, неизоставно мора да дође до суштинске децентрализације, што је „реч коју ова власт редовно користи али заобилази у великом луку“.
Неопходно је враћање политичке, финансијске и територијалне аутономије локалу, како би на најбољи начин радио у интересу грађана, наглашава.
„Али, за сваког диктатора је опасно да да део своје власти, па макар то био и мали, неразвијени локал. Зато имамо Закон о равномерном регионалном развоју, који је већ годинама мртво слово на папиру, јер није усвојена Стратегија која омогућава примену тог Закона. Зато власт већ годинама не поштује ни Закон о локалној самоуправи, члан 37 став 1, којим се обавезује да редовни трансфери општинама и градовима износе 1,7 одсто БДП“, каже он.
Град Ниш је, рецимо, у 2023. години путем редовних трансфера добио мање од 700 милиона, а требало је по Закону да добије 4,3 милијарде динара.
„У претходних десет година, противно Закону о локалној самоуправи, на име овог ’пропуста’, само Ниш је ускраћен за 38 милијарди динара, или 330 милиона еура. А Сврљиг? Онај где су Мацут и Дачић недавно однели контејнере за воду вредности 1000 евра? Њему је мање уплаћено 1,6 милијарди динара, или нешто испод 14 милиона евра. Да ли би Ниш са додатних 330 милиона или Сврљиг са 14 милиона евра могао боље да помогне селима током ове ватрене стихије? Одговор је јасан“, каже Дашић.
Влада Србије је, иначе, 10. јула донела Уредбу на основу које би власници више од 170 кућа које су изгореле и оштећене у пожару почетком овог месеца, од државе требало да добију бесповратну новчану помоћ.
Према уредби, они којима су куће потпуно изгореле добиће од три до четири милиона динара, а они са оштећеним кућама помоћ од 200.000 до 800.000 динара. Када ће им помоћ бити исплаћена – није прецизирано.
Званичници су казали да је Влада издвојила укупно три милиона евра за помоћ пострадалим домаћинствима за обнову кућа и делимичну обнову сточног фонда.
Неке од кућа које је 8. јула обишао Вучић почеле су да обнављају. У свим осталим биле су „неке комисије“ и „полиција“, а жртве пожара су „ишле у општину“, али најчешће не знају ни износ процењене штете.
Новинарима кажу да страхују и од нових пожара, а још више од зиме, коју би, слуте, могли да дочекају на ледини.
Много је то страхова за један живот, (пре)тежак и кад им на њихове очи ватра не прогута кућу, скромну али њихову.
Цифре говоре
Према доступним подацима, Србија има једног ватрогасца на 1860 становника, а у Европи је један ватрогасац на 1000 становника.
Ватрогасна возила у просеку су стара 30 година, а у Европској унији она се мењају на десет до 15 година.
Истовремено, Србија има 615 полицајаца на 100 хиљада становника, што је дупло више од европског просека (318).
